U pregovorima Srbije o pristupanju Evropskoj uniji biće otvoreno još jedno poglavlje - ono koje uređuje slobodu kretanja kapitala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je nekoliko puta proteklih dana da je Srbija spremna da otvori još četiri poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, ali da to zavisi isključivo od Brisela.
"Ne znam da li će Evropska unija otvoriti jedno, možda nijedno poglavlje, možda nekada i dva, a imamo pripremljena četiri za otvaranje, ali mi nismo na tom nivou da nam se otvore ta četiri, tako da biće od nula do dva, realno - jedno. Toliko smo zaslužili", rekao je Vučić u ponedeljak, sa dozom ironije, odgovarajući na pitanja novinara na zajedničkoj konferenciji sa liderom Evropske narodne partije (EPP) Manfredom Veberom.
Iz Brisela danas stiže vest o tome da su sve zemlje članice EU dale saglasnost da Srbija do kraja godine otvori poglavlje 4 (više o tom poglavlju pročitajte OVDE), koje se odnosi na slobodu kretanja kapitala. Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvoreno novo poglavlje u pristupnim pregovorima Srbije biće održano 10. decembra u Briselu.
Ovu vest najavio je novi evropski komesar za proširenje Oliver Varheji: "Srećan sam što mogu da najavim da radimo na otvaranju još jednog poglavlja do kraja godine.
On je naglasio da je važno da Srbija ubrza put EU reformi.
"Naša očekivanja od zemlje koja pregovara o članstvu su visoka. Srbiji su neophodni solidni i opipljivi rezultati reformi u ključnim oblastima kao što su demokratija, vladavina prava i sloboda medija", poručio je Varheji.
Ova vest jeste značajna za našu zemlju, ali kako je rečeno na nedavnom stručnom skupu o odnosima EU i Zapadnog Balkana, a pre svega Srbije, uspehom se meri kada je jedno poglavlje ZATVORENO, a ne otvoreno. Srbija trenutno ima otvoreno tek 17 (privremeno je zatvorila samo dva) od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa EU.
Zvanični Beograd je više puta isticao da se evropski put Srbije ne dovodi u pitanje, ali je od Brisela zatraženo i da se jasno odredi prema Srbiji i celom regionu i kaže šta, zapravo, želi. Proširenje EU za sada je stavljeno po strani, jer EU ima svojih briga i trenutno se bavi prekomponovanjem svojih unutrašnjih odnosa, pogotovo u svetlu izlaska Velike Britanije iz nje. Međutim, za Zapadni Balkan je važno da evropske standarde usvaja i počne da primenjuje, pre svega, zbog sebe samog a ne zbog ulaska u EU.
Podrška ideji Evropske unije danas je stigla sa neočekivanog mesta, odnosno figure - od predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Pred poslanicima Skuppštine Srbije, Lukašenko je ocenio da je počela nova interesna "raspodela teritorija", odnosno sfera uticaja u svetu, i da je stoga izuzetno važno očuvati Evropsku uniju, jer je ona, kaže, oslonac planete
"Pristalica sam toga da postoji EU, to su razni centri moći, te i male i srednje zemlje, kao što smo mi, mogu da se oslone na njih", rekao je Lukašenko u Beogradu.
KOJA JE KORIST ZA SRBIJU I KOJE REZULTATE TIME POSTIŽEMO?
Da bi pristupila Evropskoj uniji, neophodno je da država ostvari potpunu liberalizaciju kapitalnih kretanja. Ta liberalizacija omogućava, na primer, otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, unošenje i iznošenje gotovog novca bez ograničenja. Istovremeno, neophodno je obezbediti državljanima zemalja članica Evropske unije isti tretman kao i domaćim državljanima u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima.
Članstvo u EU imaće odraziće se na sve učesnike finansijskih tržišta, kao i za građane, preduzetnike, investitore, odnosno korisnike finansijskih usluga. U skladu s ukidanjem ograničenja kretanja kapitala, građani države članice i preduzetnici imaju veće mogućnosti izbora finansijskih institucija s kojima žele da posluju, na primer, u pogledu obavljanja platnog prometa. U oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, usklađivanjem s pravnim tekovinama Evropske unije uspostavlja se efektivan sistem, koji podrazumeva uključenost i saradnju više institucija, a sa ciljem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
