Predsednik Junajted grupe Dragan Šolak i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas nisu nimalo slučajno, umesto uobičajene kupoprodaje, osmislili zamršenu šemu tajnih transakcija, pomoću koje su sakrili svoje poslovne aranžmane. Kakvo je političko-poslovno savezništvo ove dvojice najbolje se vidi kroz prodaju Đilasove Dajrekt medije, koja je po istraživanju lista došla u ruke Šolakove Junajted grupe preko paravan firmi iz različitih ofšor zona i njihovih međusobnih finansijskih vratolomija.

List je detaljno razložio komplikovanu mrežu firmi preko kojih je Dajrekt medija došla u vlasništvo Junajted grupe. Pokazali smo da je kontroverzni bugarski biznismen Krasimir Petrov Gergov 2014. postao samo paravan vlasnik pomenute firme, a da se novac za tu kupovinu slio iz niza ofšor firmi iza kojih su stajali Šolakovi ljudi.

Jedan od njih bila je Dragana Kostić (Jovanović Džaril), koja je preko firmi povezanih s njom pozajmila Gergovu oko 9,5 miliona evra za kupovinu udela u Multikom grupi, a druga transakcija je išla preko Volframa Andreasa Kuonija, advokata iz Švajcarske. On je preko svojih ofšor kompanija pozajmio Gergovu oko 8,2 miliona evra za istu svrhu.

Ofšor zone ili "poreski rajevi" su zapravo zemlje koje imaju ekstremno niske poreze i izuzetno pojednostavljenu proceduru osnivanja firmi. Obično se kaže da ove egzotične destinacije neguju netransparentno poslovanje, što ih čini idealnim mestima na kojima najimućniji postaju još imućniji. Ofšor zona je idealna i da biznismeni prikriju sumnjive načine na koje su stekli bogatstvo.

Zbir ovih pozajmica odgovara ceni od oko 17,7 miliona evra koja je, prema pisanju medija, plaćena za Dajrekt mediju. Ipak, i dalje nije jasno da li je ova suma koju je Đilas dobio za Dajrekt mediju sav novac koji je primio. Takođe, javnosti ni danas nije poznato ko je krajnji vlasnik firmi s Britanskih Devičanskih Ostrva, s kojih je novac uplaćen Dajrekt mediji, kao ni samo poreklo tog novca.

Stručnjaci: Tako se prikrivaju tragovi vlasništva

Sagovornici lista ocenjuju da su skrivanje tokova novca i tragova vlasništva, kao i izbegavanje poreza, jedini motivi zbog kojih bi neko u promenu vlasnika želeo da zamagli i natera javnost da pomisli da ona i ne postoji. Tako direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da je neobično da se jedna domaća kompanija ne proda direktno, već da se posegne za komplikovanom šemom kroz firme registrovane u zemljama koje su takozvani poreski raj.

"Svako ima pravo da proda, odnosno kupi firmu ili neko drugo dobro. Čudno je da se to obavlja na ovakav način kako vidimo da je to urađeno za Dajrekt mediju. Jedini motiv koji ja vidim je da se prikrije da je Dajrekt medija uopšte prodata. Postavljaju se dva pitanja: da li je ta transakcija registrovana kao promena vlasničke strukture i da li je na prodaju naplaćen adekvatan porez na kapitalnu dobit. Može Đilas ili bilo ko drugi da tvrdi da je platio porez na nešto, ali jedini pravi odgovor na to mogu da daju poreske vlasti," objašnjava Kovačević.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić navodi da su glavni razlozi izmeštanja poslovanja u ofšor zone porez i regulativa.

"Tamo je laka procedura i niski su troškovi osnivanja, ali što je možda još važnije, mala je transparentnost. U principu se tako skrivaju tokovi novca i tragovi u vlasništvu," objašnjava on.

Istraživački novinar Marko Matić je uveren da su Šolak i Đilas zagazili u ofšor zone kako bi izbegli plaćanje poreza i prikrili tokove i poreklo novca.

"Svako ko poznaje logiku korporativnog poslovanja zna da se firme u ofšor zonama, čije je vlasništvo skriveno, na prvom mestu osnivaju kako bi se izbeglo plaćanje poreza i kako bi se prikrili tokovi i poreklo novca. Pored tih motiva, Dragan Đilas i Dragan Šolak svoje poslovne veze prikrivali su i iz drugih, političkih razloga, kako bi prikrili da su formirali političko-finansijsku hobotnicu. Cilj te strukture jeste da se njihova sadašnja finansijska moć iskoristi za osvajanje vlasti, da bi se onda tako stečena politička moć stavila u službu njihovih poslovnih interesa i enormnog bogaćenja na račun građana Srbije," ocenjuje Matić.