Licemerje EU, dosadni Britanci, a Zapadni Balkan se smorio čekajući...

Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina, poput "loših đaka" i dalje čekaju ispred kancelarije "direktora", čekajući da veće donese odluku da li će im "kazna" biti ublažena ili ukinuta. Severna Makedonija i Albanija dobile su nedavno nezasluženi "šamar" od Evropske unije, kada im je saopšteno da će morati još da čekaju na ulazak u Evropsku uniju, iako su obe zemlje učinile velike napore i korake. Ta odluka je negativno uticala na ceo region, koji se nada pridruživanju evropskoj zajednici.

Sa druge strane, Evropska unija ima svoje probleme, a jedan od najvećih je Bregzit (Brexit), besomučan proces izlaska Velike Britanije iz EU. taj proces se prilično otegao. Na osnovu većinske odluke svojih građana iz 2016. godine, Britanija je odlučila da napusti EU. Ali, umesto prvobitnog datuma - 27. mart, najnoviji je 31. januar 2020. godine, dakle gotovo godinu dana, a nikome baš nije potpuno jasno ni kako će taj proces biti realizovan, ni koliko će sve to da košta.

I pojedini evropski zvaničnici nisu bili srećni zbog takve odluke, a šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici poslao je utešnu poruku celom Zapadnom Balkanu da ne odustaje od evropskog puta i da ovaj region jeste značajan za Evropu. U "opciji" je sada nova ponuda, bar nezvanično: umesto članstva u EU - privilegovano specijalno partnerstvo.

"Blokiranje pregovora sa EU je bila velika greška i prvi put sam, čini mi se, saglasna sa Žanom-Klodom Junkerom koji je to rekao", izjavila je danas u Beogradu Anet Prandzioh iz Mežunardone škole za javnu upravu u Londonu.

Na skupu "Biti ili ne biti - Bregzit, EU i Zapadni Balkan" u hotelu "Metropol", ona je naglasila da ovaj region mora da postane deo Evropske unije.

"Pitanje proširenja EU bi, prema mom mišljenju, trebalo da bude 'KAD', a ne 'AKO'", istakla je ona.

Na skupu je govorila i ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud, koja je poručila da će ona ostati posvećena kreiranju održive stabilnosti i ekonomskog napretka u Srbiji i regionu, bez obzira na Bregzit i ishod decembarskih izbora u toj zemlji.

"Ovde sam tek šest nedelja, a stalno čujem pitanje 'Da li će Velika Britanija promeniti svoje interese na Zapadnom Balkanu?'. Zapadni Balkan je veoma bitan za Veliku Britaniju i njenu politiku. Posvećenost i interes Londona u ovom regionu je mnogo stariji nego naše članstvo u EU. Bez obzira na to kako će se završiti pitanje izlaska Velike Britanije iz EU, ostačemo aktivni i posvećeni u međunarodnim odnosima, međunarodnim organizacijama, EU, Savetu Evrope i NATO. Ostajemo posvećeni demokratskim vrednostima, pitanjima bezbednosti, borbi protiv kriminala i korupcije, slobode medija i izražavanja", rekla je ona i dodatno poručila:

"Kreiranje održivog mira, međusobnog poverenja i povezivanja, kao i ekonomskog napretka u ovom regionu za sledeće generacije je jedan od razloga zašto ćemo nastaviti da pomažemo u regionu".

Ambasadorka Velike Britanije je navela u čemu je sve i sa koliko novca ta zemlja pomogla balkanskim zemljama, posebno naglašavajući digitalizaciju u Srbiji, a jedan od tih projekata je bio i e-bebe, koji je pokrenut i realizovan još u vreme dok je ministar u Vladi Srbije bila Kori Udovički.

Dakle, Evropa sa "odlazećom" Velikom Britanijom jeste zainteresovana za ovaj region. Nesporna je i velika pomoć koju EU šalje ovde, sredstva bez kojih mnogi projekti od životne važnosti ne bi mogli da se realizuju. Sa druge strane, bez obzira na to kada će se (i da li će se) desiti dan ulaska ovog regiona u EU, mi moramo sami da počnemo da se menjamo i primenjujemo vrednosti koje je Evropa odavno proklamovala i uvela.

Od nas zavisi, pre svega...

DRAGAN ĐUKANOVIĆ, predasednik Centra za spoljnu politiku: "PRVO BREGZIT, PA PROŠIRENJE EU"

Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber ocenio je da je francuski veto na pokretanje pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom "usmrtio" ključnu strategiju EU za transformaciju regiona - udaljivši članstvo u EU za te dve balkanske zemlje i umanjivši nade drugih u regionu, ali i dodao da EU to treba da iskoristi kao prliku da resetuje politiku prema regionu.

"Za EU to može biti trenutak da se konačno fokusira na razvoj boljih alata za suočavanje sa autokratama u regionu koji imaju malo podsticaja da napuste svoju neformalnu kontrolu nacionalnih institucija. Prošle godine Komisija je to prepoznala kao problem, ali je bila previše stidljiva da se s tim suoči, odlučivši umesto toga da proces proširenja učini složenijim i glomaznijim i da odloži rešavanje problema", naveo je Biber u tekstu za portal Politiko.

Prema njegovom mišljenju, "trenutni zastoj treba da bude poziv za buđenje" a EU "mora da razvije novu spoljnu politiku za Zapadni Balkan koja se ne fokusira samo na pregovarački proces po cenu dobre diplomatije".

"Pristup Brisela Zapadnom Balkanu dugo se oslanjao na mahanje šargarepom u vidu pristupanja EU kao glavnim - a ponekad i jedinim - podsticajem za rešavanje otvorenih sporova. Uzmimo, na primer, Kosovo i Srbiju, gde je dijalog sa Briselom vođen obećanjem da će se, ako dve zemlje normalizuju odnose, otvoriti njihov put ka članstvu u EU. To je prestalo da deluje pre nekoliko godina, skrajnuto razgovorom o promeni granica i neizvesnošću hoće li pet članica EU koje ne priznaju Kosovo ikad promeniti svoje mišljenje", naveo je on.