Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da bi u okviru borbe protiv krize u maju trebalo da počnu da se odobravaju i subvencionisani dinarski krediti. On je takođe rekao da od danas teče rok za preregistraciju stranih tablica na srpske
Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da bi u okviru borbe protiv krize u maju trebalo da počnu da se odobravaju i subvencionisani dinarski krediti.
Dinkić je na konferenciji za novinare rekao i da je rok za dostavljanje obavezujuće ponude za preuzimanje manjinskog udela u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor produžen do 15. maja.
On je takođe rekao da od danas teče rok za preregistraciju stranih tablica na srpske, a odbacio je i tvrdnje o navodnoj povezanosti sa kompanijom koja izrađuje nove srpske pasoše.
Dinkić je ocenio da postoje uslovi da se u program subvencionisanih kredita uvedu i dinarski krediti jer je Narodna banka Srbije snizila referentnu kamatnu stopu.
Prema Dinkićevoj oceni, trebalo bi sniziti kamatne stope za povoljne kredite koje odobravaju poslovne banke uz subvenciju države u okviru programa za prevazilaženje krize.
"Razgovaraćemo u narednim danima sa NBS i sa poslovnim bankama o mogućnosti snižavanja kamatnih stopa jer je u međuvremenu došlo do pada referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, američkih Federalnih rezervi, Britanske centralne banke", rekao je Dinkić.
Dinkić je naveo da su banke do sada primile zahteve za 590 miliona evra subvencionisanih kredita za preduzeća, od čega je do danas odobreno 220 miliona evra.
Malim i srednjim preduzećima odobreno je 114 miliona evra, a velikim preduzećima 102 miliona evra, a kredite je iskoristilo ukupno 2.559 preduzeća, rekao je on.
Gotovo polovinu kredita - 110 miliona evra, odobrila je Banka Inteza (Intesa), a među prvih pet su i Komercijalna banka sa 42 miliona evra, Prokredit banka sa 23 miliona evra , Sosijete ženeral 12,5 miliona evra i Hipo Alpe Adrija banka sa 10 miliona evra, rekao je Dinkić.
Od kredita za preduzeća, samo jedan u vrednosti od jedan milion evra je investicioni kredit, dok su ostali krediti za likvidnost, pokazuju podaci Ministarstva ekonomije.
Prema podacima koje je izneo Dinkić, odobreno je i 12 miliona evra za potrošačke kredite, uglavnom za kragujevački punto.
Vlada Srbije je prošle sedmice proširila program i na turističke aranžmane, kazao je Dinkić i dodao da očekuje da će turističke agencije uskoro početi građanima da nude aranžmane na kredit.
Od maja bi trebalo i da se poveća najviši iznos kredita izvoznicima sa sadašnjih dva miliona evra na četiri miliona evra, kazao je Dinkić.
Subvencioisani krediti su deo paketa Vlade Srbije za borbu protiv krize, koji se primenjuje od februara ove godine, a proširen je u aprilu.
Predviđeno je da banke odobre 117 milijardi dinara iz sopstvenih sredstava, a državna subvencija iznosiće ukupno 10 milijardi dinara.
Pored toga, predviđeno je i da se odobri još 45 milijardi dinara povoljnih kredita iz stranih izvora.
Rok za dostavljanje obavezujuće ponude za preuzimanje manjinskog udela u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor produžen je do 15. maja, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.
On je takođe rekao da od danas teče rok za preregistraciju stranih tablica na srpske, a odbacio je i tvrdnje o navodnoj povezanosti sa kompanijom koja izrađuje nove srpske pasoše.
Rok za RTB je trebalo da istekne u utorak popodne, kazao je Dinkić na konferenciji za novinare.
Pravo učešća na tenderu ima samo austrijski Atek, koji je jedini otkupio tendersku dokumentaciju.
Atek je na prošlom tenderu za RTB Bor pobedio sa cenom od 466 miliona dolara, ali je tender proglašen neuspešnim jer ta kompanija nije na vreme uplatila novac.
Dinkić je rekao da je Ateku dozvoljeno da učestvuje na ovom tenderu jer se sada prodaje manjinski udeo u RTB-u.
"Moći će malo po malo da stiče manjinski udeo, pa ćemo moći da ga ocenimo kao investitora", rekao je Dinkić.
Agencija za privatizaciju Srbije je 27. februara objavila tender za RTB Bor kojime je predviđeno da strateški partner dokapitalizacijom od 116 miliona dolara stekne 40 odsto vlaništva u novom preduzeću koje će biti formirano spajanjem RTB-a, Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice i Rafinacije.
Novac od dokapitalizacije koja treba da se spovede u roku od tri godine, namenjen je ulaganju u rudnike i remonte postojeće topionice.
U tenderu je navedeno da je Republika Srbija spremna da finansira izgradnju nove topionice bakra "u skladu sa najboljom dostupnom tehnologijom koja ispunjava sve standarde o zaštiti životne sredine".
RTB je dva puta prodat na tenderu, ali su kuporpodajni ugovori raskidani jer kupci nisu u predviđenom roku isplatili ugovorenu cenu.
Dinkić izjavio je da od utorka teče rok od tri meseca za preregistraciju vozila sa stranim tablicama, koje voze građani Srbije, na srpske tablice.
Dinkić je rekao da svi građani moraju platiti carinu koja iznosi 10 odsto za vozila uvezena iz Evropske unije i 12,5 odsto iz drugih zemalja, PDV od 18 odsto i potom registruju vozilo.
Prema njegovim rečima, druga opcija je recikliranje automobila i zamena za fijat punto uz popust od 1.000 evra i treća opcija vraćanje automobila u zemlju iz koje su ga uvezli.
On je odbacio i pisanje pojedinih medija da navodno "ima veze" sa nemačkom firmom "Milbaur" koja učestvuje u izradi novih pasoša Srbije.
"Nemam nikakve veze sa pasošima, niti sam znao ni ko ih radi, ni kako se rade, niti znam o čemu se tu radi. Zbog toga je uostalom Tužilaštvo i podnelo zahtev za pokretanje istrage", rekao je Dinkić na konferenciji za novinare odgovorajući na pitanje da li ima veze sa nemačkom firmom koja je dobila tender za izradu novih biometrijskih pasoša Srbije.
"U ovoj zemlji mora konačno da se utvrdi da li je ministar lopov, ako je tako, sledi mu zatvor, ili ako neke novine objavljuju laži, pa i onima koji to čine, slede odgovorajuće sankcije", rekao je Dinkić.
(agencije/MONDO)
Dinkić je na konferenciji za novinare rekao i da je rok za dostavljanje obavezujuće ponude za preuzimanje manjinskog udela u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor produžen do 15. maja.
On je takođe rekao da od danas teče rok za preregistraciju stranih tablica na srpske, a odbacio je i tvrdnje o navodnoj povezanosti sa kompanijom koja izrađuje nove srpske pasoše.
Dinkić je ocenio da postoje uslovi da se u program subvencionisanih kredita uvedu i dinarski krediti jer je Narodna banka Srbije snizila referentnu kamatnu stopu.
Prema Dinkićevoj oceni, trebalo bi sniziti kamatne stope za povoljne kredite koje odobravaju poslovne banke uz subvenciju države u okviru programa za prevazilaženje krize.
"Razgovaraćemo u narednim danima sa NBS i sa poslovnim bankama o mogućnosti snižavanja kamatnih stopa jer je u međuvremenu došlo do pada referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, američkih Federalnih rezervi, Britanske centralne banke", rekao je Dinkić.
Dinkić je naveo da su banke do sada primile zahteve za 590 miliona evra subvencionisanih kredita za preduzeća, od čega je do danas odobreno 220 miliona evra.
Malim i srednjim preduzećima odobreno je 114 miliona evra, a velikim preduzećima 102 miliona evra, a kredite je iskoristilo ukupno 2.559 preduzeća, rekao je on.
Gotovo polovinu kredita - 110 miliona evra, odobrila je Banka Inteza (Intesa), a među prvih pet su i Komercijalna banka sa 42 miliona evra, Prokredit banka sa 23 miliona evra , Sosijete ženeral 12,5 miliona evra i Hipo Alpe Adrija banka sa 10 miliona evra, rekao je Dinkić.
Od kredita za preduzeća, samo jedan u vrednosti od jedan milion evra je investicioni kredit, dok su ostali krediti za likvidnost, pokazuju podaci Ministarstva ekonomije.
Prema podacima koje je izneo Dinkić, odobreno je i 12 miliona evra za potrošačke kredite, uglavnom za kragujevački punto.
Vlada Srbije je prošle sedmice proširila program i na turističke aranžmane, kazao je Dinkić i dodao da očekuje da će turističke agencije uskoro početi građanima da nude aranžmane na kredit.
Od maja bi trebalo i da se poveća najviši iznos kredita izvoznicima sa sadašnjih dva miliona evra na četiri miliona evra, kazao je Dinkić.
Subvencioisani krediti su deo paketa Vlade Srbije za borbu protiv krize, koji se primenjuje od februara ove godine, a proširen je u aprilu.
Predviđeno je da banke odobre 117 milijardi dinara iz sopstvenih sredstava, a državna subvencija iznosiće ukupno 10 milijardi dinara.
Pored toga, predviđeno je i da se odobri još 45 milijardi dinara povoljnih kredita iz stranih izvora.
Rok za dostavljanje obavezujuće ponude za preuzimanje manjinskog udela u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor produžen je do 15. maja, izjavio je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.
On je takođe rekao da od danas teče rok za preregistraciju stranih tablica na srpske, a odbacio je i tvrdnje o navodnoj povezanosti sa kompanijom koja izrađuje nove srpske pasoše.
Rok za RTB je trebalo da istekne u utorak popodne, kazao je Dinkić na konferenciji za novinare.
Pravo učešća na tenderu ima samo austrijski Atek, koji je jedini otkupio tendersku dokumentaciju.
Atek je na prošlom tenderu za RTB Bor pobedio sa cenom od 466 miliona dolara, ali je tender proglašen neuspešnim jer ta kompanija nije na vreme uplatila novac.
Dinkić je rekao da je Ateku dozvoljeno da učestvuje na ovom tenderu jer se sada prodaje manjinski udeo u RTB-u.
"Moći će malo po malo da stiče manjinski udeo, pa ćemo moći da ga ocenimo kao investitora", rekao je Dinkić.
Agencija za privatizaciju Srbije je 27. februara objavila tender za RTB Bor kojime je predviđeno da strateški partner dokapitalizacijom od 116 miliona dolara stekne 40 odsto vlaništva u novom preduzeću koje će biti formirano spajanjem RTB-a, Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice i Rafinacije.
Novac od dokapitalizacije koja treba da se spovede u roku od tri godine, namenjen je ulaganju u rudnike i remonte postojeće topionice.
U tenderu je navedeno da je Republika Srbija spremna da finansira izgradnju nove topionice bakra "u skladu sa najboljom dostupnom tehnologijom koja ispunjava sve standarde o zaštiti životne sredine".
RTB je dva puta prodat na tenderu, ali su kuporpodajni ugovori raskidani jer kupci nisu u predviđenom roku isplatili ugovorenu cenu.
Dinkić izjavio je da od utorka teče rok od tri meseca za preregistraciju vozila sa stranim tablicama, koje voze građani Srbije, na srpske tablice.
Dinkić je rekao da svi građani moraju platiti carinu koja iznosi 10 odsto za vozila uvezena iz Evropske unije i 12,5 odsto iz drugih zemalja, PDV od 18 odsto i potom registruju vozilo.
Prema njegovim rečima, druga opcija je recikliranje automobila i zamena za fijat punto uz popust od 1.000 evra i treća opcija vraćanje automobila u zemlju iz koje su ga uvezli.
On je odbacio i pisanje pojedinih medija da navodno "ima veze" sa nemačkom firmom "Milbaur" koja učestvuje u izradi novih pasoša Srbije.
"Nemam nikakve veze sa pasošima, niti sam znao ni ko ih radi, ni kako se rade, niti znam o čemu se tu radi. Zbog toga je uostalom Tužilaštvo i podnelo zahtev za pokretanje istrage", rekao je Dinkić na konferenciji za novinare odgovorajući na pitanje da li ima veze sa nemačkom firmom koja je dobila tender za izradu novih biometrijskih pasoša Srbije.
"U ovoj zemlji mora konačno da se utvrdi da li je ministar lopov, ako je tako, sledi mu zatvor, ili ako neke novine objavljuju laži, pa i onima koji to čine, slede odgovorajuće sankcije", rekao je Dinkić.
(agencije/MONDO)
