Prema Predlogu zakona o Skupštini plate poslanika bi trebalo da iznose pet prosečnih republičkih plata, ili oko 160.000 dinara, piše "Blic". U tu sumu nisu uračunati redovni dodaci na plate.
Predlog zakona o Skupštini predviđa da će plate poslanika ići na mesečnu proveru, verovatno Administrativnog odbora, i biće određivane na osnovu učinka poslanika, objašnjava za „Blic” poslanik koji je zahtevao anonimnost.
U predlogu zakona u koji je „Blic” imao uvid piše u članu 35 da će „pravo narodnog poslanika na platu, naknade i druga primanja utvrđivati nadležni odbor Narodne skupštine”.
Nije jasno niti je u zakonu opisano kako će se određivati učinak poslanika i da li će, recimo, kao što pojedini poslanici zajedljivo primećuju, „posebno biti vrednovani interpunkcijski amandmani radikala na osnovu kojih će onda njihov učinak biti znatno veći”.
Zanimljivo je da se o predlogu zakona mnogo nagađa, a malo zna i da se on iz nepoznatih razloga drži u tajnosti. „Blic” je imao uvid u poslednji predložen tekst ovog zakona.
Velikim delom ovaj zakon se bavi platama poslanika i zaposlenih u Skupštini.
Predložene su dve varijante za plate. Po jednoj, poslanik će imati pravo na pet prosečnih republičkih plata (bez poreza i doprinosa) i ona će se uvećavati za dodatak na funkciju i za 0,5 odsto za svaku godinu radnog staža.
S obzirom na to da je prosečna plata u republici prethodnog meseca iznosila 32.570 dinara, osnovica poslaničke plate bila bi u ovom trenutku 162.850 dinara, bez dodataka.
Druga varijanta je da se u zakon prenesu koeficijenti iz Zakona o platama u državnim organima i odrede koeficijenti za generalnog sekretara i njegovog zamenika.
(MONDO)
Predlog zakona o Skupštini predviđa da će plate poslanika ići na mesečnu proveru, verovatno Administrativnog odbora, i biće određivane na osnovu učinka poslanika, objašnjava za „Blic” poslanik koji je zahtevao anonimnost.
U predlogu zakona u koji je „Blic” imao uvid piše u članu 35 da će „pravo narodnog poslanika na platu, naknade i druga primanja utvrđivati nadležni odbor Narodne skupštine”.
Nije jasno niti je u zakonu opisano kako će se određivati učinak poslanika i da li će, recimo, kao što pojedini poslanici zajedljivo primećuju, „posebno biti vrednovani interpunkcijski amandmani radikala na osnovu kojih će onda njihov učinak biti znatno veći”.
Zanimljivo je da se o predlogu zakona mnogo nagađa, a malo zna i da se on iz nepoznatih razloga drži u tajnosti. „Blic” je imao uvid u poslednji predložen tekst ovog zakona.
Velikim delom ovaj zakon se bavi platama poslanika i zaposlenih u Skupštini.
Predložene su dve varijante za plate. Po jednoj, poslanik će imati pravo na pet prosečnih republičkih plata (bez poreza i doprinosa) i ona će se uvećavati za dodatak na funkciju i za 0,5 odsto za svaku godinu radnog staža.
S obzirom na to da je prosečna plata u republici prethodnog meseca iznosila 32.570 dinara, osnovica poslaničke plate bila bi u ovom trenutku 162.850 dinara, bez dodataka.
Druga varijanta je da se u zakon prenesu koeficijenti iz Zakona o platama u državnim organima i odrede koeficijenti za generalnog sekretara i njegovog zamenika.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
