Šta bi mogao da bude "Ahtisarijev plus plus" plan?

Šta bi mogao da bude Ahtisarijev plan "plus, plus", ponuda kakvu bi Srbija, prema predsedniku Aleksandru Vučiću, mogla da dobije? To u ovom trenutku nije poznato, osim što bi ovo novo "plus" moglo da predstavlja garancije - za Srbe na Kosovu i Metohiji da će sva njihova prava biti poštovana, a za Srbiju garancije za članstvo u EU.

Ahtisarijev plan je predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a zdravstvene i obrazovne insitucije Srbije bi mogle da nastave da funkcionišu na severu Kosova uz odobrenje Prištine, a da finansiranje ide preko centralne banke Kosova.

"Ahtisari plus", o kojem je kasnije počelo da se špekuliše, predstavljao je prilagođeni prvobitni plan, koji bi, prema pisanju medija, predviđao najširu moguću autonomiju za sever Kosova i Metohije, veću od one predviđene Ahtisarijevim planom.

Sever bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru nezavisne države Kosovo u sadašnjim "granicama". Prihodi od poreza i carina sa severa išli bi opštinama na severu Kosova. Crkve i manastiri imali bi eksteritorijalni status, a štile bi ih posebne jedinice kosovske policije, kao kulturnu i istorijsku baštinu.

"Ahtisari plus, plus" bi mogao da znači sve to, ali - uz garancije da će biti poštovan poseban status za Srbe, te garancije članstva Srbije u EU, ako prihvati ponudu.

Finski diplomata i specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, izneo je plan 2007, a Priština je, pozivajući se na njega, jednostrano proglasila nezavisnost februara 2008.

Srpske institucije koje pružaju sigurnost Srbima na Kosovu ne postoje, a bezbednost Srbima nije zagarantovana.

Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude multietničko, demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona.

Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.

Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran.

U aneksu koji se odnosi na decentralizaciju predviđeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu, preko kulturne baštine.