Nekadašnji načelnik Beogradskog centra Državne bezbednosti Stevan Basta negirao je u utorak navode optužnice koja ga tereti za pomaganje u pokušaju ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića juna 2000. u Budvi.
Pred Okružnim sudom u Beogradu Basta je priznao da je po nalogu tadašnjeg šefa Beogradskog centra Državne bezbednosti Milana Radonjića, u dva navrata u Budvi sačinio snimke kuće Vuka Draškovića i ispitao mogućnosti za ugradnju prislušnih uređaja.
Basta je rekao da je nekadašnje pripadnike Jedinice za specijalne operacije (JSO) Branka Berčeka, Nenada Ilića i Leonida Milivojevića, prvi put video na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića.
"Nijednog pripadnika JSO nikada u životu nisam upoznao, moje Odeljenje (DB-a) nije sarađivalo sa tom jedinicom", rekao je Basta koji je u Beogradskom Centru DB-a bio načelnik za unutrašnji ekstremizam i terorizam.
On je rekao da je obavestio Milana Radonjića da Drašković ima stan u Budvi i da ga je Radonjić, uz konstataciju da bi "to trebalo da se ozvuči", zatim poslao u Budvu da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja.
Basta je rekao da je o pokušaju ubistva Draškovića čuo od koleginice i da je tadašnjeg zamenika šefa Beogradskog centra DB-a Veselina Lekića pitao da li će imati i on neke posledice, pošto je dva puta bio u Budvi i snimao Draškovićev stan.
"Nisam odgovoran ni za kakav nezakonit rad, niti za zaveru, ništa od toga ne mogu da prihvatim", rekao je Basta i zatražio od suda da ga podvrgne detektoru laži kako bi dokazao da govori istinu, ali da to učine i svedoci koji ga terete za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića.
Milan Radonjić izjavio je u nastavku svoje odbrane da je o pokušaju ubistva Draškovića saznao iz vesti televizije CNN, jer je u to vreme bio u Tunisu, a negirao je Bastin iskaz istražnom sudiji 2003. da su njih dvojica o tome razgovarali dan kasnije (16. juna 2000.) u Beogradu.
Radonjić je rekao da je Draškovića godinama pratila i prisluškivala DB, kao i da ga je ta služba 1999. godine upozorila da je u opasnosti, odnosno "da se priprema aktivnost koja može da ugrozi njegov život", ali da je on ponuđenu pomoć i zaštitu odbio.
On je u ponedeljak priznao da je Basti naložio da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja u Draškovićev stan u Budvi, dok je načelnik te službe Ratko Romić imao zadatak da ustanovi kontakte lidera SPO sa "bezbednosno interesantnim" osobama iz inostranstva.
Nekadašnji šef beogradskog DB-a optužen je da je po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a foto album sa slikama predali su Radomiru Markoviću.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode, u postupku koji je Okružno javno tužilaštvo pokrenulo po privatnoj krivičnoj prijavi Draškovića i njegove supruge Danice Drašković.
Radomir Marković ranije je osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i na 40 godina zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
Radonjić je oslobođen optužbi na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, a on, Basta i Romić u procesu za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića pred Specijalnim sudom nisu bili optuženi, već su iskaz dali kao svedoci.
Na tom suđenju Branko Berček za koga je utvrđeno da je ubio Ivana Stambolića i pucao na Draškovića, osuđen je na 40 godina zatvora, Leonid Milivojević na 30 godina, a Nenad Ilić na zatvorsku kaznu od
15 godina.
Nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek kao organizator zločina osuđen je na 40 godina, pripadnici te jedinice Nenad Bujošević na 35, Dušan Maričić na 30, a oficir za bezbednost i najbliži Ulemekov saradnik Milorad Bracanović na dve godine zatvora.
(Beta)
Pred Okružnim sudom u Beogradu Basta je priznao da je po nalogu tadašnjeg šefa Beogradskog centra Državne bezbednosti Milana Radonjića, u dva navrata u Budvi sačinio snimke kuće Vuka Draškovića i ispitao mogućnosti za ugradnju prislušnih uređaja.
Basta je rekao da je nekadašnje pripadnike Jedinice za specijalne operacije (JSO) Branka Berčeka, Nenada Ilića i Leonida Milivojevića, prvi put video na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića.
"Nijednog pripadnika JSO nikada u životu nisam upoznao, moje Odeljenje (DB-a) nije sarađivalo sa tom jedinicom", rekao je Basta koji je u Beogradskom Centru DB-a bio načelnik za unutrašnji ekstremizam i terorizam.
On je rekao da je obavestio Milana Radonjića da Drašković ima stan u Budvi i da ga je Radonjić, uz konstataciju da bi "to trebalo da se ozvuči", zatim poslao u Budvu da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja.
Basta je rekao da je o pokušaju ubistva Draškovića čuo od koleginice i da je tadašnjeg zamenika šefa Beogradskog centra DB-a Veselina Lekića pitao da li će imati i on neke posledice, pošto je dva puta bio u Budvi i snimao Draškovićev stan.
"Nisam odgovoran ni za kakav nezakonit rad, niti za zaveru, ništa od toga ne mogu da prihvatim", rekao je Basta i zatražio od suda da ga podvrgne detektoru laži kako bi dokazao da govori istinu, ali da to učine i svedoci koji ga terete za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića.
Milan Radonjić izjavio je u nastavku svoje odbrane da je o pokušaju ubistva Draškovića saznao iz vesti televizije CNN, jer je u to vreme bio u Tunisu, a negirao je Bastin iskaz istražnom sudiji 2003. da su njih dvojica o tome razgovarali dan kasnije (16. juna 2000.) u Beogradu.
Radonjić je rekao da je Draškovića godinama pratila i prisluškivala DB, kao i da ga je ta služba 1999. godine upozorila da je u opasnosti, odnosno "da se priprema aktivnost koja može da ugrozi njegov život", ali da je on ponuđenu pomoć i zaštitu odbio.
On je u ponedeljak priznao da je Basti naložio da ispita mogućnost ugradnje prislušnih uređaja u Draškovićev stan u Budvi, dok je načelnik te službe Ratko Romić imao zadatak da ustanovi kontakte lidera SPO sa "bezbednosno interesantnim" osobama iz inostranstva.
Nekadašnji šef beogradskog DB-a optužen je da je po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a foto album sa slikama predali su Radomiru Markoviću.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode, u postupku koji je Okružno javno tužilaštvo pokrenulo po privatnoj krivičnoj prijavi Draškovića i njegove supruge Danice Drašković.
Radomir Marković ranije je osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i na 40 godina zbog ubistva četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
Radonjić je oslobođen optužbi na suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, a on, Basta i Romić u procesu za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića pred Specijalnim sudom nisu bili optuženi, već su iskaz dali kao svedoci.
Na tom suđenju Branko Berček za koga je utvrđeno da je ubio Ivana Stambolića i pucao na Draškovića, osuđen je na 40 godina zatvora, Leonid Milivojević na 30 godina, a Nenad Ilić na zatvorsku kaznu od
15 godina.
Nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek kao organizator zločina osuđen je na 40 godina, pripadnici te jedinice Nenad Bujošević na 35, Dušan Maričić na 30, a oficir za bezbednost i najbliži Ulemekov saradnik Milorad Bracanović na dve godine zatvora.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
