Usvoji li se postojeći nacrt zakona o dijaspori, Srbija će dobiti još jednu skupštinu. Nejasno je međutim da li će njene troškove snositi sami njeni članovi iz iseljeništva ili građani Srbije.
Naime, ministar za dijasporu Srđan Srećković tvrdi da rad skupštine dijaspore neće dodatno opteretiti budžet, dok član predsedništva Matice iseljenika Dušan Janjić smatra da bi parlament Srba iz dijaspore morao da se finansira državnim novcem, piše "Alo".
Prema Srećkovićevim rečima, novim zakonom o dijaspori pravi se zaokret prema našim ljudima u iseljeništvu rasejanju. Kao noseću instituciju nove politike, Srećković navodi Skupštinu koja bi imala 44 člana, među kojima bi bili predsednik i premijer Srbije, kao i nadležni ministri.
Skupština bi, kako kaže, zasedala jednom godišnje na Vidovdan, koji je godinama neformalni praznik Srba u dijaspori, a operativna tela bi sprovodila zaključke do sledeće sednice.
"Za rad Skupštine nisu potrebna sredstva, mada se nadamo da će se vremenom izdvojiti određena sredstva iz budžeta, jer svako ulaganje znači veći dobitak", kaže Srećković.
Kao argument za tu tvrdnju, on navodi podatak da su u 2008. godini devizne doznake od dijaspore iznosile 5,1 milijardu dolara.
Međutim, član predsedništva Matice iseljenika Dušan Janjić navodi da bi Skupština morala da se finansira iz budžeta ili kroz određeni fond, ali da bi pre toga morao biti donet zakon o nevladinim organizacijama.
Janjić navodi da je greška zakona što Vlada Srbije ne može da bude jedini kanal komuniciranja sa dijasporom, jer je iskustvo pokazalo da ju je država svih ovih godina zloupotrebljavala. Prema njegovim rečima, sada je fokus na dijaspori kao glasačkom telu.
"Deo dijaspore koji je uticajan ne želi da komunicira sa državom na taj način i oni čekaju da se donese zakon o zadužbinarstvu i zakon o nevladinim organizacijama, pa da unesu novac u Srbiju", kaže Janjić za "Alo".
Kao problem Janjić navodi što su i Srbi i država u okruženju, gde su manjina, proglašeni dijasporom, a imaju dvojne pasoše.
Prema njegovim rečima, ovo pitanje se reguliše zakonom o manjinama, a kao primer navodi Ruse koji su tako rešili pitanje građana bivšeg SSSR.
Član Odbora za dijasporu Željko Tomić (DSS) izjavio je da je žalosno da je napravljen zakon, a da ne postoji popis ljudi i organizacija u dijaspori.
Prema njegovim rečima, u nacrtu nema razlike između raseljenih lica i autohtonog naroda.
"Ministarstvo je uzelo velika ovlašćenja. Predviđa se Savet gde nema nikog iz dijaspore. Zašto se u njemu nalazi predstavnik Vojvodine, a ne i Kosova", navodi Tomić za "Alo".
On dodaje i da je nacrtom predviđeno da predsednik skupštine ne bi mogao da sazove vanrednu sednicu, što bi bio presedan.
(MONDO)
Naime, ministar za dijasporu Srđan Srećković tvrdi da rad skupštine dijaspore neće dodatno opteretiti budžet, dok član predsedništva Matice iseljenika Dušan Janjić smatra da bi parlament Srba iz dijaspore morao da se finansira državnim novcem, piše "Alo".
Prema Srećkovićevim rečima, novim zakonom o dijaspori pravi se zaokret prema našim ljudima u iseljeništvu rasejanju. Kao noseću instituciju nove politike, Srećković navodi Skupštinu koja bi imala 44 člana, među kojima bi bili predsednik i premijer Srbije, kao i nadležni ministri.
Skupština bi, kako kaže, zasedala jednom godišnje na Vidovdan, koji je godinama neformalni praznik Srba u dijaspori, a operativna tela bi sprovodila zaključke do sledeće sednice.
"Za rad Skupštine nisu potrebna sredstva, mada se nadamo da će se vremenom izdvojiti određena sredstva iz budžeta, jer svako ulaganje znači veći dobitak", kaže Srećković.
Kao argument za tu tvrdnju, on navodi podatak da su u 2008. godini devizne doznake od dijaspore iznosile 5,1 milijardu dolara.
Međutim, član predsedništva Matice iseljenika Dušan Janjić navodi da bi Skupština morala da se finansira iz budžeta ili kroz određeni fond, ali da bi pre toga morao biti donet zakon o nevladinim organizacijama.
Janjić navodi da je greška zakona što Vlada Srbije ne može da bude jedini kanal komuniciranja sa dijasporom, jer je iskustvo pokazalo da ju je država svih ovih godina zloupotrebljavala. Prema njegovim rečima, sada je fokus na dijaspori kao glasačkom telu.
"Deo dijaspore koji je uticajan ne želi da komunicira sa državom na taj način i oni čekaju da se donese zakon o zadužbinarstvu i zakon o nevladinim organizacijama, pa da unesu novac u Srbiju", kaže Janjić za "Alo".
Kao problem Janjić navodi što su i Srbi i država u okruženju, gde su manjina, proglašeni dijasporom, a imaju dvojne pasoše.
Prema njegovim rečima, ovo pitanje se reguliše zakonom o manjinama, a kao primer navodi Ruse koji su tako rešili pitanje građana bivšeg SSSR.
Član Odbora za dijasporu Željko Tomić (DSS) izjavio je da je žalosno da je napravljen zakon, a da ne postoji popis ljudi i organizacija u dijaspori.
Prema njegovim rečima, u nacrtu nema razlike između raseljenih lica i autohtonog naroda.
"Ministarstvo je uzelo velika ovlašćenja. Predviđa se Savet gde nema nikog iz dijaspore. Zašto se u njemu nalazi predstavnik Vojvodine, a ne i Kosova", navodi Tomić za "Alo".
On dodaje i da je nacrtom predviđeno da predsednik skupštine ne bi mogao da sazove vanrednu sednicu, što bi bio presedan.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
