Dnevni listovi u Srbiji iznose različite procene o tome da li će Srbija do kraja godine stići do bele šengenske liste. Pozivajući se na izvore u Evropskoj komisiji, ali i na navode njenog izveštaja, listovi idu od procena da je ukidanje viza veoma blizu, do onih prema kojima je "beli šengen" još "pusti san".
Izveštaj Evropske komisije o ispunjavanju uslova iz "mape puta" za viznu liberalizaciju je, generalno gledano, vrlo pozitivan, ali će Srbija morati da napravi još nekoliko koraka u sledećih nekoliko nedelja ako želi da u julu ili septembru EK predloži Savetu EU da stavi našu zemlju na pozitivnu šengensku listu, objavio je danas novosadski "Dnevnik", pozivajući se na izveštaj EK u koji je imao uvid.
Dnevnik "Politka", međutim, navodi da u izveštaju Evropske komisije piše da je samo Makedonija ispunila sve uslove za "beli šengen" i da postoje "izvesne teškoće" koje koče građane Srbije do bezviznog režima putovanja u EU.
U izveštaju EK, podeljenom državama članicama Unije u utorak, navodi se da je Srbija ispunila većinu uslova, ali ne i sve, prenosi "Dnevnik".
Kako prenosi list, Srbija je, generalno gledano, za viznu liberalizaciju spremna samo u oblasti sigurnosti dokumenata, dok u preostala tri bloka - ilegalna imigracija i readmisija, javni red i bezbednost, te spoljni odnosi i fundamentalna prava - Beograd mora da učini dodatne napore.
"Dnevnik" navodi da Komisija nije iznela mišljenje da li, i kada, Srbija, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, treba da budu stavljene na pozitivnu šengensku listu, već je taksativno nabrajala šta je dobro urađeno i gde je potrebno popraviti stanje.
Čitajući detaljno izveštaje o svakom bloku na više od 150 strana, zaključuje se da su ključni problemi za dolazak Srbije na pozitivnu šengensku listu sledeći: izdavanje pasoša na osnovu registara opština s Kosova, koji za EK nisu više verodostojni; manjkavosti u proceduri utvrđivanja identiteta za izdavanje pasoša; kontrola granice s Kosovom; tehnička oprema na graničnim prelazima, kao i raširena korupcija.
Kada je reč o sigurnosti dokumenata, EK u izveštaju navodi da je Srbija napravila vrlo dobar napredak u ispunjavanju uslova u ovoj oblasti. Navodi se podatak da je do 30. aprila izdato 504.225 biometrijskih pasoša i 527.362 lične karte, a da su bezbednosne mere u biometrijskim dokumentima (slike i otisci prstiju) na liniji sa standardima EU.
Komisija, navodi "Dnevnik", smatra da je izrada i distribucija pasoša sigurna i efikasna. U izveštaju se pozdravljaju akcije preduzete u borbi protiv korupcije u državnoj upravi i uvođenje disciplinskih sankcija za korupciju vezanu za falsifikovanje pasoša.
Dodatno angažovanje potrebno je posebno u suzbijanju korupcije među osobljem koje je angažovano na izdavanju ili proizvodnji novih pasoša. Navedeno je, takođe, da su dodatne provere neophodne su kod izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih za one čije je prebivalište na Kosovu i kod valjanosti i sigurnosti procedura od izdavanja krštenice do dobijanja biometrijskog pasoša.
Kada je u pitanju ilegalna migracija i readmisija Srbija je, ističe se u izveštaju, napravila značajan napredak na polju kontrole granica i politike azila i migracija, i to je najmanje dobra ocena u izveštaju za Srbiju.
Organizacija granične policije, navodi se u izveštaju, na liniji je sa standardima EU. Ipak, potrebno je da se brojno pojača sastav granične policije i da se on još bolje utrenira. To je prioritet, podvlači se u izveštaju.
Saradnja srpskih vlasti s Euleksom/Kosovskom policijom na graničnoj liniji s Kosovom trebalo bi da se značajno poboljša. Granicu s Kosovom, konstatuje se u izveštaju, ne kontroliše granična, već regularna policija, i saradnja na kontroli granične linije nije razvijena a kontrolni punktovi su malobrojni, posebno na severu Kosova.
Po pitanju javnog reda i bezbednosti, Srbija je, kako prenosi "Dnevnik" napravila suštinski napredak u ispunjavanju uslova. Zakonodavna baza za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije je postavljena, ključne strategije su usvojene u brojnim oblastima, ali nedostaju akcioni planovi za borbu protiv organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine drogom.
U izveštaju se zapaža da postoje manjkavosti u borbi protiv organizovanog kriminala i preporučuje se da se unaprede kapaciteti pravosudnog sistema i pojača zakonodavna baza.
I u oblasti spoljnih odnosa i fundamaentalnih prava Srbija je napravila suštinski napredak. Zakonodavna baza za obezbeđivanje slobode kretanja i pristupa ličnim dokumentima je uspostavljena, usvojene su antidiskriminatorne mere i garancije za zaštitu manjina. Srbija je odradila dobar posao na integraciji izbeglica i interno raseljenih lica. Obezbeđene su im lične karte i otvorena mogućnost da ostvare pravo na srpsko državljanstvo, navedeno je u izveštaju.
"Politika" piše da dobijanje "belog šengena" najviše zavisi od efikasnosti kontrole izdavanja pasoša kosmetskim Albancima.
Iako je više puta zvanično rečeno da je politika izuzeta iz procesa vizne liberalizacije za pet balkanskih zemalja, ovo pitanje je postalo veoma političko i zbog toga njime ne žele da se bave ministri unutrašnjih poslova EU koji odlučuju o ukidanju viza.
Oni hoće rešenje koje neće otvoriti granice EU za kosmetske Albance, objašnjavaju veoma dobro upućeni diplomatski izvori u Briselu, ali još nisu zadovoljni garancijama Beograda, piše Politika.
Kako je isključeno donošenje akta koji bi diskriminisao kosmetske Albance, rešenje se traži u pojačanoj kontroli izdavanja pasoša osobama rođenih na Kosmetu.
Ukoliko Beograd ubrzo pronađe odgovarajuće rešenje za prepreke u procesu, verovatno neće zakasniti u procesu vizne liberalizacije u odnosu na Makedoniju i Crnu Goru.
"Ako Srbija tokom narednih nedelja, recimo do kraja jula, ispuni preostale uslove iz 'mape puta' EK će napisati dodatni amandman na odredbu 539/2001 za Srbiju, što znači da bi konačna odluka Saveta EU o viznoj liberalizaciji za građane Srbije mogla biti doneta istovremeno kada i za Makedoniju i Crnu Goru, krajem ove godine", objasnio je Politikin izvor upućen u proces vizne liberalizacije u EK.
Izveštaj Evropske komisije o ispunjavanju uslova iz "mape puta" za viznu liberalizaciju je, generalno gledano, vrlo pozitivan, ali će Srbija morati da napravi još nekoliko koraka u sledećih nekoliko nedelja ako želi da u julu ili septembru EK predloži Savetu EU da stavi našu zemlju na pozitivnu šengensku listu, objavio je danas novosadski "Dnevnik", pozivajući se na izveštaj EK u koji je imao uvid.
Dnevnik "Politka", međutim, navodi da u izveštaju Evropske komisije piše da je samo Makedonija ispunila sve uslove za "beli šengen" i da postoje "izvesne teškoće" koje koče građane Srbije do bezviznog režima putovanja u EU.
U izveštaju EK, podeljenom državama članicama Unije u utorak, navodi se da je Srbija ispunila većinu uslova, ali ne i sve, prenosi "Dnevnik".
Kako prenosi list, Srbija je, generalno gledano, za viznu liberalizaciju spremna samo u oblasti sigurnosti dokumenata, dok u preostala tri bloka - ilegalna imigracija i readmisija, javni red i bezbednost, te spoljni odnosi i fundamentalna prava - Beograd mora da učini dodatne napore.
"Dnevnik" navodi da Komisija nije iznela mišljenje da li, i kada, Srbija, ali i druge zemlje Zapadnog Balkana, treba da budu stavljene na pozitivnu šengensku listu, već je taksativno nabrajala šta je dobro urađeno i gde je potrebno popraviti stanje.
Čitajući detaljno izveštaje o svakom bloku na više od 150 strana, zaključuje se da su ključni problemi za dolazak Srbije na pozitivnu šengensku listu sledeći: izdavanje pasoša na osnovu registara opština s Kosova, koji za EK nisu više verodostojni; manjkavosti u proceduri utvrđivanja identiteta za izdavanje pasoša; kontrola granice s Kosovom; tehnička oprema na graničnim prelazima, kao i raširena korupcija.
Kada je reč o sigurnosti dokumenata, EK u izveštaju navodi da je Srbija napravila vrlo dobar napredak u ispunjavanju uslova u ovoj oblasti. Navodi se podatak da je do 30. aprila izdato 504.225 biometrijskih pasoša i 527.362 lične karte, a da su bezbednosne mere u biometrijskim dokumentima (slike i otisci prstiju) na liniji sa standardima EU.
Komisija, navodi "Dnevnik", smatra da je izrada i distribucija pasoša sigurna i efikasna. U izveštaju se pozdravljaju akcije preduzete u borbi protiv korupcije u državnoj upravi i uvođenje disciplinskih sankcija za korupciju vezanu za falsifikovanje pasoša.
Dodatno angažovanje potrebno je posebno u suzbijanju korupcije među osobljem koje je angažovano na izdavanju ili proizvodnji novih pasoša. Navedeno je, takođe, da su dodatne provere neophodne su kod izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih za one čije je prebivalište na Kosovu i kod valjanosti i sigurnosti procedura od izdavanja krštenice do dobijanja biometrijskog pasoša.
Kada je u pitanju ilegalna migracija i readmisija Srbija je, ističe se u izveštaju, napravila značajan napredak na polju kontrole granica i politike azila i migracija, i to je najmanje dobra ocena u izveštaju za Srbiju.
Organizacija granične policije, navodi se u izveštaju, na liniji je sa standardima EU. Ipak, potrebno je da se brojno pojača sastav granične policije i da se on još bolje utrenira. To je prioritet, podvlači se u izveštaju.
Saradnja srpskih vlasti s Euleksom/Kosovskom policijom na graničnoj liniji s Kosovom trebalo bi da se značajno poboljša. Granicu s Kosovom, konstatuje se u izveštaju, ne kontroliše granična, već regularna policija, i saradnja na kontroli granične linije nije razvijena a kontrolni punktovi su malobrojni, posebno na severu Kosova.
Po pitanju javnog reda i bezbednosti, Srbija je, kako prenosi "Dnevnik" napravila suštinski napredak u ispunjavanju uslova. Zakonodavna baza za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije je postavljena, ključne strategije su usvojene u brojnim oblastima, ali nedostaju akcioni planovi za borbu protiv organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine drogom.
U izveštaju se zapaža da postoje manjkavosti u borbi protiv organizovanog kriminala i preporučuje se da se unaprede kapaciteti pravosudnog sistema i pojača zakonodavna baza.
I u oblasti spoljnih odnosa i fundamaentalnih prava Srbija je napravila suštinski napredak. Zakonodavna baza za obezbeđivanje slobode kretanja i pristupa ličnim dokumentima je uspostavljena, usvojene su antidiskriminatorne mere i garancije za zaštitu manjina. Srbija je odradila dobar posao na integraciji izbeglica i interno raseljenih lica. Obezbeđene su im lične karte i otvorena mogućnost da ostvare pravo na srpsko državljanstvo, navedeno je u izveštaju.
"Politika" piše da dobijanje "belog šengena" najviše zavisi od efikasnosti kontrole izdavanja pasoša kosmetskim Albancima.
Iako je više puta zvanično rečeno da je politika izuzeta iz procesa vizne liberalizacije za pet balkanskih zemalja, ovo pitanje je postalo veoma političko i zbog toga njime ne žele da se bave ministri unutrašnjih poslova EU koji odlučuju o ukidanju viza.
Oni hoće rešenje koje neće otvoriti granice EU za kosmetske Albance, objašnjavaju veoma dobro upućeni diplomatski izvori u Briselu, ali još nisu zadovoljni garancijama Beograda, piše Politika.
Kako je isključeno donošenje akta koji bi diskriminisao kosmetske Albance, rešenje se traži u pojačanoj kontroli izdavanja pasoša osobama rođenih na Kosmetu.
Ukoliko Beograd ubrzo pronađe odgovarajuće rešenje za prepreke u procesu, verovatno neće zakasniti u procesu vizne liberalizacije u odnosu na Makedoniju i Crnu Goru.
"Ako Srbija tokom narednih nedelja, recimo do kraja jula, ispuni preostale uslove iz 'mape puta' EK će napisati dodatni amandman na odredbu 539/2001 za Srbiju, što znači da bi konačna odluka Saveta EU o viznoj liberalizaciji za građane Srbije mogla biti doneta istovremeno kada i za Makedoniju i Crnu Goru, krajem ove godine", objasnio je Politikin izvor upućen u proces vizne liberalizacije u EK.
Đelić: Izveštaj komisije povoljan
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da je izveštaj Evropske komisije o viznoj liberalizaciji zemalja zapadnog Balkana povoljan po Srbiju, ali da ne daje nikakve preporuke za ukidanje viza, već pokazuje ispunjenost kriterijum iz mape puta.
"Vlada Srbije čini sve da vize za srpske građne što pre budu ukinute, ali sa rokovima ne treba licitirati, treba imati nužnu dozu strpljenja", rekao je Đelić novinarima u parlamentu.
On je objasnio da su po pitanju vizne liberalizacije u toku konsultacije vezane za izveštaj Evropske komisije i država šengen zona, posle čega će Komisija Srbiji predočiti šta, eventulano, treba uraditi na jačanju srpskog izveštaja.
Prema njegovim rečima, najranija moguća odluka o stavljanju Srbije na belu šengen listu mogla bi uslediti tokom švedskog predsedvanja EU, koje će biti u poslednjem kavartalu ove godine.
Đelić je objasnio da će se pasoši grdajnima Srbije sa Kosova i Metohije, što je postavljano kao sporno pitanje, izdavati po specifičnoj proceduri, kako ne bi došlo do toga da biometrijski pasoš ode u pogrešne ruke.
Srbija će poštovati svoj Ustav i izdavati pasoše grđanima koji imaju prebivalište na Kosovu, rekao je Đelić, ukazavši da se pri tome mora voditi računa o relanosti da na teritoriji pokrajine deset godina unazad nema pripadnika srpske policije.
On je napomenuo da su parlament i vlada uspeli da pripreme i izglasaju sve zakone, podzakonske akte i strategije, koje su neophodne za viznu liberalizaciju.
(agencije/MONDO)
"Vlada Srbije čini sve da vize za srpske građne što pre budu ukinute, ali sa rokovima ne treba licitirati, treba imati nužnu dozu strpljenja", rekao je Đelić novinarima u parlamentu.
On je objasnio da su po pitanju vizne liberalizacije u toku konsultacije vezane za izveštaj Evropske komisije i država šengen zona, posle čega će Komisija Srbiji predočiti šta, eventulano, treba uraditi na jačanju srpskog izveštaja.
Prema njegovim rečima, najranija moguća odluka o stavljanju Srbije na belu šengen listu mogla bi uslediti tokom švedskog predsedvanja EU, koje će biti u poslednjem kavartalu ove godine.
Đelić je objasnio da će se pasoši grdajnima Srbije sa Kosova i Metohije, što je postavljano kao sporno pitanje, izdavati po specifičnoj proceduri, kako ne bi došlo do toga da biometrijski pasoš ode u pogrešne ruke.
Srbija će poštovati svoj Ustav i izdavati pasoše grđanima koji imaju prebivalište na Kosovu, rekao je Đelić, ukazavši da se pri tome mora voditi računa o relanosti da na teritoriji pokrajine deset godina unazad nema pripadnika srpske policije.
On je napomenuo da su parlament i vlada uspeli da pripreme i izglasaju sve zakone, podzakonske akte i strategije, koje su neophodne za viznu liberalizaciju.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
