Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro saopštio je danas da će "što je pre moguće" predložiti ukidanje viza Evropske unije "za građane onih zemalja Zapadnog Balkana koje su ispunile uslove utvrđene u programu mera - mapi puta".
"Uveren sam da je ukidanje viza za sve zemlje Zapadnog Balkana izgledna perspektiva", rekao je Baro, koji je evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove.
U saopštenju se navodi i da su zemljama članicama danas zvanično dostavljene "dopunjene ocene o primeni mape puta za viznu liberalizaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji".
Baro je podvukao da je "veoma zadovoljan zbog napora koje su uložile zemlje tog regiona u primeni mapa puta i odlične saradnje u organizaciji stručnih misija (Evropske komisije)".
"Očekujem opaske zemalja članica. Imajući to u vidu, ja ću što je pre moguće predložiti Kolegijumu (Evropske komisije) da se ukinu vize za građane onih zemalja koje su ispunile uslove u putnim mapama", naveo je evropski komesar.
Evropska komisija je predočila da su u prvom tromesečju ove godine njeni zvaničnici i eksperti obavili niz poseta i sastanaka posvećenih pitanju viza u zemljama Zapadnog Balkana.
Dopunjeni izveštaji, kako se navodi u saopštenju, sadrže nalaze misija Evropske komisije, koje su bile u regionu, kao i podatke dobijene od članica EU.
"Imajući to u vidu, Komisija će dovršiti izveštaje i proslediti ih zainteresovanim zemljama", dodaje se u saopštenju.
U Briselu je danas Komitet za Zapadni Balkan u Savetu ministara EU razmotrio ove izveštaje i odlučeno je da se održi novi sastanak predstavnika zemalja članica Unije 2. juna da bi se dobilo vreme za podrobno proučavanje sadržine izveštaja.
Funkcioneri Komisije su, ipak, nešto više pažnje posvetili objašnjavanju još donekle otvorenog pitanja izdavanja srpskih biometrijskih pasoša srpskim državljanima Albancima s Kosova.
U verziji izveštaja, u koji je imala uvid agencija Beta, ocenjuje se da je Makedonija praktično ispunila uslove za ukidanje viza Evropske unije za njene građane.
Ističe se da su Srbija i Crna Gora "dobro napredovale" ka tom cilju.
Iz "nacrta izveštaja" Evropske komisije proizlazi da Albanija i Bosna i Hercegovina nisu ispunile neke bitne uslove iz mape puta za viznu liberalizaciju.
"Uveren sam da je ukidanje viza za sve zemlje Zapadnog Balkana izgledna perspektiva", rekao je Baro, koji je evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove.
U saopštenju se navodi i da su zemljama članicama danas zvanično dostavljene "dopunjene ocene o primeni mape puta za viznu liberalizaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji".
Baro je podvukao da je "veoma zadovoljan zbog napora koje su uložile zemlje tog regiona u primeni mapa puta i odlične saradnje u organizaciji stručnih misija (Evropske komisije)".
"Očekujem opaske zemalja članica. Imajući to u vidu, ja ću što je pre moguće predložiti Kolegijumu (Evropske komisije) da se ukinu vize za građane onih zemalja koje su ispunile uslove u putnim mapama", naveo je evropski komesar.
Evropska komisija je predočila da su u prvom tromesečju ove godine njeni zvaničnici i eksperti obavili niz poseta i sastanaka posvećenih pitanju viza u zemljama Zapadnog Balkana.
Dopunjeni izveštaji, kako se navodi u saopštenju, sadrže nalaze misija Evropske komisije, koje su bile u regionu, kao i podatke dobijene od članica EU.
"Imajući to u vidu, Komisija će dovršiti izveštaje i proslediti ih zainteresovanim zemljama", dodaje se u saopštenju.
U Briselu je danas Komitet za Zapadni Balkan u Savetu ministara EU razmotrio ove izveštaje i odlučeno je da se održi novi sastanak predstavnika zemalja članica Unije 2. juna da bi se dobilo vreme za podrobno proučavanje sadržine izveštaja.
Funkcioneri Komisije su, ipak, nešto više pažnje posvetili objašnjavanju još donekle otvorenog pitanja izdavanja srpskih biometrijskih pasoša srpskim državljanima Albancima s Kosova.
U verziji izveštaja, u koji je imala uvid agencija Beta, ocenjuje se da je Makedonija praktično ispunila uslove za ukidanje viza Evropske unije za njene građane.
Ističe se da su Srbija i Crna Gora "dobro napredovale" ka tom cilju.
Iz "nacrta izveštaja" Evropske komisije proizlazi da Albanija i Bosna i Hercegovina nisu ispunile neke bitne uslove iz mape puta za viznu liberalizaciju.
Ipak još jedan krug do belog šengena?
Da bi Evropska komisija (EK) odlučila da napiše predlog za viznu liberalizaciju sa Srbijom, biće potreban još jedan izveštaj eksperata EK koji bi mogao da usledi krajem jula, ili, što je još verovatnije, u septembru, saznaje novosadski "Dnevnik" iz različitih diplomatskih izvora u Briselu.
Prvi komentari ministara unutrašnjih poslova u zemljama članicama EU na izveštaj Evropske komisije bili su vrlo precizni: Srbija je napravila napredak, ali još nije zadovoljila sve uslove i tražene standarde za viznu liberalizaciju.
Blizu smo cilja, ali je potreban dodatni napor srpskih vlasti,kaže za "Dnevnik" ekspert za viznu liberalizaciju u EU koji je želeo da ostane anoniman.
Ipak,ovaj izvor kaže da šanse da u prvoj polovini 2010. godine srpski građani konačno krenu bez viza u EU nisu kompromitovane.
Sledeća dva tri meseca nikako ne treba gledati kao zakašnjenje ili izgubljeno vreme, naprotiv. To je prilika da Srbija odradi dobro preostali deo posla, tako da procedura, kada Komisija napiše predlog za stavljanje na pozitivnu šengensku listu, ide brzo i glatko i tu se može nadoknaditi vreme koje će biti potrošeno za dodatne provere.
Sve i da predlog bude napisan u septembru ili oktobru, vizna liberalizacija bi mogla da stupi na snagu na proleće 2010. godine,dodao je sagovornik "Dnevnika".
Kako saznaje "Dnevnik", Nemačka je poslala signal Evropskoj komisiji i vlastima u Beogradu da Berlin neće blokirati viznu liberalizaciju, ali da će insistirati na ispunjavanju uslova iz mape puta i da oko ispunjvanja tih uslova ne može biti političkih pregovaranja.
Ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je precizirao da nije ispravno tumačiti insistiranje Nemačke na ispunjavanju uslova iz mape puta za viznu liberalizaciju kao želju Berlina da se ona blokira. To nije tačno i to je preneto i EK i vlastima u Beogradu, kaže za Dnevnik diplomatski izvor u Berlinu.
Druga dobra vest za Srbiju je da je među državama članicama EU samo Belgija ostala tvrdokorna na traženju pismenih garancija da će administrativne prepreke biti rigorozne za lica koja imaju prebavilište na Kosovu.
I Nemačka je u tom smislu pružila ruku ka Srbiji odustajući od pismenih garancija, zadovoljavajući se da nova zakonodavna rešenja omogućavaju administrativno otežavanje za dobijanja biometrijskog pasoša i usmenim garancijama vlasti u Beogradu da će interpretirati što strožije te zakonske i podzakonske akte - dodao je naš sagovornik.
(FoNet)
Prvi komentari ministara unutrašnjih poslova u zemljama članicama EU na izveštaj Evropske komisije bili su vrlo precizni: Srbija je napravila napredak, ali još nije zadovoljila sve uslove i tražene standarde za viznu liberalizaciju.
Blizu smo cilja, ali je potreban dodatni napor srpskih vlasti,kaže za "Dnevnik" ekspert za viznu liberalizaciju u EU koji je želeo da ostane anoniman.
Ipak,ovaj izvor kaže da šanse da u prvoj polovini 2010. godine srpski građani konačno krenu bez viza u EU nisu kompromitovane.
Sledeća dva tri meseca nikako ne treba gledati kao zakašnjenje ili izgubljeno vreme, naprotiv. To je prilika da Srbija odradi dobro preostali deo posla, tako da procedura, kada Komisija napiše predlog za stavljanje na pozitivnu šengensku listu, ide brzo i glatko i tu se može nadoknaditi vreme koje će biti potrošeno za dodatne provere.
Sve i da predlog bude napisan u septembru ili oktobru, vizna liberalizacija bi mogla da stupi na snagu na proleće 2010. godine,dodao je sagovornik "Dnevnika".
Kako saznaje "Dnevnik", Nemačka je poslala signal Evropskoj komisiji i vlastima u Beogradu da Berlin neće blokirati viznu liberalizaciju, ali da će insistirati na ispunjavanju uslova iz mape puta i da oko ispunjvanja tih uslova ne može biti političkih pregovaranja.
Ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je precizirao da nije ispravno tumačiti insistiranje Nemačke na ispunjavanju uslova iz mape puta za viznu liberalizaciju kao želju Berlina da se ona blokira. To nije tačno i to je preneto i EK i vlastima u Beogradu, kaže za Dnevnik diplomatski izvor u Berlinu.
Druga dobra vest za Srbiju je da je među državama članicama EU samo Belgija ostala tvrdokorna na traženju pismenih garancija da će administrativne prepreke biti rigorozne za lica koja imaju prebavilište na Kosovu.
I Nemačka je u tom smislu pružila ruku ka Srbiji odustajući od pismenih garancija, zadovoljavajući se da nova zakonodavna rešenja omogućavaju administrativno otežavanje za dobijanja biometrijskog pasoša i usmenim garancijama vlasti u Beogradu da će interpretirati što strožije te zakonske i podzakonske akte - dodao je naš sagovornik.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.
