Danas se navršava tri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, i haškog optuženika Slobodana Miloševića.
Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.
Posle višečasovnih oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskih obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003. a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori.
Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je raspisana i za Markom Miloševićem kome se sudi u odsustvu u Požarevcu po tužbi trojice "otporaša".
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković. U dvorištu su bila i deca obučena u vojne uniforme, koja su tog dana držala počasnu stražu pored kovčega na platou ispred Skupštine Srbije.
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg je bio izložen u Muzeju "25. maj", u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju, protivno volji direktorke te ustanove Ljiljane Cetinić.
Više hiljada ljudi prošlo je pored kovčega. Istog dana više od 50.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.
Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.
Posle višečasovnih oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskih obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003. a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori.
Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je raspisana i za Markom Miloševićem kome se sudi u odsustvu u Požarevcu po tužbi trojice "otporaša".
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković. U dvorištu su bila i deca obučena u vojne uniforme, koja su tog dana držala počasnu stražu pored kovčega na platou ispred Skupštine Srbije.
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg je bio izložen u Muzeju "25. maj", u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju, protivno volji direktorke te ustanove Ljiljane Cetinić.
Više hiljada ljudi prošlo je pored kovčega. Istog dana više od 50.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.
Slobodan Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu 1964.
Bio je član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) od 15. januara 1959. Radio je u Univerzitetskom komitetu SK Beograda od 1963. do 1966. kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije.
Potom je tri godine bio savetnik predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, a kasnije rukovodioca Službe za informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. je bio zamenik generalnog direktora u "Tehnogasu", a zatim generalni direktor sledećih pet godina. Nakon toga bio je predsednik Udružene Beogradske banke do kraja 1983. godine.
Aprila 1984. godine izabran je za predsednika GK OSK Beograda, a maja 1986. za predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Godinu dana kasnije postao je predsednik Predsedništva SR Srbije.
Milošević je jula 1990. godine, ujedinjenjem SKS i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije (ŠRNS), formirao Socijalističku partiju Srbije (SPS) čiji je predsednik bio do smrti 11. marta 2006.
Za predsednika Republike Srbije prvi put je izabran u decembru 1990, kao kandidat SPS-a i ponovo u decembru 1992. posle raspada SFR Jugoslavije.
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. i na toj funkciji je ostao do 5. oktobra 2000. kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima septembra te godine. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.
Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu tokom proslava 600 godina kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Ubrzo potom usledio je raspad SFR Jugoslavije, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i bombardovanje SR Jugoslavije, tokom kojih je zaradio nadimak "balkanski kasapin".
Zbog zločina tokom sukoba na Kosovu Haški tribunal je protiv Miloševića podigao optužnicu 27. maja 1999. godine, zbog zločina u Hrvatskoj 9. oktobra 2001, a 23. novembra iste godine zbog genocida nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, 12 godina posle govora na Gazimestanu.
Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. dokaznim postupkom za zločine na Kosovu, a potom i za zločine u Hrvatskoj u BiH. Postupak odbrane Miloševića počeo je 31. avgusta 2004.
Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto se okončala njegova vladavina.
Posle pobede DOS-a na predsedničkim izborima 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta građana širom Srbije.
SPS se ponovo vratio na vlast u julu 2008. kada je formirana republička vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj SPS ima četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova.
(agencije/MONDO)
Bio je član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) od 15. januara 1959. Radio je u Univerzitetskom komitetu SK Beograda od 1963. do 1966. kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije.
Potom je tri godine bio savetnik predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, a kasnije rukovodioca Službe za informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. je bio zamenik generalnog direktora u "Tehnogasu", a zatim generalni direktor sledećih pet godina. Nakon toga bio je predsednik Udružene Beogradske banke do kraja 1983. godine.
Aprila 1984. godine izabran je za predsednika GK OSK Beograda, a maja 1986. za predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Godinu dana kasnije postao je predsednik Predsedništva SR Srbije.
Milošević je jula 1990. godine, ujedinjenjem SKS i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije (ŠRNS), formirao Socijalističku partiju Srbije (SPS) čiji je predsednik bio do smrti 11. marta 2006.
Za predsednika Republike Srbije prvi put je izabran u decembru 1990, kao kandidat SPS-a i ponovo u decembru 1992. posle raspada SFR Jugoslavije.
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. i na toj funkciji je ostao do 5. oktobra 2000. kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima septembra te godine. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.
Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu tokom proslava 600 godina kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Ubrzo potom usledio je raspad SFR Jugoslavije, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i bombardovanje SR Jugoslavije, tokom kojih je zaradio nadimak "balkanski kasapin".
Zbog zločina tokom sukoba na Kosovu Haški tribunal je protiv Miloševića podigao optužnicu 27. maja 1999. godine, zbog zločina u Hrvatskoj 9. oktobra 2001, a 23. novembra iste godine zbog genocida nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, 12 godina posle govora na Gazimestanu.
Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. dokaznim postupkom za zločine na Kosovu, a potom i za zločine u Hrvatskoj u BiH. Postupak odbrane Miloševića počeo je 31. avgusta 2004.
Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto se okončala njegova vladavina.
Posle pobede DOS-a na predsedničkim izborima 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta građana širom Srbije.
SPS se ponovo vratio na vlast u julu 2008. kada je formirana republička vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj SPS ima četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
