U sedištu UN u toku je sednica Saveta bezbednosti na kojoj se razmatra izveštaj šefa svetske organizacije Ban Ki Muna o stanju na Kosovu.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je tom prilikom sve članice UN koje nisu priznale Kosovo da nastave da budu uzdržane, dok Međunarodni sud pravde ne da odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Tadić je rekao da se Srbija "zalaže za nove pregovore jer jedino oni mogu obezbediti pravedno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje" i da "nikada neće priznati nezavisnost Kosova ni posredno, ni neposredno i nastaviće sa diplomatskom, pravnom i mirnom odbranom svog integriteta".
On je rekao i da Srbija treba da nastavi partnersku saradnju sa Euleksom i UNMIK-om "radi implementacije izveštaja generalnog sekretara UN, kao i njegovog plana od šest tačaka koji predviđa nastavak dijaloga sa Beogradom".
Predsednik Srbije rekao je da je "od izuzetnog značaja da UNMIK nastavi svoj posao i da bude u punoj meri prisutan na teritoriji Kosova".
Predsednik Srbije sastaće se večeras u sedištu UN u Njujorku sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, koji ne prisustvuje sednici SB UN. Sastanak bi treblo da počne oko 22.15 po srednjeveropskom vremenu.
Sednicu je otvorio predsedavajući Saveta bezbednosti UN za mart ambasador Libije Ibrahim Dabaši, nakon čega je redovni izveštaj ambasadorima predstavio šef UNMIK-a Lamberto Zanijer. On je govorio o izveštaju generalnog sekretara UN o radu UNMIK.
Zanijer je naveo da je rad UNMIK-a, od jednostranog proglašenja nezavisnosti prošle godine, součen sa ozbiljnim problemima, jer kosovski Albanci tu misiju "smatraju preprekom za ostvarivanje pune državnosti".
"Kosovske vlasti, pod značajnim pritiskom opozicije, poslednjih meseci su uporno ponavljali da rezolucija 1244 više nije relevantan dokument i da nemaju nikakve pravne obaveze da bi je poštovali", naveo je šef UNMIK-a.
Zanijer je u izveštaju, koji obuhvata period od 1. novembra 2008. do 9. marta ove godine, navodi da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, mada se u severnom delu Kosovske Mitrovice dogodila serija incidenata.
Šef UNMIK-a je naveo da je u toku ubrzana rekonfiguracija misije UN na Kosovu i Metohiji uz, kako je naveo, konsultacije sa glavnim akterima na terenu. Očekuje se da će biti završena do početka budžetskog ciklusa 2009 -2010. godine.
Nakon toga, rekonfigurisana misija UN na Kosovu i Metohiji ostaće u veoma smanjenom obimu na području Kosovske Mitrovice i baviće se pitanjima manjina, povratkom raseljenih i slobodom kretanja i kulturnim nasleđem.
Na tehničkom nivou, UNMIK je preduzeo nekoliko koraka u sprovođenju tehničkog dela sporazuma, a specijalni predstavnik UN obavio je razgovore na političkom nivou sa najvišim predstavnicima srpskih vlasti o sprovođenju plana u šest tačaka.
Povratak izbeglica, kao i u listom svim izveštajima generalnog sekretara UN od 1999. godine do danas, ocenjen je izuzetno loše. Prema podacima UNHCR-a, samo 582 osobe koje pripadaju manjinskim zajednicama vratile su se u svoje domove.
Euleks je, naveo je Zanijer, rešen da u potpunosti poštuje Rezoluciju 1244 i deluje u statusno neutralnim okvirima UN. "U trenutku kada postepeno dostiže pun operativni kapacitet, Euleks mora da nastavi da uzima u obzir specifične okolnosti i pitanja svih zajednica," istakao je generalni sekretar UN.
Ipak, zaključio je Zanijer, institucije kosovskih Srba na severu Pokrajine nespremne su da sarađuju sa Euleksom po pitanju carina, a lideri kosovskih Srba i Beograd i dalje se protive saradnji sa kancelarijom Međunarodnog civilnog predstavnika.
Sednici Saveta bezbednosti UN prisustvuje i kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni koji je zatražio okončanje mandata UNMIK-a na Kosovu.
Beograd insistira na tome da plan generalnog sekretara UN Ban Ki-muna u šest tačaka u potpunosti bude sproveden u delo.
Šest tačaka regulišu položaj Srba u sredinama na Kosovu gde su većina, a odnose se na policiju, pravosuđe, naplatu carinskih taksi, saobraćaj, infrastrukturu i zaštitu srpske kulturne baštine.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je tom prilikom sve članice UN koje nisu priznale Kosovo da nastave da budu uzdržane, dok Međunarodni sud pravde ne da odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Tadić je rekao da se Srbija "zalaže za nove pregovore jer jedino oni mogu obezbediti pravedno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje" i da "nikada neće priznati nezavisnost Kosova ni posredno, ni neposredno i nastaviće sa diplomatskom, pravnom i mirnom odbranom svog integriteta".
On je rekao i da Srbija treba da nastavi partnersku saradnju sa Euleksom i UNMIK-om "radi implementacije izveštaja generalnog sekretara UN, kao i njegovog plana od šest tačaka koji predviđa nastavak dijaloga sa Beogradom".
Predsednik Srbije rekao je da je "od izuzetnog značaja da UNMIK nastavi svoj posao i da bude u punoj meri prisutan na teritoriji Kosova".
Predsednik Srbije sastaće se večeras u sedištu UN u Njujorku sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, koji ne prisustvuje sednici SB UN. Sastanak bi treblo da počne oko 22.15 po srednjeveropskom vremenu.
Sednicu je otvorio predsedavajući Saveta bezbednosti UN za mart ambasador Libije Ibrahim Dabaši, nakon čega je redovni izveštaj ambasadorima predstavio šef UNMIK-a Lamberto Zanijer. On je govorio o izveštaju generalnog sekretara UN o radu UNMIK.
Zanijer je naveo da je rad UNMIK-a, od jednostranog proglašenja nezavisnosti prošle godine, součen sa ozbiljnim problemima, jer kosovski Albanci tu misiju "smatraju preprekom za ostvarivanje pune državnosti".
"Kosovske vlasti, pod značajnim pritiskom opozicije, poslednjih meseci su uporno ponavljali da rezolucija 1244 više nije relevantan dokument i da nemaju nikakve pravne obaveze da bi je poštovali", naveo je šef UNMIK-a.
Zanijer je u izveštaju, koji obuhvata period od 1. novembra 2008. do 9. marta ove godine, navodi da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, mada se u severnom delu Kosovske Mitrovice dogodila serija incidenata.
Šef UNMIK-a je naveo da je u toku ubrzana rekonfiguracija misije UN na Kosovu i Metohiji uz, kako je naveo, konsultacije sa glavnim akterima na terenu. Očekuje se da će biti završena do početka budžetskog ciklusa 2009 -2010. godine.
Nakon toga, rekonfigurisana misija UN na Kosovu i Metohiji ostaće u veoma smanjenom obimu na području Kosovske Mitrovice i baviće se pitanjima manjina, povratkom raseljenih i slobodom kretanja i kulturnim nasleđem.
Na tehničkom nivou, UNMIK je preduzeo nekoliko koraka u sprovođenju tehničkog dela sporazuma, a specijalni predstavnik UN obavio je razgovore na političkom nivou sa najvišim predstavnicima srpskih vlasti o sprovođenju plana u šest tačaka.
Povratak izbeglica, kao i u listom svim izveštajima generalnog sekretara UN od 1999. godine do danas, ocenjen je izuzetno loše. Prema podacima UNHCR-a, samo 582 osobe koje pripadaju manjinskim zajednicama vratile su se u svoje domove.
Euleks je, naveo je Zanijer, rešen da u potpunosti poštuje Rezoluciju 1244 i deluje u statusno neutralnim okvirima UN. "U trenutku kada postepeno dostiže pun operativni kapacitet, Euleks mora da nastavi da uzima u obzir specifične okolnosti i pitanja svih zajednica," istakao je generalni sekretar UN.
Ipak, zaključio je Zanijer, institucije kosovskih Srba na severu Pokrajine nespremne su da sarađuju sa Euleksom po pitanju carina, a lideri kosovskih Srba i Beograd i dalje se protive saradnji sa kancelarijom Međunarodnog civilnog predstavnika.
Sednici Saveta bezbednosti UN prisustvuje i kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni koji je zatražio okončanje mandata UNMIK-a na Kosovu.
Beograd insistira na tome da plan generalnog sekretara UN Ban Ki-muna u šest tačaka u potpunosti bude sproveden u delo.
Šest tačaka regulišu položaj Srba u sredinama na Kosovu gde su većina, a odnose se na policiju, pravosuđe, naplatu carinskih taksi, saobraćaj, infrastrukturu i zaštitu srpske kulturne baštine.
Članice Saveta bezbednosti različito o Kosovu
Većina predstavnika država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) pozdravila je danas napredak Kosova u prvoj godini nezavisnosti i raspoređivanje misije Evropske unije, dok su se predstavnici Rusije i Kine založili za jačanje uloge Saveta bezbednosti u rešavanju pitanja Kosova.
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) čestitala je Vladi Kosova i građanima prvu godišnjicu nezavisnosti i podsetila da je 56 država članica UN i devet država članica Saveta priznalo Kosovo.
Sjedinjene Države podržavaju smanjivanje nadležnosti UNMIK, kao i dolazak Euleksa.
"Delimo zajednički cilj da vladavina prava bude ojačana, a da bi na Kosovu uspela multietnička demokratija neophodno je učešće kosovskih Srba", istakla je ambasadorka SAD.
Ona je izrazila žaljenje što Srbija nastavlja da podržava paralelne strukture na Kosovu, umesto da ih ohrabruje da učestvuju u političkim procesima.
Osvrćući se na deo izlaganja predsednika Srbije Borisa Tadića o bombarodvanju 1999. godine, ambasadorka SAD je podsetila na nedavnu presudu Haškog suda o događajima na Kosovu.
"Svesni smo promena u regionu u proteklih 10 godina. Želimo da čestitamo Tadiću na ostvarivanju napretka i otklanjanju na putu ka EU", rekla je ona i naglasila da SAD Srbiji nude svu pomoć i podršku u tom procesu.
Znamo da se Kosovo suočava sa teškoćama, rekla je ambasadorka SAD i istakla da je stabilnost jugoistočne Evrope prioritet.
Predstavnik Francuske u Savetu podsetio je da je protekle nedelje šef Euleksa Iv de Kermabon bio u Beogradu, gde je u razgovorima sa vlastima Srbije, izneo prioritete te misije, koju su prihvatile i vlasti Kosova i Srbije.
Iz oba izlaganja, Tadića i Hisenija vidimo želju za uslovima za stabilnost i opredeljenje za pristupanje Evropskoj uniji, naglasio je on.
Ambasador Austrije izneo je uverenje svoje države da je Kosovo u protekloj godini ostvarilo značajan progres.
"Delimo mišljenje generalnog sekretara UN da međunarodna zajednica treba da nastavi svoje delovanje na Kosovu, misija OEBS da nastavi da bude garant demokratske i multietničke budućnosti Kosova, a Austrija će nastaviti da je podržava", rekao je predstavnik ove države.
Amabasdorka Velike Britanije nije se složila sa ocenom srpskog predsednika Borisa Tadića o bombardovanju 1999, precizirajući da je tadašnja Vlada Srbije ignorisala pozive na pregovore 1998. i 1999. i da je ona odgovorna za te događaje.
Ona je istakla da je Kosovo danas nezavisna država i svi njegovi građani treba da budu jednako tretirani i da jednako ostvaruju svoje potrebe.
Ambasador Rusije Vitalij Ćurkin istakao je da se ne sme zaboraviti još jedna godišnjica, koja se ovih dana obeležava - a to je pet godina od pogroma Srba na Kosovu i pokušaja albanskih vlasti da se srpski narod protera i uništi srpsko kulturno i versko nasleđe.
Ćurkin je upozorio da u ovoj kvazi-državi nezaposlenost raste, ekonomski pokazatelji stagniraju, a jedino što cveta je bezakonje.
On je upozorio da Savet bezbednosti mora nastaviti da igra glavnu ulogu u skladu sa postojećim dokumentima međunarodnog prava, poput Povelje UN i rezolucije 1244.
Ambasador Kine u Savetu ocenio je da je, u protekla četiri meseca, bezbednosna situacija bila stabilna, uz povrene incidente u Mitrovici.
On je ponovio stav svoje zemlje da je do najboljeg rešenja za status Kosova moguće doći dijalogom i da bi takvo rešenje trebalo da bude održivo i prihvatljivo za obe strane.
Pitanje Kosova mora ostati visoko na agend Saveta bezbednosti, rekao je kineski ambasador i izrazio nadu da će misija Euleks nastaviti da radi na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 i pod okriljem UN.
Ambasador Japana ocenio je da je situacija na Kosovu mirna i da je veoma važno što je Euleks nastavio sa rasporedjivanjem na celoj teritoriji Kosova.
Ambasador Hrvatske ocenio je da na Kosovu vlada mir, da parlament donosi zakone, da se grade institucije, a Euleks se raspoređuje efikasno i na teritoriji cele države.
On je izrazio uverenje da je jedino realistično rešenje za srpsku zajednicu direktno učešće u političkim procesima na Kosovu i mogućnost da koriste sve ustavne garancije na dobobrobit svoje zajednice.
U drugoj godini kosovske nezavisnosti, ambasador Hrvatske je rekao da očekuje dalju integraciju Kosova u međunarodne finansijske institucije.
Hrvatska je spremna da pomogne kada je reč o procesu integracija Srbije, Kosova, ali i drugih država jugoistočne Evrope u evroatlantske integracije, zaključio je on.
(agencije/MONDO)
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) čestitala je Vladi Kosova i građanima prvu godišnjicu nezavisnosti i podsetila da je 56 država članica UN i devet država članica Saveta priznalo Kosovo.
Sjedinjene Države podržavaju smanjivanje nadležnosti UNMIK, kao i dolazak Euleksa.
"Delimo zajednički cilj da vladavina prava bude ojačana, a da bi na Kosovu uspela multietnička demokratija neophodno je učešće kosovskih Srba", istakla je ambasadorka SAD.
Ona je izrazila žaljenje što Srbija nastavlja da podržava paralelne strukture na Kosovu, umesto da ih ohrabruje da učestvuju u političkim procesima.
Osvrćući se na deo izlaganja predsednika Srbije Borisa Tadića o bombarodvanju 1999. godine, ambasadorka SAD je podsetila na nedavnu presudu Haškog suda o događajima na Kosovu.
"Svesni smo promena u regionu u proteklih 10 godina. Želimo da čestitamo Tadiću na ostvarivanju napretka i otklanjanju na putu ka EU", rekla je ona i naglasila da SAD Srbiji nude svu pomoć i podršku u tom procesu.
Znamo da se Kosovo suočava sa teškoćama, rekla je ambasadorka SAD i istakla da je stabilnost jugoistočne Evrope prioritet.
Predstavnik Francuske u Savetu podsetio je da je protekle nedelje šef Euleksa Iv de Kermabon bio u Beogradu, gde je u razgovorima sa vlastima Srbije, izneo prioritete te misije, koju su prihvatile i vlasti Kosova i Srbije.
Iz oba izlaganja, Tadića i Hisenija vidimo želju za uslovima za stabilnost i opredeljenje za pristupanje Evropskoj uniji, naglasio je on.
Ambasador Austrije izneo je uverenje svoje države da je Kosovo u protekloj godini ostvarilo značajan progres.
"Delimo mišljenje generalnog sekretara UN da međunarodna zajednica treba da nastavi svoje delovanje na Kosovu, misija OEBS da nastavi da bude garant demokratske i multietničke budućnosti Kosova, a Austrija će nastaviti da je podržava", rekao je predstavnik ove države.
Amabasdorka Velike Britanije nije se složila sa ocenom srpskog predsednika Borisa Tadića o bombardovanju 1999, precizirajući da je tadašnja Vlada Srbije ignorisala pozive na pregovore 1998. i 1999. i da je ona odgovorna za te događaje.
Ona je istakla da je Kosovo danas nezavisna država i svi njegovi građani treba da budu jednako tretirani i da jednako ostvaruju svoje potrebe.
Ambasador Rusije Vitalij Ćurkin istakao je da se ne sme zaboraviti još jedna godišnjica, koja se ovih dana obeležava - a to je pet godina od pogroma Srba na Kosovu i pokušaja albanskih vlasti da se srpski narod protera i uništi srpsko kulturno i versko nasleđe.
Ćurkin je upozorio da u ovoj kvazi-državi nezaposlenost raste, ekonomski pokazatelji stagniraju, a jedino što cveta je bezakonje.
On je upozorio da Savet bezbednosti mora nastaviti da igra glavnu ulogu u skladu sa postojećim dokumentima međunarodnog prava, poput Povelje UN i rezolucije 1244.
Ambasador Kine u Savetu ocenio je da je, u protekla četiri meseca, bezbednosna situacija bila stabilna, uz povrene incidente u Mitrovici.
On je ponovio stav svoje zemlje da je do najboljeg rešenja za status Kosova moguće doći dijalogom i da bi takvo rešenje trebalo da bude održivo i prihvatljivo za obe strane.
Pitanje Kosova mora ostati visoko na agend Saveta bezbednosti, rekao je kineski ambasador i izrazio nadu da će misija Euleks nastaviti da radi na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 i pod okriljem UN.
Ambasador Japana ocenio je da je situacija na Kosovu mirna i da je veoma važno što je Euleks nastavio sa rasporedjivanjem na celoj teritoriji Kosova.
Ambasador Hrvatske ocenio je da na Kosovu vlada mir, da parlament donosi zakone, da se grade institucije, a Euleks se raspoređuje efikasno i na teritoriji cele države.
On je izrazio uverenje da je jedino realistično rešenje za srpsku zajednicu direktno učešće u političkim procesima na Kosovu i mogućnost da koriste sve ustavne garancije na dobobrobit svoje zajednice.
U drugoj godini kosovske nezavisnosti, ambasador Hrvatske je rekao da očekuje dalju integraciju Kosova u međunarodne finansijske institucije.
Hrvatska je spremna da pomogne kada je reč o procesu integracija Srbije, Kosova, ali i drugih država jugoistočne Evrope u evroatlantske integracije, zaključio je on.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
