Srpski poret obnove predstavio je foto-monografiju "SPOmenar", izdatu povodom 18 godina od devetomartovskih demonstracija.
Tim povodom predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je ova monografija "velika stvar jer govori šta je bilo i šta će biti sa Srbijom."
"Velika stvar SPOmenara je što se on ne zaustavlja na 90-tim godinama već govori šta je bilo i šta će sa Srbijom biti u budućnosti", ocenio je predsednik.
Fotografije u "Spoemnaru" su važnija svedočanstva od reči, jer se na njima vidi - strah, nada, iluzija, obaveza, odgovornost i iskušenje svih koji su učestvovali u toj teškoj borbi - otporu prema diktaturi, kazao je Tadić.
"Borili smo se 9. marta da vlast bude osporavana i više nikada ne smemo dozovliti da ona bude van dometa osporavanja, kazao je predsednik i dodao da Srbija može da se razvija samo kroz stalnu kritiku vlasti.
Prema njegovim rečima taj 9. mart nije izolovan dan, to je dan koji je neodvojiv od duha Beograda i Srbije kao i sve ranije pobune - 1968. i 1941. godine.
Srbija je zbog svega toga, "sa svojim teškoćama i nedostacima otvorenija od mnogih drugih evropskih zemalja i za diskusije i za druga mišljenja i za demokratske kritike", kazao je predsednik.
Tadić je naveo da ponekad moramo da napravimo strahovit kompromis koji pogađa i naš identitet, ali da smo tu da nađemo odgovarajući modalitet i između ostlog omogućimo bolji život građanima, otvorimo nova radna mesta i stvorimo nove šanse za život.
Tim povodom predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je ova monografija "velika stvar jer govori šta je bilo i šta će biti sa Srbijom."
"Velika stvar SPOmenara je što se on ne zaustavlja na 90-tim godinama već govori šta je bilo i šta će sa Srbijom biti u budućnosti", ocenio je predsednik.
Fotografije u "Spoemnaru" su važnija svedočanstva od reči, jer se na njima vidi - strah, nada, iluzija, obaveza, odgovornost i iskušenje svih koji su učestvovali u toj teškoj borbi - otporu prema diktaturi, kazao je Tadić.
"Borili smo se 9. marta da vlast bude osporavana i više nikada ne smemo dozovliti da ona bude van dometa osporavanja, kazao je predsednik i dodao da Srbija može da se razvija samo kroz stalnu kritiku vlasti.
Prema njegovim rečima taj 9. mart nije izolovan dan, to je dan koji je neodvojiv od duha Beograda i Srbije kao i sve ranije pobune - 1968. i 1941. godine.
Srbija je zbog svega toga, "sa svojim teškoćama i nedostacima otvorenija od mnogih drugih evropskih zemalja i za diskusije i za druga mišljenja i za demokratske kritike", kazao je predsednik.
Tadić je naveo da ponekad moramo da napravimo strahovit kompromis koji pogađa i naš identitet, ali da smo tu da nađemo odgovarajući modalitet i između ostlog omogućimo bolji život građanima, otvorimo nova radna mesta i stvorimo nove šanse za život.
Plima obnove Miloševićevih antivrednosti
Na promociji SPOmenara, u kojoj su predstavljeni najznačajniji događaji demokratske borbe u poslednjih 18 godina, osim funkcionera SPO-a okupili su se brojni učesnici devetomartovskih demonstracija među kojima i Ružica Đinđić, Vesna Pešić, Vladan Batić, Rasim Ljajić i drugi.
Lider SPO Vuk Drašković je, predstavljajući svedočanstvo bitke njegove, ali i drugih opozicionih stranaka iz te decenije protiv jednoumlja i represije vlasti, naglasio da je ovo pravo svedočanstvo proteklih događaja "jer se fotografija ne bavi cenzurom i ništa ne zaboravlja".
Drašković je kazao da u ovoj monografiji nema mnogih koji su se borili za novu, demokratsku Srbiju i da bi bilo potrebno još mnogo ovakvih tomova da bi se sva ta lica i svi ti ljudi ovekovečili, a da "na nesreću mnogo onih kojih ima u monografiji više nema među nama živima".
On je kazao da se ovo svedočanstvo borbe SPO i svih ostalih proevropskih i demokratskih snaga u Srbiji moglo zvati i "Bez reči" jer su reči suvišne i mnogo slabije od fotografije-svedoka, jer se fotografija "ne bavi cenzurom, ne zaboravlja i ne vara".
"Monografija bi se mogla i zvati 9. mart", dodao je lider SPO i objasnio da sve što mu je prethodilo 1991. godine bilo priprema "te jedinstvene i neponovljive pobune" a sve ono što je usledilo posle "bilo je nastavak te bitke".
Međutim, primetio je Drašković, ta bitka još nije završena.
Ističući da je 9. mart 1991. godine sada "punoletan", Drašković je upozorio da "svi mi koji se dičimo tim danom kao da postajemo maloletni, pa se zaboravljamo i ponekad neodgovorno i nezrelo kockamo idealima slobode, demokratije i evropske Srbije".
Drašković je rekao da koliko god se bude zaboravljalo ko smo, kuda moramo i šta moramo da radimo toliko se one snage "iz onog vremena zla uzdižu i toliko današnja Srbija postaje pozornica jedne plime obnove tih Miloševićevih antivrednosti, evrofobije, kriminala..."
"Nemojmo da potcenjujemo te snage", upozorio je Drašković i dodao da "nepokajano Ušće i naš 9. mart ne idu zajedno".
Lider SPO Vuk Drašković je, predstavljajući svedočanstvo bitke njegove, ali i drugih opozicionih stranaka iz te decenije protiv jednoumlja i represije vlasti, naglasio da je ovo pravo svedočanstvo proteklih događaja "jer se fotografija ne bavi cenzurom i ništa ne zaboravlja".
Drašković je kazao da u ovoj monografiji nema mnogih koji su se borili za novu, demokratsku Srbiju i da bi bilo potrebno još mnogo ovakvih tomova da bi se sva ta lica i svi ti ljudi ovekovečili, a da "na nesreću mnogo onih kojih ima u monografiji više nema među nama živima".
On je kazao da se ovo svedočanstvo borbe SPO i svih ostalih proevropskih i demokratskih snaga u Srbiji moglo zvati i "Bez reči" jer su reči suvišne i mnogo slabije od fotografije-svedoka, jer se fotografija "ne bavi cenzurom, ne zaboravlja i ne vara".
"Monografija bi se mogla i zvati 9. mart", dodao je lider SPO i objasnio da sve što mu je prethodilo 1991. godine bilo priprema "te jedinstvene i neponovljive pobune" a sve ono što je usledilo posle "bilo je nastavak te bitke".
Međutim, primetio je Drašković, ta bitka još nije završena.
Ističući da je 9. mart 1991. godine sada "punoletan", Drašković je upozorio da "svi mi koji se dičimo tim danom kao da postajemo maloletni, pa se zaboravljamo i ponekad neodgovorno i nezrelo kockamo idealima slobode, demokratije i evropske Srbije".
Drašković je rekao da koliko god se bude zaboravljalo ko smo, kuda moramo i šta moramo da radimo toliko se one snage "iz onog vremena zla uzdižu i toliko današnja Srbija postaje pozornica jedne plime obnove tih Miloševićevih antivrednosti, evrofobije, kriminala..."
"Nemojmo da potcenjujemo te snage", upozorio je Drašković i dodao da "nepokajano Ušće i naš 9. mart ne idu zajedno".
Obraćajući se brojnim zvanicama i gostima, sociolog Ratko Božović je primetio da je "uvek gužva tamo gde je SPO" i dodao da je ovaj spomenar i priča o usponima i stagnaciji, ali i kompromisima SPO "u stvari prilog kulturi pamćenja".
"Tamo gde nema pamćenja, nema stizanja do svog identiteta, ni do svog moraliteta", kazao je Božović i naglasio da je dobro što je ova monografija stigla u ovom trenutku zato što postoji potreba da se neke stvari pomalo krivotvore i pomalo zaboravljaju.
"Ova monografija govori u slikama i na takav način da deluje upečatljivije to što govori i kako govori slikom od samih reči", rekao je Božović i dodao da je na ovaj način fiksirana naša novija istorija.
Ilustrovana monografija upečatljivo govori o najvažnijim događajima iz istorijata SPO u proteklih 18 godina - od rađanja stranke, preko njenog opozicionog delovanja do učešća u vlasti.
Devetomartovske demonstracije opozicije koje je predvodio SPO, bile su uperene protiv tadašnje vlasti Slobodana Miloševića i neslobode medija.
U njima je učestvovalo oko 100.000 ljudi, a u žestokim okršajima u centru grada izgubljena su dva života.
U pucnjavi policije kod kafea "London" poginuo je učesnik demonstracija Branimir Milinović (18), a zatim kod "Beograđanke" policajac Nedeljko Kosović (54), kad je pokušao da preskoči zid terase bežeći od demonstranata.
Povređeno je 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a 158 je bilo uhapšeno, među njima i lider SPO.
Protesti su okončani posle četiri dana, kada su iz zatvora pušteni Drašković i svi uhapšeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke tadašnjeg direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
(agencije/MONDO)
"Tamo gde nema pamćenja, nema stizanja do svog identiteta, ni do svog moraliteta", kazao je Božović i naglasio da je dobro što je ova monografija stigla u ovom trenutku zato što postoji potreba da se neke stvari pomalo krivotvore i pomalo zaboravljaju.
"Ova monografija govori u slikama i na takav način da deluje upečatljivije to što govori i kako govori slikom od samih reči", rekao je Božović i dodao da je na ovaj način fiksirana naša novija istorija.
Ilustrovana monografija upečatljivo govori o najvažnijim događajima iz istorijata SPO u proteklih 18 godina - od rađanja stranke, preko njenog opozicionog delovanja do učešća u vlasti.
Devetomartovske demonstracije opozicije koje je predvodio SPO, bile su uperene protiv tadašnje vlasti Slobodana Miloševića i neslobode medija.
U njima je učestvovalo oko 100.000 ljudi, a u žestokim okršajima u centru grada izgubljena su dva života.
U pucnjavi policije kod kafea "London" poginuo je učesnik demonstracija Branimir Milinović (18), a zatim kod "Beograđanke" policajac Nedeljko Kosović (54), kad je pokušao da preskoči zid terase bežeći od demonstranata.
Povređeno je 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a 158 je bilo uhapšeno, među njima i lider SPO.
Protesti su okončani posle četiri dana, kada su iz zatvora pušteni Drašković i svi uhapšeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke tadašnjeg direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
