Vojska Jugoslavije i MUP Srbije pod kontrolom vlasti SRJ i Srbije sproveli su u proleće 1999. "uz značajnu upotrebu državnih resursa" široku kampanju nasilja nad albanskim civilima, s ciljem da Albance proteraju sa Kosova i tako održe "političku kontrolu" vlasti u Beogradu nad pokrajinom.
To je nalaz iz presude koju je Haški tribunal danas izrekao danas izrekao šestorici tadašnjih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SRJ, optuženim za zločine na Kosovu.
U okviru te kampanje, Albanci su, po presudi, masovno proterivani iz svojih domova, ubijani, seksualno zlostavljani, dok su njihovi verski objekti uništavani.
"Hotimične akcije tih snaga tokom te kampanje izazvale su odlazak najmanje 700.000 Albanaca sa Kosova u kratkom vremenskom periodu od kraja marta do početka juna 1999", rekao je predsedavajući sudija Ijan Bonomi, izričući presudu.
Kako je saopštio sudija Bonomi, sudsko veće je kao dokazano prihvatilo da su snage VJ i MUP Srbije počinile zločine u okviru sprovođenja "zajedničkog zločinačkog poduhvata", čiji je cilj bilo da se "upotrebom nasilja i terora značajan broj kosovskih Albanaca primora da ode iz svojih domova, preko granice, kako bi državne vlasti zadržale kontrolu nad Kosovom".
Ta rasprostranjena kampanja nasilja protiv Albanaca na Kosovu "sprovedena je na organizovan način, uz upotrebu značajnih državnih resursa", naznačeno je u presudi.
Prvooptuženi Milan Milutinović, u to vreme predsednik Srbije, presudom je oslobođen krivice, a petorici saoptuženih Tribunal je izrekao kazne od 15 do 25 godina zatvora zbog učešća u tom "zajedničkom zločinačkom poduhvatu".
Sudsko veće utvrdilo je da tužioci nisu dokazali da je Milutinović, kao predsednik Srbije, "dao značajan doprinos zajedničkom zločinačkom poduhvatu, niti da je imao stvarnu kontrolu nad akcijama snaga VJ i MUP Srbije na Kosovu", iako je, po službenoj dužnosti, bio član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
"U praksi je Slobodan Milošević, koji je ponekad bio nazivan 'vrhovnim komandantom', koji je uživao stvarna komandna ovlašnjenja nad VJ tokom NATO bombardovanja", rekao je sudija Bonomi.
Takođe, veće je ocenilo da Milutinović nije imao ovlašćenja da spreči i kazni počinjenje zločina. Stoga ga je oslobodilo krivice po svih pet tačaka optužnice.
Veće sudije Bonomija osudilo je na po 22 godine zatvora tadašnjeg potpredsednika Vlade SR Jugoslavije Nikolu Šainovića (60); komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića (62) i načelnika Štaba MUP na Kosovu Sretena Lukića (55).
Šainović, Pavković i Ojdanić su presudom označeni kao kao ključni učesnici u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu", na čijem je čelu, kako je veće sugerisalo, bio predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova.
Presudom je utvrđeno da je Šainović bio Miloševićev čovek od poverenja i "jedan od najblizih saradnika".
Kao čelnik "zajedničke komande" VJ i MUP Srbije na Kosovu, Šainović je vojnim i policijskim snagama "izdavao uputstva" za delovanje, naglasio je sudija Bonomi.
"On je bio moćan zvaničnik u vlasti SRJ, koji ne samo da je prenosio informacije Miloševiću, kao i Miloševićeve instrukcije drugima na Kosovu, već je, takođe, imao znatan uticaj na događaje u pokrajini i bio ovlašćen da donosi odluke", zaključeno je u sažetku presude.
Šainović je, po sudskom veću, znao za zločine koje su počinile VJ i MUP Srbije, ali je propustio da "svoja široka ovlašćenja" da ih zaustavi.
General Pavković imao je de fakto i de jure kontrolu nad snagama VJ na Kosovu, a njegov doprinos zločinačkom poduhvatu je "značajan" zato što je te snage upotrevljavao da "teroriše i nasilno proteruje albanske civile iz njihovih domova", navodi se u presudi.
Premda je mogao da predvidi da će zločini biti počinjeni, Pavković je "minimizovao ozbiljnost zlodela u svojim izveštajima Štabu vrhovne komande" u Beogradu ili o njima nije izveštavao u potpunosti.
Policijski general Lukić presudom je označen kao "de fakto komandant snaga MUP na Kosovu od sredine 1998 do sredine 1999", kao i veza između akcija snaga u pokrajini i "dugoročne politike i planova o kojima je odlučivano u Beogradu".
Lukić je imao detaljna saznjanja o događajima na Kosovu, kao i optužbama da snage MUP čine zlocine, ali nije dokazano da je učestvovao u prikrivanju zločina tajnim transportovanjem leševa ubijeih civila sa Kosova u Srbiju, ocenilo je sudsko veće.
Generale Dragoljuba Ojdanića (67), u kritično vreme načelnika Generalštaba VJ, i Vladimira Lazarevića, zapovednika Prištinskog korpusa VJ (59), Tribunal je osudio na po 15 godina zatvora zato što su "pomagali i podržavali" počinjenje zločina u okviru sprovođenja tog poduhvata, ali nisu imali nameru da Albance masovno rasele.
Ojdanić i Lazarević proglašeni su krivim za pomaganje i podržavanje prisilnog premeštanja i deportacije, a oslobođeni su krivice po ostale tri tačke.
Za Ojdanića, koji je imao komandu i kontrolu nad svim jedinicama VJ, presudom je utvrđeno da, ipak, nije delio nameru "zajedničkog zločinačkog poduhvata da protera Albance".
"Ojdanić je pružao praktičnu pomoć, davao ohrabrenje i moralnu podršku pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da sprovedu deportacije i prisilno premeštanje Albanaca. Njegovo ponašanje imalo je značajan efekat na počinjenje tih zločina od strane snaga VJ na nekim lokacijama iz optužnice", presudilo je veće sudije Bonomija.
Iako nije bio "nužno svestan svih odluka donetih u Beogradu i nije učestvovao na sastancima na visokom nivou", general Lazarević je, po presudi, "podržavao počinjenje zločina širom Kosova od strane VJ i policijskih snaga u okviru rasprostranjenih i sistematskih napada na kosovske Albance".
Sudije su presudom ustanovile da je dokazano da su snage Srbije i SRJ 1999. proterivale hiljade Albanaca sa Kosova raširenom i organizovanom kampanjom terora, uključujući masovna ubistva.
Prihvatajući kao dokazan navod iz optužnice da su ta zlodela sprovedena u okviru "zajedničkog zločinačkog poduhvata" u kojem su učestvovali optuženi, sudsko veće je naznačilo da je dokaz za to organizovanost i masovnost kampanje, "uz upotrebu značajnih državnih resursa", te prikrivanje tela stotina albanskih žrtava u masovnim grobnicama u Srbiji.
Veće je konstatovale da masovno raseljavanje Albanaca sa Kosova nije bilo uzrokovano NATO bombardovanjem, niti sukobom Vojske Jugoslavije i MUP Srbije sa OVK, što je tvrdila odbrana optuženih.
Kao dokazano. sudije su prihvatile da su VJ i MUP Srbije u 13 opština širom Kosova, posle početka NATO bombardovanja 24. marta 1999, sistematski napadale naselja sa albanskim stanovništvom, maltretirale, pljačkale i ubijale civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru, te paleći njihove kuće i uništavajući imovinu.
"Sudsko veće je ustanovilo da su snage VJ i MUP namerno proterivale albansko stanovništvo naređujući mu da odu ili stvarajući atmosferu terora kako bi ga naterali da odu", naznačio je sudija Bonomi.
Po njegovim rečima, presudom je kao dokazano ustanovljeno i da su srpske snage, krajem marta 1999, počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući žene i decu, u Đakovici, Celinama, Beloj Crkvi, Maloj Kruši i Suvoj Reci.
Tela nekih od ubijenih kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici, naglasio je sudija Bonomi.
U završnoj reči, u leto prošle godine, tužioci su tvrdili su da su dokazali krivicu svih optuženih i zatražili da oni budu osuđeni na kazne između 20 godina zatvora i doživotnog zatvora.
Nasuprot tome, branioci su tokom svojih završnih izlaganja tvrdili da nema dokaza za krivicu optuženih i da ih stoga sudsko veće mora osloboditi.
(agencije/MONDO)
To je nalaz iz presude koju je Haški tribunal danas izrekao danas izrekao šestorici tadašnjih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SRJ, optuženim za zločine na Kosovu.
U okviru te kampanje, Albanci su, po presudi, masovno proterivani iz svojih domova, ubijani, seksualno zlostavljani, dok su njihovi verski objekti uništavani.
"Hotimične akcije tih snaga tokom te kampanje izazvale su odlazak najmanje 700.000 Albanaca sa Kosova u kratkom vremenskom periodu od kraja marta do početka juna 1999", rekao je predsedavajući sudija Ijan Bonomi, izričući presudu.
Kako je saopštio sudija Bonomi, sudsko veće je kao dokazano prihvatilo da su snage VJ i MUP Srbije počinile zločine u okviru sprovođenja "zajedničkog zločinačkog poduhvata", čiji je cilj bilo da se "upotrebom nasilja i terora značajan broj kosovskih Albanaca primora da ode iz svojih domova, preko granice, kako bi državne vlasti zadržale kontrolu nad Kosovom".
Ta rasprostranjena kampanja nasilja protiv Albanaca na Kosovu "sprovedena je na organizovan način, uz upotrebu značajnih državnih resursa", naznačeno je u presudi.
Prvooptuženi Milan Milutinović, u to vreme predsednik Srbije, presudom je oslobođen krivice, a petorici saoptuženih Tribunal je izrekao kazne od 15 do 25 godina zatvora zbog učešća u tom "zajedničkom zločinačkom poduhvatu".
Sudsko veće utvrdilo je da tužioci nisu dokazali da je Milutinović, kao predsednik Srbije, "dao značajan doprinos zajedničkom zločinačkom poduhvatu, niti da je imao stvarnu kontrolu nad akcijama snaga VJ i MUP Srbije na Kosovu", iako je, po službenoj dužnosti, bio član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
"U praksi je Slobodan Milošević, koji je ponekad bio nazivan 'vrhovnim komandantom', koji je uživao stvarna komandna ovlašnjenja nad VJ tokom NATO bombardovanja", rekao je sudija Bonomi.
Takođe, veće je ocenilo da Milutinović nije imao ovlašćenja da spreči i kazni počinjenje zločina. Stoga ga je oslobodilo krivice po svih pet tačaka optužnice.
Veće sudije Bonomija osudilo je na po 22 godine zatvora tadašnjeg potpredsednika Vlade SR Jugoslavije Nikolu Šainovića (60); komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića (62) i načelnika Štaba MUP na Kosovu Sretena Lukića (55).
Šainović, Pavković i Ojdanić su presudom označeni kao kao ključni učesnici u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu", na čijem je čelu, kako je veće sugerisalo, bio predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova.
Presudom je utvrđeno da je Šainović bio Miloševićev čovek od poverenja i "jedan od najblizih saradnika".
Kao čelnik "zajedničke komande" VJ i MUP Srbije na Kosovu, Šainović je vojnim i policijskim snagama "izdavao uputstva" za delovanje, naglasio je sudija Bonomi.
"On je bio moćan zvaničnik u vlasti SRJ, koji ne samo da je prenosio informacije Miloševiću, kao i Miloševićeve instrukcije drugima na Kosovu, već je, takođe, imao znatan uticaj na događaje u pokrajini i bio ovlašćen da donosi odluke", zaključeno je u sažetku presude.
Šainović je, po sudskom veću, znao za zločine koje su počinile VJ i MUP Srbije, ali je propustio da "svoja široka ovlašćenja" da ih zaustavi.
General Pavković imao je de fakto i de jure kontrolu nad snagama VJ na Kosovu, a njegov doprinos zločinačkom poduhvatu je "značajan" zato što je te snage upotrevljavao da "teroriše i nasilno proteruje albanske civile iz njihovih domova", navodi se u presudi.
Premda je mogao da predvidi da će zločini biti počinjeni, Pavković je "minimizovao ozbiljnost zlodela u svojim izveštajima Štabu vrhovne komande" u Beogradu ili o njima nije izveštavao u potpunosti.
Policijski general Lukić presudom je označen kao "de fakto komandant snaga MUP na Kosovu od sredine 1998 do sredine 1999", kao i veza između akcija snaga u pokrajini i "dugoročne politike i planova o kojima je odlučivano u Beogradu".
Lukić je imao detaljna saznjanja o događajima na Kosovu, kao i optužbama da snage MUP čine zlocine, ali nije dokazano da je učestvovao u prikrivanju zločina tajnim transportovanjem leševa ubijeih civila sa Kosova u Srbiju, ocenilo je sudsko veće.
Generale Dragoljuba Ojdanića (67), u kritično vreme načelnika Generalštaba VJ, i Vladimira Lazarevića, zapovednika Prištinskog korpusa VJ (59), Tribunal je osudio na po 15 godina zatvora zato što su "pomagali i podržavali" počinjenje zločina u okviru sprovođenja tog poduhvata, ali nisu imali nameru da Albance masovno rasele.
Ojdanić i Lazarević proglašeni su krivim za pomaganje i podržavanje prisilnog premeštanja i deportacije, a oslobođeni su krivice po ostale tri tačke.
Za Ojdanića, koji je imao komandu i kontrolu nad svim jedinicama VJ, presudom je utvrđeno da, ipak, nije delio nameru "zajedničkog zločinačkog poduhvata da protera Albance".
"Ojdanić je pružao praktičnu pomoć, davao ohrabrenje i moralnu podršku pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da sprovedu deportacije i prisilno premeštanje Albanaca. Njegovo ponašanje imalo je značajan efekat na počinjenje tih zločina od strane snaga VJ na nekim lokacijama iz optužnice", presudilo je veće sudije Bonomija.
Iako nije bio "nužno svestan svih odluka donetih u Beogradu i nije učestvovao na sastancima na visokom nivou", general Lazarević je, po presudi, "podržavao počinjenje zločina širom Kosova od strane VJ i policijskih snaga u okviru rasprostranjenih i sistematskih napada na kosovske Albance".
Sudije su presudom ustanovile da je dokazano da su snage Srbije i SRJ 1999. proterivale hiljade Albanaca sa Kosova raširenom i organizovanom kampanjom terora, uključujući masovna ubistva.
Prihvatajući kao dokazan navod iz optužnice da su ta zlodela sprovedena u okviru "zajedničkog zločinačkog poduhvata" u kojem su učestvovali optuženi, sudsko veće je naznačilo da je dokaz za to organizovanost i masovnost kampanje, "uz upotrebu značajnih državnih resursa", te prikrivanje tela stotina albanskih žrtava u masovnim grobnicama u Srbiji.
Veće je konstatovale da masovno raseljavanje Albanaca sa Kosova nije bilo uzrokovano NATO bombardovanjem, niti sukobom Vojske Jugoslavije i MUP Srbije sa OVK, što je tvrdila odbrana optuženih.
Kao dokazano. sudije su prihvatile da su VJ i MUP Srbije u 13 opština širom Kosova, posle početka NATO bombardovanja 24. marta 1999, sistematski napadale naselja sa albanskim stanovništvom, maltretirale, pljačkale i ubijale civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru, te paleći njihove kuće i uništavajući imovinu.
"Sudsko veće je ustanovilo da su snage VJ i MUP namerno proterivale albansko stanovništvo naređujući mu da odu ili stvarajući atmosferu terora kako bi ga naterali da odu", naznačio je sudija Bonomi.
Po njegovim rečima, presudom je kao dokazano ustanovljeno i da su srpske snage, krajem marta 1999, počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući žene i decu, u Đakovici, Celinama, Beloj Crkvi, Maloj Kruši i Suvoj Reci.
Tela nekih od ubijenih kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici, naglasio je sudija Bonomi.
U završnoj reči, u leto prošle godine, tužioci su tvrdili su da su dokazali krivicu svih optuženih i zatražili da oni budu osuđeni na kazne između 20 godina zatvora i doživotnog zatvora.
Nasuprot tome, branioci su tokom svojih završnih izlaganja tvrdili da nema dokaza za krivicu optuženih i da ih stoga sudsko veće mora osloboditi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
