Skupština Srbije završila je raspravu o amandmanima na Predlog zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, a zaključena je i rasprava u pojedinostima o predlozima zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružija i zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti.
Parlament će u sredu početi razmatranje amandmana na treći iz seta ekoloških zakona - Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja.
Predloženim zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije biće regulisana i usklađena sa Ustavom Srbije upotreba zastave, grba i himne.
Ustavom Srbije utvrđeno je da se grb Srbije koristi kao Veliki grb i kao Mali grb, da se zastava koristi kao Narodna zastava i kao Državna zastava i da je himna Republike Srbije svečana pesma “Bože pravde”.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Marina Raguš, obrazlažući amandmane svojih kolega koji ne prisustvuju zasedanju zato što je još na snazi mera udaljenja sa sednice, pitala je na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije, ističući da u odredbama zakona to nije na najjasniji način određeno.
Ona je navela da je osnovno pitanje da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na celoj teritoriji Srbije, ističući da je od izuzetnog značaja kako će odredbe zakona da se sprovedu na teritoriji Kosova i Metohije.
Raguš je pitala i na koji način će srpske vlasti da upute protestnu notu nadležnima ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski.
Raguš je pitala i da li je država Srbija uputila zvaničan protest prilikom održavanja bilo kakvog sastanka ili manifestacije kada su istaknuti bilo koji drugi simboli na Kosovu i Metohiji, osim srpskih.
Prema njenim rečima, radikali zahtevaju da srpska zastava ne stoji pored zastava zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije.
Zamenik šefa Poslaničke grupe Nova Srbija Miroslav Markićević rekao je da poslanici ove stranke neprisustvo nadležnih ministara skupštinskoj raspravi smatraju nepoštovanjem državnih simbola.
On je postavio pitanje nadležnima koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave.
Markićević je predložio i da se propišu drastičnije kazne za one koji namerno oštećuju zastavu i grb ili izvrgavaju ruglu himnu.
Poslanik Poslaničke grupe Napred Srbijo (NS) Saša Maksimović rekao je da predloženim amandmanom naprednjaci traže veće poštovanje državnih simbola Srbije.
Posle rasprave o amandmanima na Predlog zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije poslanici su počeli raspravu o amandmanima na ekološke zakone.
Na Predlog zakona o hemijskom oružju podneto je oko 300 amandmana, na zakon o jonizujućem zračenju 293, a na zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja 122 amandmana.
Od ukupnog broja amandmana na te zakone vlada je prihvatila šest na zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja.
Najviše amandmana podneli su poslanici SRS, ali je samo Marina Raguš obrazložila svoje amandmane, jer 52 poslanika te stranke zbog mere udaljenja sa tekuće sednice ne učestvuju u radu.
Poslanici DSS tražili su da se skrate rokovi za primenu zakona i što pre otklone preostali radioaktivni gromobrani koji postoje u Srbiji.
Usvajanjem Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružija i njegovom uništavanaju biće omogućena primena Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružija i o njegovom uništvanju, kojoj je Srbija pristupila 2000. godine.
Države koje su prihvatile konvenciju obavezalale su se da se razoružavaju uništvanjem svih zaliha hemijskog oružija i svih postrojenja za njegovu proizvodnju, uključujući i napušteno oružije.
Prema odredbama predloga zakona, konvenciju će u delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih sredstva u vojne svrhe sprovoditi Ministarstvo odbrane, a Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nadležno je za korišenje tih supstanci u drugim dozvoljenim slučajevima.
Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja predložen je u cilju harmionizacije propisa sa EU, ali i radi poostravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji.
Propis treba da obezbedi uslove za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala, a najznačajnija novina odnosi se na formiranje nezavisnog regulatornog tela - Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja.
Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja predviđa decentralizaciju i efikasnije sprovođenje mera i nadzora u korišćenju izvora nejonizujućeg zračenja.
Definisani su i posebni osetljivi slučajevi, kao što su škole, obdaništa, zdravstvene ustanove, na čijim objektima neće biti moguće postavljanje izvora nejonizujućeg zračenja kao što su antenski sistemi telekomunikacionih uređaja.
(agencije/MONDO)
Parlament će u sredu početi razmatranje amandmana na treći iz seta ekoloških zakona - Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja.
Predloženim zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije biće regulisana i usklađena sa Ustavom Srbije upotreba zastave, grba i himne.
Ustavom Srbije utvrđeno je da se grb Srbije koristi kao Veliki grb i kao Mali grb, da se zastava koristi kao Narodna zastava i kao Državna zastava i da je himna Republike Srbije svečana pesma “Bože pravde”.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Marina Raguš, obrazlažući amandmane svojih kolega koji ne prisustvuju zasedanju zato što je još na snazi mera udaljenja sa sednice, pitala je na koji način će biti sankcionisan onaj ko zloupotrebi nacionalne simbole države Srbije, ističući da u odredbama zakona to nije na najjasniji način određeno.
Ona je navela da je osnovno pitanje da li će srpski grb i trobojka biti primenjivani na celoj teritoriji Srbije, ističući da je od izuzetnog značaja kako će odredbe zakona da se sprovedu na teritoriji Kosova i Metohije.
Raguš je pitala i na koji način će srpske vlasti da upute protestnu notu nadležnima ako se na Kosovu i Metohiji slave albanski praznici i koriste albanski simboli, a ne srpski.
Raguš je pitala i da li je država Srbija uputila zvaničan protest prilikom održavanja bilo kakvog sastanka ili manifestacije kada su istaknuti bilo koji drugi simboli na Kosovu i Metohiji, osim srpskih.
Prema njenim rečima, radikali zahtevaju da srpska zastava ne stoji pored zastava zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije.
Zamenik šefa Poslaničke grupe Nova Srbija Miroslav Markićević rekao je da poslanici ove stranke neprisustvo nadležnih ministara skupštinskoj raspravi smatraju nepoštovanjem državnih simbola.
On je postavio pitanje nadležnima koliko je lica prošle godine kažnjeno zbog cepanja i paljenja srpske zastave.
Markićević je predložio i da se propišu drastičnije kazne za one koji namerno oštećuju zastavu i grb ili izvrgavaju ruglu himnu.
Poslanik Poslaničke grupe Napred Srbijo (NS) Saša Maksimović rekao je da predloženim amandmanom naprednjaci traže veće poštovanje državnih simbola Srbije.
Posle rasprave o amandmanima na Predlog zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije poslanici su počeli raspravu o amandmanima na ekološke zakone.
Na Predlog zakona o hemijskom oružju podneto je oko 300 amandmana, na zakon o jonizujućem zračenju 293, a na zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja 122 amandmana.
Od ukupnog broja amandmana na te zakone vlada je prihvatila šest na zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja.
Najviše amandmana podneli su poslanici SRS, ali je samo Marina Raguš obrazložila svoje amandmane, jer 52 poslanika te stranke zbog mere udaljenja sa tekuće sednice ne učestvuju u radu.
Poslanici DSS tražili su da se skrate rokovi za primenu zakona i što pre otklone preostali radioaktivni gromobrani koji postoje u Srbiji.
Usvajanjem Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružija i njegovom uništavanaju biće omogućena primena Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružija i o njegovom uništvanju, kojoj je Srbija pristupila 2000. godine.
Države koje su prihvatile konvenciju obavezalale su se da se razoružavaju uništvanjem svih zaliha hemijskog oružija i svih postrojenja za njegovu proizvodnju, uključujući i napušteno oružije.
Prema odredbama predloga zakona, konvenciju će u delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih sredstva u vojne svrhe sprovoditi Ministarstvo odbrane, a Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nadležno je za korišenje tih supstanci u drugim dozvoljenim slučajevima.
Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja predložen je u cilju harmionizacije propisa sa EU, ali i radi poostravanja režima nuklearne i radijacione sigurnosti u zemlji.
Propis treba da obezbedi uslove za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala, a najznačajnija novina odnosi se na formiranje nezavisnog regulatornog tela - Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja.
Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja predviđa decentralizaciju i efikasnije sprovođenje mera i nadzora u korišćenju izvora nejonizujućeg zračenja.
Definisani su i posebni osetljivi slučajevi, kao što su škole, obdaništa, zdravstvene ustanove, na čijim objektima neće biti moguće postavljanje izvora nejonizujućeg zračenja kao što su antenski sistemi telekomunikacionih uređaja.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
