Nekadašnji šef Beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić danas je, pred Okružnim sudom u Beogradu, odbacio navode optužnice koja ga tereti za pomaganje u pokušaju ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića 15. juna 2000. godine u Budvi.
Radonjić je priznao da je načelniku beogradskog DB-a Stevanu Basti naložio da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja u Draškovićev stan u Budvi, dok je načelnik te službe Ratko Romić imao zadatak da ustanovi kontakte lidera SPO sa "bezbednosno interesantnim" osobama iz inostranstva.
"Nemam od čega da se branim, sve se lako može proveriti", rekao je Radonjić ocenivši optužnicu "užasnom izmišljotinom i konstrukcijom" i da je sve što je njegova služba radila bilo zasnovano na zakonu.
Istakavši da lično nema ništa protiv Draškovića i da je u toku karijere pratio "na desetine" ljudi i izdao "na stotine" naloga za praćenje, Radonjić je predložio da se i za te slučajeve formira zbirna krivična prijava, jer se, kako je naveo, ne razlikuju od postupanja u slučaju Draškovića.
Radonjić je rekao da ga je sramota da odgovara na optužnicu jer, kako je objasnio, njegov posao bio je da prati osobe koje "ostvaruju bezbednosno interesantne kontakte", kao i zbog toga što bi time mogao da "ugrozi kolegu" koji u službi bezbednosti "danas radi isto" što je on tada radio.
Radonjić je optužen da je po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a foto album sa slikama predali su Radomiru Markoviću.
On je potvrdio da je dokumentaciju sa fotografijama, koju je u prvom osmatranju Draškovićeve kuće sačinio optuženi Basta, predao tadašnjem šefu Drzavne bezbednosti Radomiru Markoviću, ali da ju je on "izgubio".
Dodao je da je zbog toga Basti ponovo naložio da ode u Budvu da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja u Draškovićevom stanu i pozvao sud da "ne tretira kao zločin operativnu aktivnost za potrebe bezbednosti zemlje".
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode, u postupku koji je Okružno javno tužilaštvo pokrenulo po privatnoj krivičnoj prijavi Draškovića i njegove supruge Danice Drašković.
Radomir Marković je ranije osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i na 40 godina zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
Radonjić je oslobođen optužbi na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, a on, Basta i Romić u procesu za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića pred Specijalnim sudom nisu bili optuženi, već su iskaz dali kao svedoci.
Suđenje trojici okrivljenih za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića nastavlja se sutra u 9.30 pred Okružnim sudom u Beogradu, a predviđeno je da se nastavi izjašnjavanje o optužnici.
Radonjić je priznao da je načelniku beogradskog DB-a Stevanu Basti naložio da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja u Draškovićev stan u Budvi, dok je načelnik te službe Ratko Romić imao zadatak da ustanovi kontakte lidera SPO sa "bezbednosno interesantnim" osobama iz inostranstva.
"Nemam od čega da se branim, sve se lako može proveriti", rekao je Radonjić ocenivši optužnicu "užasnom izmišljotinom i konstrukcijom" i da je sve što je njegova služba radila bilo zasnovano na zakonu.
Istakavši da lično nema ništa protiv Draškovića i da je u toku karijere pratio "na desetine" ljudi i izdao "na stotine" naloga za praćenje, Radonjić je predložio da se i za te slučajeve formira zbirna krivična prijava, jer se, kako je naveo, ne razlikuju od postupanja u slučaju Draškovića.
Radonjić je rekao da ga je sramota da odgovara na optužnicu jer, kako je objasnio, njegov posao bio je da prati osobe koje "ostvaruju bezbednosno interesantne kontakte", kao i zbog toga što bi time mogao da "ugrozi kolegu" koji u službi bezbednosti "danas radi isto" što je on tada radio.
Radonjić je optužen da je po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a foto album sa slikama predali su Radomiru Markoviću.
On je potvrdio da je dokumentaciju sa fotografijama, koju je u prvom osmatranju Draškovićeve kuće sačinio optuženi Basta, predao tadašnjem šefu Drzavne bezbednosti Radomiru Markoviću, ali da ju je on "izgubio".
Dodao je da je zbog toga Basti ponovo naložio da ode u Budvu da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja u Draškovićevom stanu i pozvao sud da "ne tretira kao zločin operativnu aktivnost za potrebe bezbednosti zemlje".
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode, u postupku koji je Okružno javno tužilaštvo pokrenulo po privatnoj krivičnoj prijavi Draškovića i njegove supruge Danice Drašković.
Radomir Marković je ranije osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i na 40 godina zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
Radonjić je oslobođen optužbi na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, a on, Basta i Romić u procesu za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića pred Specijalnim sudom nisu bili optuženi, već su iskaz dali kao svedoci.
Suđenje trojici okrivljenih za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića nastavlja se sutra u 9.30 pred Okružnim sudom u Beogradu, a predviđeno je da se nastavi izjašnjavanje o optužnici.
Drašković: Državna bezbednost nastoji da minira suđenje
Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković izjavio je da su "u toku nastojanja državne bezbednosti da se minira" suđenje trojici bivših čelnika Beogradskog centra Državne bezbednosti (DB).
Komentarišući suđenje bivšim čelnicima tog centra, Drašković je kazao da "može da se zamisli kakvi će pritisci državne bezbednosti biti na sudije da čelnici DB ne dobiju zasluženu kaznu".
"Na žalost mogu da kažem da je u beogradskom Okružnom sudu epicentar miloševićko-radikalskih snaga, da ih je mnogo u Vrhovnom sudu, da ih je mnogo u tužilaštvu", rekao je Drašković novinarima na Trgu Republike posle obeležavanja 18. godišnjice devetomartovskih demonstracija.
Prema njegovim rečima, te "snage su ođednom živnule i ne ustručavaju se da, kao sudije Vrhovnog suda, oslobode jednog Milorada Bracanovića koji je bio spirutus movens svih zločina Službe državne bezbednosti".
(Beta)
Komentarišući suđenje bivšim čelnicima tog centra, Drašković je kazao da "može da se zamisli kakvi će pritisci državne bezbednosti biti na sudije da čelnici DB ne dobiju zasluženu kaznu".
"Na žalost mogu da kažem da je u beogradskom Okružnom sudu epicentar miloševićko-radikalskih snaga, da ih je mnogo u Vrhovnom sudu, da ih je mnogo u tužilaštvu", rekao je Drašković novinarima na Trgu Republike posle obeležavanja 18. godišnjice devetomartovskih demonstracija.
Prema njegovim rečima, te "snage su ođednom živnule i ne ustručavaju se da, kao sudije Vrhovnog suda, oslobode jednog Milorada Bracanovića koji je bio spirutus movens svih zločina Službe državne bezbednosti".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
