Prestavnici više nevladinih organizacija zatražili su na skupu u Beogradu usvajanje zakona protiv diskriminacije i zaustavljanje radikalizacije i klerikalizacije društva.
Oko 200 ljudi okupilo se platou između Predsedništva Srbije i Skupštine grada Beograda protestujući zbog odluke Vlade Srbije da na zahtev Srpske pravoslavne crkve povuče Predlog zakona protiv diskriminacije.
Okupljeni su zatražili zaustavljanje radikalizacije i klerikalizacije društva i usvajanje zakon protiv diskriminacije. Takođe je zatraženo izručenje optuženih za ratne zločine i genocid Ratka Mladića i Goran Hadžića Haškom tribunalu i proglašenje 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Demonstranti su uzvikivali "Hoćemo u Evropu, Hoćemo građansku, nećemo crkvenu državu". Na skupu su učestvovali predstavnici nevladinog sektora među kojima Nataša Kandić i Biljana Kovačević-Vučo, kao i lider Socijaldemokratske unije Žarko Korać.
Goran Miletić iz Švedskog helsinškog odbora rekao je da je mesto održavanja protesta između Skupštine grada i Predsedništva Srbije simbolično. Skupština grada odbija da smeni direktora Sava centra koji je zabranio konferenciju za novinare Gej-strejt alijanse, dok je iz Predsedništva, kako je rekao Miletić, "krenuo ceo skandal oko povlačenja zakona protiv diskriminacije".
Staša Zajović iz nevladine organizacije Žene u crnom ukazala je da crkva pretenduje da bude jedan od nosilaca vlasti i optužila vlast da joj to i dozvoljava.
"Kao u svim teokratskim i nedemokratskim državama u ime duhovnosti, ugrožavaju se ženska i ljudska prava i građanske slobode", rekla je ona i istakla zalaganje za društvo u kojem se država ne poziva na crkvu niti uvažavanja njeno mišljenje.
Dekanica Pravnog fakulteta Union Vesna Rakić-Vodinelić rekla je da je ponašanje državnih organa nedopustivo i ukazala na patrijarhalnost i klerikalizaciju društva, kao i da je moćna i neopravdano velika uloga crkve.
Miletić je podsetio da je srpski predsednik Boris Tadić u poseti Španiji, državi u kojoj je Katolička crkva veoma jaka, ali u kojoj su istovremeno najnapredniji zakoni.
Koordinator Koalicije protiv diskriminacije Saša Gajin ocenio je da povlačenje zakona protiv diskriminacije predstavlja "udar na pravni sistem zemlje".
"Prava meta puča na pravni sistem nisu zajednice gejeva i lezbijki već sam zakon. Radi se o ideji da se ljudi ne posmatraju jednakim već kao građani prvog i drugog reda", rekao je on.
Glumica i jedna od dobitnica ovogodišnje nagrade protiv diskriminacije Mirjana Karanović rekla je da je na skup došla kao građanka u želji da podrži borbu svih koji se u ovom društvu osećaju diskriminisanim na razne načine.
Žene u crnom najavile su za sredu u 12 časova na istom platou skup kojim će se zatražiti proglašenje 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici kada su snage bosanskih Srba 11. jula 1995. ubile oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
(Beta)
Oko 200 ljudi okupilo se platou između Predsedništva Srbije i Skupštine grada Beograda protestujući zbog odluke Vlade Srbije da na zahtev Srpske pravoslavne crkve povuče Predlog zakona protiv diskriminacije.
Okupljeni su zatražili zaustavljanje radikalizacije i klerikalizacije društva i usvajanje zakon protiv diskriminacije. Takođe je zatraženo izručenje optuženih za ratne zločine i genocid Ratka Mladića i Goran Hadžića Haškom tribunalu i proglašenje 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Demonstranti su uzvikivali "Hoćemo u Evropu, Hoćemo građansku, nećemo crkvenu državu". Na skupu su učestvovali predstavnici nevladinog sektora među kojima Nataša Kandić i Biljana Kovačević-Vučo, kao i lider Socijaldemokratske unije Žarko Korać.
Goran Miletić iz Švedskog helsinškog odbora rekao je da je mesto održavanja protesta između Skupštine grada i Predsedništva Srbije simbolično. Skupština grada odbija da smeni direktora Sava centra koji je zabranio konferenciju za novinare Gej-strejt alijanse, dok je iz Predsedništva, kako je rekao Miletić, "krenuo ceo skandal oko povlačenja zakona protiv diskriminacije".
Staša Zajović iz nevladine organizacije Žene u crnom ukazala je da crkva pretenduje da bude jedan od nosilaca vlasti i optužila vlast da joj to i dozvoljava.
"Kao u svim teokratskim i nedemokratskim državama u ime duhovnosti, ugrožavaju se ženska i ljudska prava i građanske slobode", rekla je ona i istakla zalaganje za društvo u kojem se država ne poziva na crkvu niti uvažavanja njeno mišljenje.
Dekanica Pravnog fakulteta Union Vesna Rakić-Vodinelić rekla je da je ponašanje državnih organa nedopustivo i ukazala na patrijarhalnost i klerikalizaciju društva, kao i da je moćna i neopravdano velika uloga crkve.
Miletić je podsetio da je srpski predsednik Boris Tadić u poseti Španiji, državi u kojoj je Katolička crkva veoma jaka, ali u kojoj su istovremeno najnapredniji zakoni.
Koordinator Koalicije protiv diskriminacije Saša Gajin ocenio je da povlačenje zakona protiv diskriminacije predstavlja "udar na pravni sistem zemlje".
"Prava meta puča na pravni sistem nisu zajednice gejeva i lezbijki već sam zakon. Radi se o ideji da se ljudi ne posmatraju jednakim već kao građani prvog i drugog reda", rekao je on.
Glumica i jedna od dobitnica ovogodišnje nagrade protiv diskriminacije Mirjana Karanović rekla je da je na skup došla kao građanka u želji da podrži borbu svih koji se u ovom društvu osećaju diskriminisanim na razne načine.
Žene u crnom najavile su za sredu u 12 časova na istom platou skup kojim će se zatražiti proglašenje 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici kada su snage bosanskih Srba 11. jula 1995. ubile oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
