Najbliži saradnici lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa traže da Savet za borbu protiv korupcije ispita poslovanje "Telekoma Srbija", a zaboravljaju šta je sve nekada taj isti savet, dok je na njegovom čelu bila pokojna Verica Barać, našao nezakonito u poslovanju upravo Đilasovih kompanija u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, navodi list.

Istovremeno, današnji sastav Saveta nikada nije ispitivao poslovanje Junajted grupe, u čijem je vlasništvu završila jedna od Đilasovih kompanija, i to na veoma kontroverzan način.

Možda će vas zanimatiSrbijaRASKRINKAN JOŠ JEDAN TAJKUNSKI DIL: Đilasov ortak IZVLAČIO MILIONE iz gradske kase preko firme koju je prodao Šolaku
EkonomijaŠTA SE KRIJE IZA MISTERIOZNIH TRANSAKCIJA: Šolak dao milione za Đilasovu kampanju!?

U izveštaju su, između ostalog, analizirani tokovi novca u medijima i mehanizmi trgovine medijskim uticajem, na osnovu čega je zaključeno da postoji korupcija i klijentelizam u medijima, kao i da se kriju pravi vlasnici medija.

U izveštaju se navodi koja su sve tada preduzeća poslovala u okviru Đilasove "Multikom grupe", a konstatuje se i da je tada najskuplje televizijske programe, poput "Velikog brata", "48 sati svadba", "Sve za ljubav", "Menjam ženu", "Operacija Trijumf", "Uzmi ili ostavi", realizovala produkcijska kuća "Emoušn", takođe u Đilasovom vlasništvu.

“Đilas je vlasnik četvrtine udela u Multikom grupi, koja se bavi poslovima oglašavanja u medijima, zakupom medijskog prostora, finansiranjem produkcija, kupovinom i prodajom televizijskih prava... Poseduje udele u drugim agencijama, i to 93 odsto u Dajrekt mediji, koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. Multikom i Dajrekt medija godinama beleže rast neto dobitka, pa je tako Dajrekt medija u 2008. ostvarila neto dobitak od 558.628.000 dinara, dok je u prethodnoj, 2007, on bio manji za gotovo 200 miliona. U 2009. neto dobitak je bio 619.679.000 dinara, a u 2010. 758.994.000 dinara. Slično je i sa "Multikom grupom", koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. ostvarila neto dobitak od 498.432.000 dinara, u 2009. 563.130.000 dinara, dok je u 2010. on bio 790.216.000 dinara” navodi se u izveštaju koji prenosi Kurir.

Megaprofitne kombinacije: "Majstor" za trgovinu sekundama

U izveštaju je čitavo poglavlje bilo posvećeno trgovanju sekundama Đilasovih kompanija i RTS, a navedeno je i da je tadašnje rukovodstvo RTS odbijalo da Savetu za borbu protiv korupcije dostavi dokumentaciju o tom poslovanju. Između ostalog, navodi se i da deo ugovora RTS sa privatnim produkcijskim kućama predviđa isplatu ne u novcu, već u sekundama reklamnih termina.

 U izveštaju je, između ostalog, istaknuto da tadašnji gradonačelnik Beograda preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji.

Kako je tada izjavljivala Verica Barać, najmanje četvrtina novca za reklame medijima dolazi iz budžeta Srbije, "a gradonačelnik Beograda Đilas ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i druge uticaje na medije".

Kako je navedeno u izveštaju, državne institucije najčešće sarađuju s marketinškim agencijama i produkcijskim kućama koje imaju najvrednije poslove sa televizijama i u prilici su da utiču ne samo na oglašavanje već i na uređivačku politiku.

Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže za Kurir da je Savet za borbu protiv korupcije Vladino telo i da je njegova obaveza da se bavi istraživanjem koruptivnih radnji ukoliko postoji sumnja.

“Kako nekada, dok je na njegovom čelu bila Baraćeva, tako i sada. Ako je nešto i iz prethodnog perioda ostalo nedorečeno, treba se vratiti na to, poput ovoga što je pisano u izveštaju za Đilasa i njegove firme, trebalo bi sada da se to ispita. Iako Savet ne treba da se bavi privatnim firmama, on treba da se bavi javnim subjektima koji imaju veze i saradnju s privatnim kompanijama gde postoji sumnja na korupciju”, rekao je Dobrašinović.