Kako je navedeno na sajtu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, cilj Apela je da se zaustave pokušaji destabilizacije i izazivanja oružanog sukoba u Crnoj Gori, za šta potpisnici optužuju vlast u Srbiji, SPC i najveće opozicione partije u Srbiji.
"Država Crna Gora izložena je pokušaju nasilne destabilizacije: ugroženi su joj mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost građana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica. Reč je o još jednom u nizu pokušaja zvaničnog Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir sa Srbijom i da se na taj način spreči njena konsolidacija kao samostalne i suverene države", navodi se u tekstu apela.
Potpisnici apela upozoravaju da, ukoliko uspe pokušaj destabilizacije Crne Gore, "direktne posledice će biti oružani sukobi, gubitak ljudskih života i materijalna razaranja".
Ocenjuje se da je Crna Gora od strane zvaničnog Beograda i njegovih saveznika odabrana kao žrtva "regenerisane politike Slobodana Miloševića" prema susednim državama, pored ostalog i zbog svog beskompromisnog opredeljenja za građansko društvo, za evroatlantske integracije, zaštitu manjina i najbolje odnose sa susedima.
"Iako je srpski nacionalizam izgubio gotovo sve poluge moći, verujemo da je važno upozoriti na pogubne posledice ovakve politike zvaničnog Beograda. Regionalna solidarnost imperativ je za sve balkanske narode, koji moraju pokazati odgovornost i spremnost za predstojeće izazove", navodi se u apelu.
Dodali su da, zbog značaja Crne Gore kao vodeće države u evroatlantskim integracijama u Jugoistočnoj Evropi, smatraju nedopustivom pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore.
"Političkom, crkvenom i medijskom kampanjom dezinformacija iz Beograda, koja se sprovodi i u Podgorici i u Banjaluci, ozbiljno je ugrožen mir ne samo u Crnoj Gori, već i u celom regionu", ocenjuje se u apelu.
Pozvali su sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona, koju "kreira i podstiče zvanični Beograd".
Apel su, između ostalih, potpisali političari Stjepan Mesić, Milan Kučan, Budimir Lončar, Ivo Vajgl, Bogić Bogićević, Raif Dizdarević, Haris Silajdžić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandar Olenik, Nataša Mićić, Čedomir Jovanović, Aleksandar Marton, Reuf Bajrović, Ivo Komšić, Edita Tahiri.
Potpisali su ga i istoričari Latinka Perović, Olga Zirojević, Nevenka Tromp, Šerbo Rastoder, Ivo Goldštajn, Husnija Kamberović, Milivoj Bešlin, Nikola Samardžić, Živko Andrijašević, Dragan Markovina, Hrvoje Klasić, Branka Prpa, pravnici Jadranka Jelinčić, Džefri Najs, sportisti Bogdan Tanjević, Dragan Kapičić, advokati Azem Vlasi, Senad Pećanin, Tanja Petovar.
Apel su potpisali i novinari Tamara Nikčević, Dževad Sabljaković, Boris Pavelić, Goran Trkulja, Vera Šoti, Draško Djuranović, Sinan Alić, Branka Dragović Savić, Dinko Gruhonjić, Dženana Karup Druško, Boro Kontić, Slaviša Lekić, Boris Varga, Zlatko Dizdarević, Boško Jakšić, Dragan Banjac, Mijat Lakićević, Gordana Suša, Dragan Bursać, Emir Suljagić, Snežana Čongradin, Pavle Radić, Bojan Tončić, Pavel Domonji, kao i karikaturista Dušan Petričić.
Među potpisnicima su i dramski umetnici Čedomir Petrović, Gradimir Gojer, Veljko Bulajić, Mirjana Miočinović, Nenad Prokić, Dino Mustafić, Radmila Vojvodić, Emir Hadžihafizbegović, Veton Nurkolari, Nataša Govedarica.
Apel su potpisali i profesori Ratko Božović, Nerzuk Ćurak, Edina Bećirević, Dragan Veselinov, Dejvid Filips, književnici Vidosav Stevanović, Milorad Popović, Vladimir Arsenijević, Filip David, Svetislav Basara, Veton Suroi, Andrej Nikolaidis, Biljana Srbljanović, slikari Dimitrije Popović i Rajko Todorović Todor, filozofi Škeljzen Maljići i Slobodan Sadžakov, sociolozi Aleksej Kišjuhas i Slavo Kukić.
Potpisali su ga i i građanski aktivisti Sonja Biserko, Aida Ćorović, Svetlana Broz, Nuna Zvizdić, Aleksandar Sekulović, Lula Mikijelj, Srđan Šušnica, Izabela Kisić, Ljilja Spasić, Aleksandar Popov, kao i preduzetnik Dušan Mijić.
U Crnoj Gori su izbili nemiri posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.
Zakonom je predviđeno da su državna svojina verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, i za koje nema dokaza o pravu svojine verskih zajednica.
Precizirano je da će se u pogledu postojanja dokaza o činjenicima primenjivati dokazna sredstva i pravila dokazivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i supsidijarno Zakonom o parničnom postupku.
U Skupštini Crne Gore, nakon što je usvojen Predlog zakona o slobodi veroispovesti u načelu, došlo je do incidenata i hapšenja poslanika Demokratskog fronta.
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Mondo ukrštenica za 22. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte