Aida Ćorović ODBILA PONUDU Vučića, Vasiljević: Jeftino, gospođo

Ćorović je u odgovoru zahvalila predsedniku Vučiću što je ponudio da joj pomogne u pronalaženju posla, ali je dodala da tu ponudu smatra uvredljivom, ma kako bila dobronamerna.

"Ponudili ste mi pomoć i milostinju, ali one meni nisu potrebne", navela je Ćorović i dodala da njoj, ni "hiljadama ljudi u Srbiji", ne treba milostinja, već sistem - objektivan, zasnovan na stručnosti i kompetencijama, koji ne diskriminiše i daje šansu svima.

Savetnica predsednika Republike Suzana Vasiljević ocenila je danas da javno objavljen odgovor Aide Ćorović na spremnost i ponudu Aleksandra Vučića da joj pomogne da nađe posao predstavlja "jeftinu promociju".

Vasiljević u pismu Ćorović konstatuje da je njen tekst nesvojstven nekom ko za sebe kaže da je obrazovan, kvalifikovan, misli svojom glavom.. a na taj tekst odgovara, kako navodi, jer je ona bila ta koja je pozvala Ćorović u ime predsednika.

Predsednikova savetnica navodi da ni ona nije član nijedne stranke, pogotovo ne predsednikove, da ne pripada nijednoj interesnoj grupi, nije deo bilo čijeg klana, a da, "gle čuda, radi, i to u kabinetu tog istog čoveka koji je ponudio pomoć" Ćorović.

"Ne člansku kartu, gospođo Ćorović, ne milostinju - već pomoć", ističe Vasiljević i traži od Ćorović da joj oprosti na "izvesnoj grubosti", jer je, kako navodi, i ona mogla, kao Ćorović sada, da 2015. i 2016. godine na njene mejlove i SMS poruke odgovara javno.

"A, nisam. A nije ni on", podseća Vasiljević.

"Mogla bih danas, kao što sam mogla i pre 10-12 godina, da govorim o pomoći ambasada i međunarodnih predstavnika, koje su upućene na Vašu organizaciju i Vas lično, ne zato što ste bili posebno važni i vredni, već zato što ni onda država Srbija i tadašnja vlast nisu hteli da Vam pomognu. Služili ste im samo za disciplinovanje Sandžaka", piše Vasiljević u pismu dostavljenom Tanjugu.

Ne seća se, kaže Vasiljević, da je Ćorovic tada imala potrebu za javnim obraćanjem:

"Nekako ste tiho zvali ambasadore i prve sekretare nekih evropskih ambasada, lamentovali i tražili pomoć. Tada Vam nije smetalo to što su ljudi u Vašem kraju bili na rubu egzistencije, što su odlazili mladi, što su sve institucije bile pod kontrolom jedne stranke, što nisu birali najbolje, već samo clanove svoje stranke, što ste okretali glavu od ljudi čiji su životi tada bili uništeni... ", piše Vasiljević.

Aidu Ćorović pita da li je ona u to doba bila "saučesnik u zločinu ili samo jedna preplašena članica nevladinog sektora koja je ćutala na sve to, koja je okretala glavu, plašeći se da će da izgubi i ono malo sredstava koje je od stranih predstavnika dobijala".

Vasiljević pita i kako to da je čovek, koji je po mišljenju Ćorović, nastojao da uspostavi konačno pomirenje na Balkanu - "setićete se SMS poruka koje ste mi slali posle Srebrenice", podseća Vasiljević - sad postao autokrata, kod kojeg se sve svodi na lične interese, uz ignorisanje ljudi koje Ćorović "svakodnevno viđa“?

"Da li zato što je odbio da plati reket za Vaše "projekte" u Novom Pazaru? Zato što je od neke druge NVO tražio mišljenje za Poglavlje 35, a ne od Vas? ", pita Vasiljević, koja tekst Ćorović u NIN-u vidi kao "prejake reči od jedne „nejake“ žene, koja tvrdi da je sama protiv svih i kao takva, naravno, hrabra i dostojanstvena i da može takvom „autokrati“ vrlo javno da kaže ’ne’".

Vasiljević konstatuje da Ćorović pomoć ponuđena bez ikakvih uslova i na dostojanstven način, koji je itekako uzeo u obzir i njenu situaciju.

"Nije lepo što Vi to koristite za jeftinu promociju. I ne bi bilo lepo od mene da iz isto tako jeftinog razloga objavljujem našu mejl i SMS prepisku. Ja, ipak, za razliku od Vas, biram da privatna prepiska, kao i razgovor, ostanu privatni, jer držim da privatnost naših prepiski i razgovora brani nas same od potencijalne nepristojnosti i grešaka", zaključila je Suzana Vasiljević.