Danas se navršava osamnaest godina od opozicionih demonstracija u Beogradu, za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Tim povodom, funkcioneri Srpskog pokreta obnove (SPO) položili su u Beogradu vence i upalili sveće u znak sećanja na poginule u demonstracijama 9. marta pre 18 godina.
Lider SPO Vuk Drašković položio je vence na Trgu republike u Beogradu. On je obraćajući se okupljenim građanima rekao da je 9. mart prilika da se postave nova pitanja.
"Zašto je Srbija 18. godina posle 9. marta i devet godina posle 5. oktobra koji je bio završna bitka 9. marta i dalje samo kandidat za člana Evropske unije. Zašto je Srbija danas zemlja u kojoj su antizapadna i antidemoratska osećanja snažna. Zašto još uvek nisu otkrivene mnoge ubice Zorana Đinjića", kazao je Drašković i dodao da je "vreme za juriš koji će ukloniti sve prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji (EU)".
Lider SPO je ocenio da 18 godina posle 9. marta Državna bezbednost i dalje ima "svoje ispostave" u pravosuđu, medijima i politici, i zapitao se zašto nisu pronađene "sve ubice Zorana Đinđića".
"Zašto i one ubice, koje su pohvatane, u zatvoru promovišu zločin i pišu knjige koje predstavljaju ljudi iz Vlade Srbije", pitao je Drašković.
On je Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) poručio da mora da se "distancira od zločina" i da mora da ide "evropskom brazdom, inače leti napolje".
"Miloševića nema, ali ima mnogo 'Miloševića'. Ima i onih u SPS koji misle da je došlo vreme restauracije, povratka na njihovo vreme. Ne. Nema povratka. U SPS moraju da shvate da budućnost Srbije nije u požarevačkom grobu već u EU", Obeležavanju godišnjice prvih velikih antirežimskih demonstracija u Srbiji prisustvovalo je nekoliko stotina građana.
On je zapitao i zašto se čelnici "Miloševićeveg terorističkog režima i oni koji su u zatvoru promovišu u medijima kao heroji".
Drašković je rekao da 9. mart "ne služi ničemu ako bude sveden samo na evociranje uspomena" i dodao da taj datum "mora da bude ogledalo u kome će svako moći da pogleda kakvo mu je lice".
On je kazao da je najveća greška što se posle demokratskih promena "nije krenulo u odlučno rušenje celokupne građevine Miloševićevog režima i što se verovalo da rušenjem vrha piramide može da se sruši cela piramida".
Komentarišući to što je SPS danas u vladajućoj koaliciji Drašković je istakao da on nije sastavljao Vladu i da nije ni u kakvom koalicionom dogovoru sa SPS-om.
Direktor SPO Aleksandar Jugović i potpredsednik stranke Srđan Srećković položili su vence i zapaliti sveće ispred palate Beograđanka i kod Londona u pomen policajcu Nedeljku Kosoviću i srednjoškolcu Branivoju Milinoviću koji su poginuli u devetomartovskim demonstracijama.
Srećković je rekao novinarima da su demonstracije 9. marta pre 18 godina bile prvi otpor građana Srbije prema totalitarnom poretku koji je trajao duže od pola veka.
On je naveo da današnja "demokratska i proevropska Srbija" ima obavezu da čuva sečanje na taj dan i na prve žrtve koje su pale u borbi protiv tog nedemokratskog režzima.
Direktor SPO-a Aleksandar Jugović je kazao da će parlament Srbije učiniti sve da Srbija postane punopravni član EU, kao i da će SPO intrese građana i Srbije stavljati kao i ranije iznad intresa partije.
SPO je u subotu predstavio i foto-monografiju o 18. godišnjici devetomartovskih demonstracija. Drašković je tom prilikom ocenio da se mnogi od onih koji se diče 9. martom kockaju sa idealima slobode, demokratije i evropske Srbije.
"Srbija postaje plima obnove Miloševićevske politike i nemojmo da potcenjujemo te snage", rekao je predsednik SPO-a.
Tim povodom, funkcioneri Srpskog pokreta obnove (SPO) položili su u Beogradu vence i upalili sveće u znak sećanja na poginule u demonstracijama 9. marta pre 18 godina.
Lider SPO Vuk Drašković položio je vence na Trgu republike u Beogradu. On je obraćajući se okupljenim građanima rekao da je 9. mart prilika da se postave nova pitanja.
"Zašto je Srbija 18. godina posle 9. marta i devet godina posle 5. oktobra koji je bio završna bitka 9. marta i dalje samo kandidat za člana Evropske unije. Zašto je Srbija danas zemlja u kojoj su antizapadna i antidemoratska osećanja snažna. Zašto još uvek nisu otkrivene mnoge ubice Zorana Đinjića", kazao je Drašković i dodao da je "vreme za juriš koji će ukloniti sve prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji (EU)".
Lider SPO je ocenio da 18 godina posle 9. marta Državna bezbednost i dalje ima "svoje ispostave" u pravosuđu, medijima i politici, i zapitao se zašto nisu pronađene "sve ubice Zorana Đinđića".
"Zašto i one ubice, koje su pohvatane, u zatvoru promovišu zločin i pišu knjige koje predstavljaju ljudi iz Vlade Srbije", pitao je Drašković.
On je Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) poručio da mora da se "distancira od zločina" i da mora da ide "evropskom brazdom, inače leti napolje".
"Miloševića nema, ali ima mnogo 'Miloševića'. Ima i onih u SPS koji misle da je došlo vreme restauracije, povratka na njihovo vreme. Ne. Nema povratka. U SPS moraju da shvate da budućnost Srbije nije u požarevačkom grobu već u EU", Obeležavanju godišnjice prvih velikih antirežimskih demonstracija u Srbiji prisustvovalo je nekoliko stotina građana.
On je zapitao i zašto se čelnici "Miloševićeveg terorističkog režima i oni koji su u zatvoru promovišu u medijima kao heroji".
Drašković je rekao da 9. mart "ne služi ničemu ako bude sveden samo na evociranje uspomena" i dodao da taj datum "mora da bude ogledalo u kome će svako moći da pogleda kakvo mu je lice".
On je kazao da je najveća greška što se posle demokratskih promena "nije krenulo u odlučno rušenje celokupne građevine Miloševićevog režima i što se verovalo da rušenjem vrha piramide može da se sruši cela piramida".
Komentarišući to što je SPS danas u vladajućoj koaliciji Drašković je istakao da on nije sastavljao Vladu i da nije ni u kakvom koalicionom dogovoru sa SPS-om.
Direktor SPO Aleksandar Jugović i potpredsednik stranke Srđan Srećković položili su vence i zapaliti sveće ispred palate Beograđanka i kod Londona u pomen policajcu Nedeljku Kosoviću i srednjoškolcu Branivoju Milinoviću koji su poginuli u devetomartovskim demonstracijama.
Srećković je rekao novinarima da su demonstracije 9. marta pre 18 godina bile prvi otpor građana Srbije prema totalitarnom poretku koji je trajao duže od pola veka.
On je naveo da današnja "demokratska i proevropska Srbija" ima obavezu da čuva sečanje na taj dan i na prve žrtve koje su pale u borbi protiv tog nedemokratskog režzima.
Direktor SPO-a Aleksandar Jugović je kazao da će parlament Srbije učiniti sve da Srbija postane punopravni član EU, kao i da će SPO intrese građana i Srbije stavljati kao i ranije iznad intresa partije.
SPO je u subotu predstavio i foto-monografiju o 18. godišnjici devetomartovskih demonstracija. Drašković je tom prilikom ocenio da se mnogi od onih koji se diče 9. martom kockaju sa idealima slobode, demokratije i evropske Srbije.
"Srbija postaje plima obnove Miloševićevske politike i nemojmo da potcenjujemo te snage", rekao je predsednik SPO-a.
Dan kada je Milošević izveo tenkove
U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginuli su demonstrant, učenik Branivoje Milinović, i policajac Nedeljko Kosović, a povređeno je više od 200 demonstranata. U demonstracijama su učestvovale desetine hiljada građana.
Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo tadašnje SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice nekadašnje JNA izađu na beogradske ulice.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i protestovalo se zbog uređivačke politike Radio-televizije Beograd, koja je prvi put nazvana "TV Bastiljom".
Policija je bacanjem velike količine suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, posle čega su počeli sukobi građana i policije, koji su se proširili na širi centar grada.
Lider SPO-a Vuk Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović uhapšeni su nakon demonstracija.
Uveče narednog dana na Terazijskom platou, takođe u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata, koji su pored ostavki čelnika državne televizije tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje uhapšenih opozicionih lidera.
Skupština Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodećih ličnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovića.
Opozicione partije predvođene SPO-om organizovale su godišnjicu velikih demonstracija i 9. marta 1992. godine, na platou kod hrama Svetog Save, gde se okupilo oko 50.000 građana.
Naredne tri godine 9. mart obeležavao je samo SPO, tako što je lider stranke Vuk Drašković u prisustvu svojih pristalica palio sveće na Trgu Republike, kao i na mestima gde su poginuli demonstrant i policajac.
Na mitingu na Trgu Republike 9. marta 1996. godine pred nekoliko desetina hiljada građana, lideri SPO-a, Građanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić promovisali su koaliciju "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996.
Na lokalnim izborima te godine koalicija "Zajedno" pobedila je u svim većim gradovima u Srbiji. Nakon što SPS nije priznao rezultate izbora, koalicija "Zajedno" je pokrenula velike demonstracije koje su trajale do priznavanja izborne volje građana.
(Beta)
Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo tadašnje SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice nekadašnje JNA izađu na beogradske ulice.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i protestovalo se zbog uređivačke politike Radio-televizije Beograd, koja je prvi put nazvana "TV Bastiljom".
Policija je bacanjem velike količine suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, posle čega su počeli sukobi građana i policije, koji su se proširili na širi centar grada.
Lider SPO-a Vuk Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović uhapšeni su nakon demonstracija.
Uveče narednog dana na Terazijskom platou, takođe u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata, koji su pored ostavki čelnika državne televizije tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje uhapšenih opozicionih lidera.
Skupština Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodećih ličnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovića.
Opozicione partije predvođene SPO-om organizovale su godišnjicu velikih demonstracija i 9. marta 1992. godine, na platou kod hrama Svetog Save, gde se okupilo oko 50.000 građana.
Naredne tri godine 9. mart obeležavao je samo SPO, tako što je lider stranke Vuk Drašković u prisustvu svojih pristalica palio sveće na Trgu Republike, kao i na mestima gde su poginuli demonstrant i policajac.
Na mitingu na Trgu Republike 9. marta 1996. godine pred nekoliko desetina hiljada građana, lideri SPO-a, Građanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić promovisali su koaliciju "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996.
Na lokalnim izborima te godine koalicija "Zajedno" pobedila je u svim većim gradovima u Srbiji. Nakon što SPS nije priznao rezultate izbora, koalicija "Zajedno" je pokrenula velike demonstracije koje su trajale do priznavanja izborne volje građana.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
