Povodom šeste godišnjice od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića u Beogradu su održane dve tribine sa kojih je poručeno da su Đinđićeva politička i životna filozofija i dalje žive.
Na tribini "Ideja živi" koju su organizovali studenti Pravnog fakulteta ocenjeno je da je Đinđićeva ideja evropeizacije Srbije bila racionalna politika, a ne ideologija kao i da je njegova prednost bila u tome što je Evropu sagledavao iznutra i slao joj poruke.
Zoran Đinđić je bio državnik sa etikom odgovornog političara što ga svrstava u velike ljude novije srpske istorije, ocenili su učesnici tribine "Odgovor za budućnost" koju je organizovala LDP.
Prvo pogledajte svoj tanjir, počistite svoju kuću, oplemenite svoju sredinu, za vas je to malo, a za vašu Srbiju je mnogo, mislim da bi Zoran Đinđić zbog toga bio srećan, rekao je profesor Pravnog fakulteta Gašo Knežević na tribini na tom fakultetu.
"On nije samo slao poruke Srbiji da je spora i da će se teško nakačiti na taj voz integracija, već upozoravao i Evropu da ne sme odustati od svog idealizma, emotivnog sadržaja, supstance evropske ideje koja nije samo birokratija i administracija", rekla je asistent Pravnog fakulteta Svetislava Bulajić.
Profesor prava Stevan Lilić je pokojnog premijera okarakterisao kao uspelu kombinaciju filozofa - političara.
On je rekao da su dve osnovne karakteristike Đinđićeve reformske vizije, ustavne promene i pravosuđe Srbije i istakao da je Đinđićevo zalaganje da se po izlasku iz starog režima pronađe institucija u koju će građani Srbije imati poverenje.
"Trebalo je sudovi da budu te institucije od poverenja građana", rekao je Lilić i ocenio da danas 78 odsto građana Srbije nema poverenje u pravosudni sistem.
On je parafrazirao neke Đinđićeve metafore, "Nemoj da pitaš šta ova zemlja može da uradi za tebe, pitaj sebe šta možeš da uradiš za sebe", "Tranzicija je složen proces prelaska iz mrtvog u živi sistem", "Nema više spavanja, vreme je za akciju, spavaćete kad odete u penziju" .
Na tribini "Odgovor za budućnost" koju je organizovala Liberalno demokratska partija povodom istoričar Latinka Perović rekla je da je Đinđić bio veliki politički mislilac i filozof koji je zagovarao ideju moderne srpske države u kojoj bi se poštovao zakon, u kojoj politički protivnik ne bi bio neprijatelj i u kojoj zvanje zavisi od znanja.
Đinđić je, kako je rekla, bio motor promena Demokratske stranke, kreator njenog novog nastupa.
"Đinđić se od ostalih političara izdvaja pre svega svojom mišlju, ali i filozofskim pogledima na svet. Njegova ambicija nije bila vlast, već istorijska misija, ali ne lična, nego narodna i društvena", istakla je Perović.
Osećaj odgovornosti nam nalaže da ne pristanemo na ono u šta se pretvara 12. mart i da taj datum mora biti datum kad ćemo izaći sa jasnim idejam, porukama, konkretnim planom "koji će biti dostojan onoga ko je zarad ideja bio spreman i umreti", rekao je lider LDP Čedomir Jovanović.
"Taj osećaj odgovornosti, koji nas je činio drugačijim nam nalaže da kažemo šta je to što je potrebno Srbiji, da kažemo da ćemo završiti započeti posao", istakao je Jovanović i konstatovao da je neophodno promeniti loše u zemlji i loše u nama, jer u Srbiji danas nema vizije.
Na obe tribine je prikazan dokumentarni film "Završna reč" koji sadrži rekonstrukciju atentata i tematski se bavi suđenjem atentatorima, ali nije rasvetlilo političku pozadinu atentata.
(Fonet/MONDO)
Na tribini "Ideja živi" koju su organizovali studenti Pravnog fakulteta ocenjeno je da je Đinđićeva ideja evropeizacije Srbije bila racionalna politika, a ne ideologija kao i da je njegova prednost bila u tome što je Evropu sagledavao iznutra i slao joj poruke.
Zoran Đinđić je bio državnik sa etikom odgovornog političara što ga svrstava u velike ljude novije srpske istorije, ocenili su učesnici tribine "Odgovor za budućnost" koju je organizovala LDP.
Prvo pogledajte svoj tanjir, počistite svoju kuću, oplemenite svoju sredinu, za vas je to malo, a za vašu Srbiju je mnogo, mislim da bi Zoran Đinđić zbog toga bio srećan, rekao je profesor Pravnog fakulteta Gašo Knežević na tribini na tom fakultetu.
"On nije samo slao poruke Srbiji da je spora i da će se teško nakačiti na taj voz integracija, već upozoravao i Evropu da ne sme odustati od svog idealizma, emotivnog sadržaja, supstance evropske ideje koja nije samo birokratija i administracija", rekla je asistent Pravnog fakulteta Svetislava Bulajić.
Profesor prava Stevan Lilić je pokojnog premijera okarakterisao kao uspelu kombinaciju filozofa - političara.
On je rekao da su dve osnovne karakteristike Đinđićeve reformske vizije, ustavne promene i pravosuđe Srbije i istakao da je Đinđićevo zalaganje da se po izlasku iz starog režima pronađe institucija u koju će građani Srbije imati poverenje.
"Trebalo je sudovi da budu te institucije od poverenja građana", rekao je Lilić i ocenio da danas 78 odsto građana Srbije nema poverenje u pravosudni sistem.
On je parafrazirao neke Đinđićeve metafore, "Nemoj da pitaš šta ova zemlja može da uradi za tebe, pitaj sebe šta možeš da uradiš za sebe", "Tranzicija je složen proces prelaska iz mrtvog u živi sistem", "Nema više spavanja, vreme je za akciju, spavaćete kad odete u penziju" .
Na tribini "Odgovor za budućnost" koju je organizovala Liberalno demokratska partija povodom istoričar Latinka Perović rekla je da je Đinđić bio veliki politički mislilac i filozof koji je zagovarao ideju moderne srpske države u kojoj bi se poštovao zakon, u kojoj politički protivnik ne bi bio neprijatelj i u kojoj zvanje zavisi od znanja.
Đinđić je, kako je rekla, bio motor promena Demokratske stranke, kreator njenog novog nastupa.
"Đinđić se od ostalih političara izdvaja pre svega svojom mišlju, ali i filozofskim pogledima na svet. Njegova ambicija nije bila vlast, već istorijska misija, ali ne lična, nego narodna i društvena", istakla je Perović.
Osećaj odgovornosti nam nalaže da ne pristanemo na ono u šta se pretvara 12. mart i da taj datum mora biti datum kad ćemo izaći sa jasnim idejam, porukama, konkretnim planom "koji će biti dostojan onoga ko je zarad ideja bio spreman i umreti", rekao je lider LDP Čedomir Jovanović.
"Taj osećaj odgovornosti, koji nas je činio drugačijim nam nalaže da kažemo šta je to što je potrebno Srbiji, da kažemo da ćemo završiti započeti posao", istakao je Jovanović i konstatovao da je neophodno promeniti loše u zemlji i loše u nama, jer u Srbiji danas nema vizije.
Na obe tribine je prikazan dokumentarni film "Završna reč" koji sadrži rekonstrukciju atentata i tematski se bavi suđenjem atentatorima, ali nije rasvetlilo političku pozadinu atentata.
(Fonet/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.