Entuzijazam po pitanju evrointegracija nestao u Srbiji

Direktor Fondacije Maks Brendle, podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi.

"Ključ pristupanja EU je u zemljama kandidatima i ključ pristupa Srbije u EU u vladinom programu reforme", rekao je Brendle.O n je izrazio uverenje da će Severna Makedonija i Albanija sledećeg meseca dobiti zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora.

"Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle.

Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više.

"Možda ne u smislu raspoloženja u samoj EU, ali na domaćem planu u sprovođenju reformi koje je Srbija sama sebi zadala moglo je mnogo", dodao je Majstorović. On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU".

"Apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci. To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, jer pokazuju nedovoljnu spremnost Srbije da se upusti u koštac sa reformama", rekao je Majstorović.

Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finansijske kontole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva.

"Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", kaže Majstorović.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorisćen koliko je mogao. Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec, dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina.

Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.

MINISTARTVO ZA EVROPSKE INTEGRACIJE: KVAZIPOZNAVAOCI PRILIKA, RADE ZA OPOZICIJU!

Povodom ove tribine oglasilo se Ministarstvo za evropske integracije koje je ocenilo da deo takozvanog nevladinog sektora, umesto da doprinosi kreiranju pozitivne klime u pogledu evrointegracija Srbije, gde se svakako podrazumeva i davanje smislenih kritika sa ciljem jačanja naših kapaciteta, "služi trećerazrednim kritizerskim metodama", stavljajući se tako isključivo u funkciju produžene ruke određenih opozicionih krugova.

"Eklatantan primer ovoga mogao se videti na konferenciji koju je danas organizovala Fondacija Fridrih Ebert Štiftung, gde smo imali priliku da na delu vidimo delovanje kritizera maskiranih zvanjem poznavaoca EU iliti analitičara, gde, moramo da primetimo, namerno ili ne, niko nije bio pozvan iz resornog Ministarstva, čijom su se tematikom bavili", navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Međutim, kako se navodi, manir ozbiljnih analitičara bi trebalo da bude da na prvom mestu poseduju poznavanje materije i da se ispravno služe relevantnim podacima.

"Davanje bezgraničnog medijskog prostora 'analitičarima' koji ne poznaju elementarne pojmove u vezi sa oblašću kojom se bave, govori u prilog tome da je po sredi agenda koja nema za cilj upućivanje konstruktivne kritike, već nešto što više za cilj ima dnevnopolitičku upotrebu", ocenilo je Ministarstvo za evropske integracije.

Podsećaju da glavnom i odgovornom uredniku portala European Western Balkans Nemanji Todoroviću "ovo i nije prvi put da briljira svojim 'poznavanjem' EU".

"Na konferenciji za štampu, koja je održana u Briselu 10. decembra prosle godine posle Međuvladine konferencije, u prisustvu komesara za proširenje Olivera Varheija, glavni urednik European Western Balkans je pokazao elementarno nepoznavanje procedura i instituta vezanih za pregovarački proces pitanjem upućenom glavnom pregovaraču Republike Srbije ministru (Jadranki) Joksimović - kada će biti postavljen novi glavni pregovarač, očito ne razlikujući instituciju glavnog pregovarača od šefa pregovaračkog tima", kaže se u saopštenju.

Takođe se primećuje, navodi Ministarstvo, i tendencija da se pojedini bivši članovi Pregovaračkog tima i Kancelarije za evropske integracije stavljaju na raspolaganje opozicionim političkim strankama, koje deluju kao kritičari procesa EU integracija, jer svojim prethodnim političkim programom nisu bili u stanju da Srbiju približe EU.

"U njihovo vreme, Srbija je bila blokirana u tom procesu, a danas, kada je Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja, javljaju se kao kritičari procesa", kaže se u saopštenju. Da ne pominjemo, navodi Ministarstvo za evropske integracije, da su neki od kritičara prekršili i odredbe Zakona koji sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije, gde su bili u obavezi da poštuju zakonski rok u bavljenju povezanim poslovima dok su bili na funkcionerskim dužnostima.

"Niko od njih to nije ispoštovao, ali se u svojim izlaganjima zdušno danas pozivaju na vladavinu prava. Toliko o njihovoj profesionalnosti, a o kredibilitetu najbolje govore iznete neistine i svojevrsne lične percepcije, koje nemaju veze sa realnim stanjem stvari", zaključilo je Ministarstvo za evropske integracije.