Američki predsednik Barak Obama ukinuće zabranu korišćenja federalnog novca za istraživanje matičnih ćelija i daće Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) rok od četiri meseca da odrede nova pravila o tom pitanju, najavili su zvaničnici.
Obama neće lično odrediti uslove za istraživanja matičnih ćelija već će to prepustiti NIH-u, rekao je predsednikov savetnik za nauku Harold Varmus.
On će na svečanosti u Beloj kući objaviti svoju odluku i pismeno će se obavezati da će "obnoviti integritet nauke" prilikom donošenja odluka, rekla je Melodi Barns iz Obamine administracije.
"Predsednik smatra da je od izuzetnog značaja potpisivanje tog memoranduma tako da možemo da nauku i tehnologiju vratimo u središte rada na postizanju mnogobrojnih ciljeva", rekla je ona.
Naučnici i političari optuživali su bivšeg predsednika SAD Džordža Buša da je mešao politiku i ponekad religiju prilikom donošenja odluka vezanih za nauku, ne samo kad je reč o matičnim ćelijama već i o klimatskim promenama, energetici i kontracepciji.
Barnsova je rekla da će ukidanje zabrane koju je uveo Buš, doprineti otvaranju novih radnih mesta i jačanju nacionalne bezbednosti.
Obama će, kako je najavljeno, dati NIH-u rok od četiri meseca za izradu okvira za korišćenje federalnog novca u radu na matičnim ćelijama.
Istraživanje matičnih ćelija je kontroverzno pošto neki smatraju da je pogrešno uništavanje bilo kojeg ljudskog embriona.
Matične ćelije su izvor svih ćelija i tkiva, a uzimaju se od embriona starih nekoliko dana.
Naučnici smatraju da ta istraživanja mogu doprineti lečenju mnogih bolesti, poput Parkinsonove i Alchajmerove.
Suprotno ranijoj odredbi ministarstva zdravlja, Buš je 2001. zabranio upotrebu federalnih sredstava za stvaranje ili uništavanje ljudskih embriona u istraživanju.
U vezi s tim ne postoji jasna podela u američkim partijama budući da i neki izraziti konzervativci koji se protive pobačaju, podržavaju upotrebu federalnih fondova za ta istraživanja.
U svetu, na primer, Velika Britanija, Belgija, Švedska, Kanada i Novi Zeland podstiču istraživanje matičnih ćelija, dok su Austrija, Litvanija i Poljska zabranile ta istraživanja.
(Beta)
Obama neće lično odrediti uslove za istraživanja matičnih ćelija već će to prepustiti NIH-u, rekao je predsednikov savetnik za nauku Harold Varmus.
On će na svečanosti u Beloj kući objaviti svoju odluku i pismeno će se obavezati da će "obnoviti integritet nauke" prilikom donošenja odluka, rekla je Melodi Barns iz Obamine administracije.
"Predsednik smatra da je od izuzetnog značaja potpisivanje tog memoranduma tako da možemo da nauku i tehnologiju vratimo u središte rada na postizanju mnogobrojnih ciljeva", rekla je ona.
Naučnici i političari optuživali su bivšeg predsednika SAD Džordža Buša da je mešao politiku i ponekad religiju prilikom donošenja odluka vezanih za nauku, ne samo kad je reč o matičnim ćelijama već i o klimatskim promenama, energetici i kontracepciji.
Barnsova je rekla da će ukidanje zabrane koju je uveo Buš, doprineti otvaranju novih radnih mesta i jačanju nacionalne bezbednosti.
Obama će, kako je najavljeno, dati NIH-u rok od četiri meseca za izradu okvira za korišćenje federalnog novca u radu na matičnim ćelijama.
Istraživanje matičnih ćelija je kontroverzno pošto neki smatraju da je pogrešno uništavanje bilo kojeg ljudskog embriona.
Matične ćelije su izvor svih ćelija i tkiva, a uzimaju se od embriona starih nekoliko dana.
Naučnici smatraju da ta istraživanja mogu doprineti lečenju mnogih bolesti, poput Parkinsonove i Alchajmerove.
Suprotno ranijoj odredbi ministarstva zdravlja, Buš je 2001. zabranio upotrebu federalnih sredstava za stvaranje ili uništavanje ljudskih embriona u istraživanju.
U vezi s tim ne postoji jasna podela u američkim partijama budući da i neki izraziti konzervativci koji se protive pobačaju, podržavaju upotrebu federalnih fondova za ta istraživanja.
U svetu, na primer, Velika Britanija, Belgija, Švedska, Kanada i Novi Zeland podstiču istraživanje matičnih ćelija, dok su Austrija, Litvanija i Poljska zabranile ta istraživanja.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.