Škole uveliko rade, sve mere su odavno postale preporuke, gotovo sve funkcioniše kao pre pandemije osim što nosimo maske i trudimo se da držimo distancu
Srbija se sasvim neprimetno približila "švedskom modelu", ali da li je on moguć u vreme slava, praznika, zupravo uopšte u zemlji gde vole da se grle, ljube, rukuju?
U julu mesecu kada smo imali najstrašniji pik i ogroman broj zaraženih i umrlih od posledice korona virusa govorilo se u nekoliko navrata o ponovnoj mogućnosti uvođenja vanrednog stanja, policijskog časa i ostalih oprobanih metoda. Ipak, od toga se odustalo... I ta odluka se se pokazala na kraju kao manje-više uspešna.
Navikli smo koliko toliko da nosimo maske, da se držimo podalje od ljudi i brojke su pale. Ipak, nije nam strano da sam padom brojki krenemo i da se opuštamo - setimo se samo maja meseca.
Tako je epidemiolog Predrag Kon svojevremeno rekao i da smo da nakon dužeg vremena discipline skloni da se opustimo i ne poštujemo mere. Blage mere mogle bi nas uvesti u novi pik...
Pa, da li je onda "švedski model" moguć kod nas?
Činjenica je da se u Srbiji kao i u drugim evropskim zemljama uvode ponovo neke mere, ali većina stručnjaka ipak ocenjuje da uprkos restrikcijama sve više zemalja pokušava da implementira švedski model čiji je glavni temelj poverenje u odgovornost svakog građanina.
Nova normalnost tako nigde nije neobičnija nego u Švedskoj koja je gotovo jedina zemlja Zapada koja je ovog proleća odbila da uvede potpuno zatvaranje, odnosno "lokdaun", a nije bilo ni drugih obaveznih restriktivnih mera.
Tokom "crnog proleća" Švedska nije zatvorila svoje granice, javni prevoz je nesmetano funkcionisao, a ostali su otvoreni čak restorani, kafići, javne ustanove, frizerski saloni te studiji za vežbanje joge.
Prevencija zaraze bazirala se na švedskoj solidarnosti i poverenju, odnosno, na poverenju vlasti u građane da će se dobrovoljno držati mera poput održavanja distance i redovne higijene ruku. Je li to bila ispravna odluka ili ne već je mesecima predmet rasprava u čitavom svetu.
Tri važne činjenice
"Sve zemlje Evrope danas manje ili više kombinuju svoj pristup - testiranje, karantin i praćenje kontakata zaraženih - sa švedskim modelom, no nijedna to ne želi otvoreno da kaže. Umesto toga, od Švedske stalno prave karikaturu, nazivaju njihov model nehumanim i neuspešnim", smatra direktor ženevskog Instituta za globalno zdravlje Antoan Flaholt.
O švedskom modelu u Evropi, ali i Srbiji govorio je i epidemiolog Zoran Radovanović.
"Svako je izabrao svoj model kreiran spram svojih materijalnih mogućnosti, ali i spram kulturololoških karakteristika. Šveđani su narod koji se ne okuplja, ne grle se i ne ljube se u kafanama, pa su vlasti imale poverenja da će držati socijalnu idstancu. Takođe, postojala je i procena da u jedinicama intenzivne nege postoji dovoljno kapaciteta da prime sve obolele", kaže Radovanović.
On ističe da i Srbija bira model prema svojoj situaciji, a on je podrazumevao da se redovne bolnice pretvore u kovid bolnice. Danas je drugačija slika.
"Mere poput nošenja maske, energičnog testiranja i izolovanja daju rezulatate", ističe on.
Da je i u našoj zemlji na snazi upravo "švedski model" pokazuje i nekoliko činjenica.
Prvo i osnovno gotovo da nema nijedne propisane mere, već se sve bazira na nivou preporuka. Sa odsustvom mera, manji je broj kažnjavanja, a sve velike mere, zatvaranja, ograničavanje kretanja svele su se na tri osnovne koje su od početka postojale - maska, socijalna distanca i pranje ruku. Ništa manje i ništa više.
U većini zemalja u regionu vrata škola nisu još uvek otvorena. Uz sve mere zaštite, kombinovanjem sa onlajn nastavu, škole u Srbiji su startovale 1. spetembra - kao i svake godine do sada i uprkos zaražavanju među decom funkcionišu. To je drugi dokaz.
Kafići, restorani, kafane, prodavnice, pozorišta, bioskopi, tržni centri - sva mesta kojima je rad bio zabranjen sada rade uz stalno produžavanje radnog vremena.
Slavlja najveća bojazan za krah
Ipak, ne bez posledica. Nagli pad temperature uveo nas je u zatvorene prostore i nakon značajnog pada broja zaraženih juče ih je bilo 111.
To uliva bojazan da bi švedski model mogao da doživi krah u jednom društvu u kojem je grljenje i ljubljenje faktički deo tradicije.
Pridržavanje preporuka bilo je moguće u letnjem periodu, ali kada dođe hladno vreme i ulazak u zavorene prostore uz slavsku trpezu kada se popije koja čašica više da li će prosečan Srbin zaista nositi masku i odoleti da uz omiljenu pesmu ne zagrli domaćina?
Švedski model je i u Švedskoj na ozbijnom testu, a kamoli u zemlji koja nema ni izbliza takvu disciplinu. Ipak, kada se na vagu stave ekonomsko preživljavanje i život ljudi, uprkos tome što ćemo svi reći da su životi ljudi važniji, ipak se neki balans mora pronaći.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
