Ujedinjene nacije u Srbiji saopštile su danas da izražavaju snažnu podršku usvajanju opšteg antidiskriminacionog zakona u Srbiji.
Princip zabrane diskriminacije je od suštinskog značaja za razvoj kulture ljudskih prava u bilo kom društvu i predstavlja osnovnu vrednost koncepta poštovanja ljudskih prava, kaže se u saopštenju.
Ocenjuje se da je Srbija na sebe preuzela obavezu da osigura zaštitu od diskriminacije, kao što je određeno u osnovnim međunarodnim instrumentima u oblasti ljudskih prava među kojima su Opšta deklaracija o pravima čoveka, Pakt o građanskim i političkim pravima i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Usvajanje antidiskriminacionog zakona predstavlja važan korak u ostvarivanju obaveze iz Opšte deklaracije o pravima čoveka prema kojoj "svakom pripadaju sva prava i slobode bez ikakvih razlika", naglašava se u saopštenju.
UN u Srbiji takođe ocenjuju da je usvajanje antidiskriminacionog zakona takođe neophodno za primenu člana 21 Ustava Srbije koji propisuje zabranu svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.
Misija Međunarodne komisije za ljudska prava gejeva i lezbejki (IGLHRC) i evropska podružnica Međunarodne asocijacije lezbejki, gejeva, biseksualnih trans i interseksualnih osoba (ILGA Europe) uputili su pismo predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti Srbije sa zahtevom da se iz Zakona protiv diskriminacije ne isključuje zabrana diskriminacije zasnovana na seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu i veroispovesti.
"Shvatamo da je protivljenje predlogu zakona vezano za odredbe koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i veroispovesti. Zahtevamo od vas da prihvatite zakon ne izbacujući ove odredbe", kaže se u pismu čiji su potpisnici izvršni direktori IGLHRC Keri Alan Džonston i ILGA Europe Dirk De Meirleir.
U pismu se kaže da Ustav Srbije govori o odvojenosti crkve i države, a Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima priznaju slobodu veroispovesti.
Dalje se dodaje da Srbija nije usamljena u nastojanjima da uvede legalnu zaštitu od diskriminacije svojih građana, koja mora da uključi lezbejke, gejeve, biseksulane i transrodne (LGBT) osobe.
Pismo je upućeno predsedniku Republike Borisu Tadiću, predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović, premijeru Mirku Cvetkoviću, potpredsednicima Vlade Ivici Dačiću i Božidaru Đeliću, ministrima Vuku Jeremiću, Rasimu Ljajiću, Bogoljubu Šijakoviću, Svetozaru Čipliću i direktorki Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milici Delević.
Spor oko donošenja antidiskriminacionog zakona privukao je pažnju i Hjuman rajts voča koji je u utorak takođe zahtevao što brže vraćanje predloga u skupštinsku proceduru, a u ponedeljak se oglasila i Intergrupa Evropskog parlamenta za prava gejeva i lezbejki, koja okuplja 57 poslanika iz svih partija zastupljenih u parlamentu Evropske unije.
Princip zabrane diskriminacije je od suštinskog značaja za razvoj kulture ljudskih prava u bilo kom društvu i predstavlja osnovnu vrednost koncepta poštovanja ljudskih prava, kaže se u saopštenju.
Ocenjuje se da je Srbija na sebe preuzela obavezu da osigura zaštitu od diskriminacije, kao što je određeno u osnovnim međunarodnim instrumentima u oblasti ljudskih prava među kojima su Opšta deklaracija o pravima čoveka, Pakt o građanskim i političkim pravima i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Usvajanje antidiskriminacionog zakona predstavlja važan korak u ostvarivanju obaveze iz Opšte deklaracije o pravima čoveka prema kojoj "svakom pripadaju sva prava i slobode bez ikakvih razlika", naglašava se u saopštenju.
UN u Srbiji takođe ocenjuju da je usvajanje antidiskriminacionog zakona takođe neophodno za primenu člana 21 Ustava Srbije koji propisuje zabranu svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.
Misija Međunarodne komisije za ljudska prava gejeva i lezbejki (IGLHRC) i evropska podružnica Međunarodne asocijacije lezbejki, gejeva, biseksualnih trans i interseksualnih osoba (ILGA Europe) uputili su pismo predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti Srbije sa zahtevom da se iz Zakona protiv diskriminacije ne isključuje zabrana diskriminacije zasnovana na seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu i veroispovesti.
"Shvatamo da je protivljenje predlogu zakona vezano za odredbe koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i veroispovesti. Zahtevamo od vas da prihvatite zakon ne izbacujući ove odredbe", kaže se u pismu čiji su potpisnici izvršni direktori IGLHRC Keri Alan Džonston i ILGA Europe Dirk De Meirleir.
U pismu se kaže da Ustav Srbije govori o odvojenosti crkve i države, a Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima priznaju slobodu veroispovesti.
Dalje se dodaje da Srbija nije usamljena u nastojanjima da uvede legalnu zaštitu od diskriminacije svojih građana, koja mora da uključi lezbejke, gejeve, biseksulane i transrodne (LGBT) osobe.
Pismo je upućeno predsedniku Republike Borisu Tadiću, predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović, premijeru Mirku Cvetkoviću, potpredsednicima Vlade Ivici Dačiću i Božidaru Đeliću, ministrima Vuku Jeremiću, Rasimu Ljajiću, Bogoljubu Šijakoviću, Svetozaru Čipliću i direktorki Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milici Delević.
Spor oko donošenja antidiskriminacionog zakona privukao je pažnju i Hjuman rajts voča koji je u utorak takođe zahtevao što brže vraćanje predloga u skupštinsku proceduru, a u ponedeljak se oglasila i Intergrupa Evropskog parlamenta za prava gejeva i lezbejki, koja okuplja 57 poslanika iz svih partija zastupljenih u parlamentu Evropske unije.
Hamarberg: Srbija više da poštuje ljudska prava
Uprkos progresu u Srbiji i dalje postoje velike prepreke u sprovođenju standarda vezanih za ljudska prava, navodi se u danas objavljenom izveštaju komesara za ljudska prava Saveta Evrope Tomasa Hamarberga o stanju ljudskih prava u Srbiji.
Zato mora biti usvojen Zakon protiv diskriminacije, ističe se u izveštaju u kome se ukazuje na težak položaj pojedinih manjina, pre svega Roma.
Hamarberg je ocenio da uslovi u kojima žive Romi nisu dobri i da ih je potrebno poboljšati.
"Neophodno je obezbediti da njihova deca pohađaju škole“, rekao je Hamarberg.
Iako je vidljiv napredak kada je reč o položaju osoba sa posebnim potrebama, u izveštaju se ukazuje na to da su oni i dalje izopšteni iz društva, suočeni sa široko rasprostranjenim predrasudama i imaju problema prilikom obrazovanja i zapošljavanja.
Hamamberg izražava zabrinutost zbog "neprijateljskog okruženja" u kome deluju aktivisti i organizacije za zaštitu ljudskih prava, pre svega one koji se bave gej i lezbijskim pravima kao i pravima biseksualnih i transrodnih osoba.
"Diskriminatorske izjave političara i slični tekstovi u medijima prolaze nekažnjeno. Aktivisti za ljudska prava u većini slučajeva suočavaju se sa netolerancijom, govorom mržnje i pretnjama, ponekad čak i sa fizičkim napadima. Takvi slučajevi moraju biti osuđeni od strane političkog vrha i odgovarajuće sankcionisani", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se ukazuje i na problem dugačkih sudskih procesa, nedoslednu primenu zakona, nedovoljnu transparentnost sudstva i problem vezan za nezavisnost sudija i tužilaca kao i na loše uslove u zatvorima.
"U nekim oblastima primećujemo progres, kao na primer dobar početak rada kancelarije Ombudsmana koji preduzima inicijative na zaštiti ljudskih prava u toj zemlji", kaže komesar za ljudska prava.
Izveštaj Evropskog komesara za ljudska prava Tomasa Hamarberga sastavljen je na osnovu njegove posete Srbiji od 13. do 17. oktobra 2008. godine i objavljen je na Internetu.
(FoNet)
Zato mora biti usvojen Zakon protiv diskriminacije, ističe se u izveštaju u kome se ukazuje na težak položaj pojedinih manjina, pre svega Roma.
Hamarberg je ocenio da uslovi u kojima žive Romi nisu dobri i da ih je potrebno poboljšati.
"Neophodno je obezbediti da njihova deca pohađaju škole“, rekao je Hamarberg.
Iako je vidljiv napredak kada je reč o položaju osoba sa posebnim potrebama, u izveštaju se ukazuje na to da su oni i dalje izopšteni iz društva, suočeni sa široko rasprostranjenim predrasudama i imaju problema prilikom obrazovanja i zapošljavanja.
Hamamberg izražava zabrinutost zbog "neprijateljskog okruženja" u kome deluju aktivisti i organizacije za zaštitu ljudskih prava, pre svega one koji se bave gej i lezbijskim pravima kao i pravima biseksualnih i transrodnih osoba.
"Diskriminatorske izjave političara i slični tekstovi u medijima prolaze nekažnjeno. Aktivisti za ljudska prava u većini slučajeva suočavaju se sa netolerancijom, govorom mržnje i pretnjama, ponekad čak i sa fizičkim napadima. Takvi slučajevi moraju biti osuđeni od strane političkog vrha i odgovarajuće sankcionisani", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se ukazuje i na problem dugačkih sudskih procesa, nedoslednu primenu zakona, nedovoljnu transparentnost sudstva i problem vezan za nezavisnost sudija i tužilaca kao i na loše uslove u zatvorima.
"U nekim oblastima primećujemo progres, kao na primer dobar početak rada kancelarije Ombudsmana koji preduzima inicijative na zaštiti ljudskih prava u toj zemlji", kaže komesar za ljudska prava.
Izveštaj Evropskog komesara za ljudska prava Tomasa Hamarberga sastavljen je na osnovu njegove posete Srbiji od 13. do 17. oktobra 2008. godine i objavljen je na Internetu.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.
