Sudije Ustavnog suda Srbije u četvrtak su prvi put na sednici, na kojoj je obeleženo i 45 godina rada ove najviše pravosudne institucije, nosile službenu odeću - togu.
Predsednica suda Bosa Nenadić je na početku zasedanja kazala da je prva sednica Ustavnog suda održana 15. februara 1964, a jubilej je radno obeležen.
Prema njenim rečima, Ustavni sud Srbije sledbenik je Ustavnog suda Jugoslavije, koji je tada bio četvrti osnovani takav sud u Evropi.
Nošenje toge je praksa u ustavnim sudovima u svetu i naš Sud je među poslednjima koji je tu praksu uveo.
Sud je ocenio kao neustavnu odredbu važećeg Zakona o sudijama koja omogućava ministru pravde da pokreće postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija.
Ustavni sud formirao je i novi predmet za ocenu ustavnosti identične odredbe u Zakonu o sudijama koji će stupiti na snagu 2010. godine.
Bosa Nenadić rekla je da je pomenuta odredba u suprotnosti sa Ustavom Srbije, kojim je predviđeno da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi isključivo Visoki savet sudstva.
Kako je precizirala, to ovlašćenje se odnosi na unutrašnji, personalni vid te samostalnosti, a prema Ustavu, Visoki savet sudstva donosi odluku o prestanku sudijske funkcije, što znači da je isključivo nadležan da utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i za razrešenje sudija.
Prema njenim rečima, to se posebno odnosi na slučaj nesavesnog i nestručnog obavljanja sudijske funkcije, jer utvrđivanje razloga za to, ali i o drugim osnovama za razrešenje, pripada sudskoj vlasti pa uključivanje izvršne vlasti u taj postupak može objektivno da utiče na nezavisnost i samostalnost sudske vlasti u obavljanju njene funkcije.
Obrazlažući predlog da sud oceni osporenu zakonsku odredbu kao neustavnu, ona je ocenila da takvo rešenje umanjuje dostignuti nivo samostalnosti i nezavisnosti sudija i sudova.
Predsednica Ustavnog suda ukazala je da je tom odredbom povređeno i opšteprihvaćeno načelo međunarodnog prava koje takođe garantuje samostalnost i nezavisnost sudijske funkcije.
Sud je odlučio da po sopstvenoj inicijativi pokrene i postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o sudijama iz 2008.godine, prema kojoj sudija može biti član Republičke izborne komisije (RIK), odnosno izborne komisije Autonomne pokrajine i jednice lokalne samouprave.
Rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, po odluci Ustavnog suda, biće dostavljeno Narodnoj skupštini na odgovor u roku od 45 dana od dana prijema rešenja.
Bosa Nenadić je rekla da je Sudu upućeno više podnesaka u vezi sa članstvom sudija u izbornim komisijama, smatrajući da u interesu zaštite ustavnosti i zakonitosti, Sud treba da oceni ustavnost te odredbe i da li je ona u skladu sa ustavnom podelom vlašću i sudijske nepristrasnosti.
Nenadić je rekla da se osnovano može postaviti pitanje da li su obavljanjem poslova u svojstvu člana Republičke i drugih izbornih komisija povređena ustavna načela o zabrani sukoba interesa i nezavisnosti sudije i zabrani svakog uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
(agencije/MONDO)
Predsednica suda Bosa Nenadić je na početku zasedanja kazala da je prva sednica Ustavnog suda održana 15. februara 1964, a jubilej je radno obeležen.
Prema njenim rečima, Ustavni sud Srbije sledbenik je Ustavnog suda Jugoslavije, koji je tada bio četvrti osnovani takav sud u Evropi.
Nošenje toge je praksa u ustavnim sudovima u svetu i naš Sud je među poslednjima koji je tu praksu uveo.
Sud je ocenio kao neustavnu odredbu važećeg Zakona o sudijama koja omogućava ministru pravde da pokreće postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija.
Ustavni sud formirao je i novi predmet za ocenu ustavnosti identične odredbe u Zakonu o sudijama koji će stupiti na snagu 2010. godine.
Bosa Nenadić rekla je da je pomenuta odredba u suprotnosti sa Ustavom Srbije, kojim je predviđeno da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi isključivo Visoki savet sudstva.
Kako je precizirala, to ovlašćenje se odnosi na unutrašnji, personalni vid te samostalnosti, a prema Ustavu, Visoki savet sudstva donosi odluku o prestanku sudijske funkcije, što znači da je isključivo nadležan da utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i za razrešenje sudija.
Prema njenim rečima, to se posebno odnosi na slučaj nesavesnog i nestručnog obavljanja sudijske funkcije, jer utvrđivanje razloga za to, ali i o drugim osnovama za razrešenje, pripada sudskoj vlasti pa uključivanje izvršne vlasti u taj postupak može objektivno da utiče na nezavisnost i samostalnost sudske vlasti u obavljanju njene funkcije.
Obrazlažući predlog da sud oceni osporenu zakonsku odredbu kao neustavnu, ona je ocenila da takvo rešenje umanjuje dostignuti nivo samostalnosti i nezavisnosti sudija i sudova.
Predsednica Ustavnog suda ukazala je da je tom odredbom povređeno i opšteprihvaćeno načelo međunarodnog prava koje takođe garantuje samostalnost i nezavisnost sudijske funkcije.
Sud je odlučio da po sopstvenoj inicijativi pokrene i postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o sudijama iz 2008.godine, prema kojoj sudija može biti član Republičke izborne komisije (RIK), odnosno izborne komisije Autonomne pokrajine i jednice lokalne samouprave.
Rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, po odluci Ustavnog suda, biće dostavljeno Narodnoj skupštini na odgovor u roku od 45 dana od dana prijema rešenja.
Bosa Nenadić je rekla da je Sudu upućeno više podnesaka u vezi sa članstvom sudija u izbornim komisijama, smatrajući da u interesu zaštite ustavnosti i zakonitosti, Sud treba da oceni ustavnost te odredbe i da li je ona u skladu sa ustavnom podelom vlašću i sudijske nepristrasnosti.
Nenadić je rekla da se osnovano može postaviti pitanje da li su obavljanjem poslova u svojstvu člana Republičke i drugih izbornih komisija povređena ustavna načela o zabrani sukoba interesa i nezavisnosti sudije i zabrani svakog uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
