Demokratska stranka je oduvek bila jedna od najznačajnijih u političkom životu Srbije i iznedrila je mnoge političare, koji su svojevremeno, ali i danas, igrali ili igraju važnu ulogu.
Isto tako, verovatno da ne postoji stranka na ovom podneblju koja se toliko puta "cepala", čiji su ljudi, izvorno potekli iz nje, potom nastavili sopstvenu političku borbu, osnivajući svoje stranke.
Šta se krije iza novog raskola u Demokratskoj stranci, odnosno odluka vrha stranke da raspusti beogradski odbor a sa njim i omladinu stranke, teško je reći. Nesumnjivo je da ozbiljna snaga i ozbiljna infrastruktura koju je nekad DS imala, više nije tako jaka. DS je nekada bio stožer stranaka, uslovno rečeno, "levog centra", ali je konstantnim cepanjem, u jednom trenutku, čak bilo postavljeno pitanje njenog opstanka.
Osvrnimo se samo na ovaj vek, odnosno period od 2000. godine i period posle ubistva najznačajnije figure u novijoj istoriji Srbije i Demokratske stranke - Zorana Đinđića - 12. marta 2003. godine.
Posle Đinđića stranku je privremeno vodio Zoran Živković (koji sada ima svoju stranku), a potom ga je nasledio Boris Tadić (i on danas ima novu stranku), koji je bio lider demokrata od 2004. do 2012. godine. On je dve godine kasnije istupio iz Demokratske stranke.
Za vreme Tadićevog vođenja Demokratske stranke, u vrhu DS bio je i Čedomir Jovanović. Međutim, u decembru 2004. godine na inicijativu 11 članova DS-a iz stranke je isključen bivši potpredsednik Čedomir Jovanović. Zajedno sa njim iz stranke istupaju Nenad Prokić, Nikola Samardžić, Branislav Lečić i Đorđe Đukić. Novembra 2005. godine još 16 članova DS istupa iz stranke i zajedno sa Jovanovićem osnivaju novu stranku Liberalno-demokratsku partiju.
Tadića su optuživali mnogi, između ostalih i Vladimir "Beba" Popović, nekadašnja "desna ruka" Zorana Đinđića, koji je rekao da je "Tadić oduvek mrzeo Đinđića" i da je "radio na uništenju DS".
Jedan od Tadićevih savetnika (u Ministarstvu odbrane) bio je Goran Vesić, koji je takođe godinama bio u vrhu Demokratske stranke, a danas je zamenik gradonačelnika Beograda i funkcioner Srpske napredne stranke. Svojevremeno je Vesić za Đilasa rekao da mu je prijatelj, a optužio je Tadića da je od DS napravio "privatnu stranku". To je bilo u vreme kada je navijao da Đilas preuzme DS od Borisa Tadića.
"Verujem da Đilas može da izvede DS iz krize u kojoj se danas nalazi jer to je važno za Srbiju kao što je bilo važno da 2008. godine nastane Srpska napredna stranka. Takođe se nadam da će u novoj DS Bojan Pajtić imati značajniju ulogu u nego što je ima danas jer ju je svojim radom zaslužio. On i Đilas su nova generacija političara kakva je potrebna i DS, i Srbiji", naveo je Vesić 25. septembra 2012 godine u pisanoj izjavi Tanjugu.
Zanimljivo, potom je Tadić kritikovao Đilasa da je od DS napravio "privatnu stranku".
Tadić je Demokratsku stranku napustio početkom 2014. godine nezadovoljan idejom da DS stupi u pregovore sa strankom koju je vodio Zoran Živković, ističući da ne želi da bude u istom bloku sa "ljudima koji su nas nazivali mafijašima" i "aferaškom strankom".
Tadić je tada rekao da se "na mestu predsednika DS suočavao sa teškim teretom afera iz Živkovićeve vlade".
"Borili smo se sa teretom afera pogrešnih privazitacija i zbog toga je DS svih ovih godina nosila teško breme, a i ja sa njom kao predsednik. Nije postojao nijedan opravdani razlog da taj teret lično nosim na svojim leđima. Dobrim delom smo svih ovih godina gubili snagu za politički proces i poverenje građana upravo zbog tih afera. Govorim o vremenu Zorana Živkovića", dodao je Tadić.
Živković je tada čak najavio da će tužiti Tadića.
Posle Tadića vođenje stranke preuzeo Dragan Đilas (koji, takođe, danas ima svoju stranku), a tokom njegovog mandata iz DS su isključeni Dušan Petrović i Vuk Jeremić (koji danas ima svoju stranku). Inače, Tadić je svojevremeno kritikovao Jeremića, koji je bio i šef spoljne diplomatije Srbije, da "nije dobro radio svoj posao".
"Jeremić je svoju funkciju više koristio za ličnu promociju, a Srbiju je posvađao sa mnogim zemljama", rekao je Tadić na skupu na Kopaoniku početkom novembra 2013. godine.
Zanimljivo je da je svojevremeno Đilas predložio Tadića za počasnog predsednika DS, što je Tadić i bio, ali je i posle toga bilo nesuglasica među njima. (Pročitajte ovo).
Posle Đilasa, predsednik stranke je bio Bojan Pajtić (danas se ne bavi politikom), a od 2016. godine na čelu demokrata bio je Dragan Šutanovac. Zbog loših rezultata demokrata na beogradskim izborima, 2018. godine sprovedeni su izbori, a za novog predsednika izabran je Zoran Lutovac.
U međuvremenu, Demokratska stranka je ušla u blok Savez za Srbije, a Boris Tadić je početkom 2019. godine najavio mogućnost ujedinjenja svoje stranke sa DS.
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Lalatović skočio na Dudića, novinari sprečili tuču! Pogledajte haos posle utakmice u Novom Sadu
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!