Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u četvrtak u Njujorku da je Srbija, u odnosu na njegov raniji izveštaj Savetu bezbednosti, ostvarila dodatni napredak u saradnji sa Haškim tribunalom.
On je na sednici Saveta bezbednosti napomenuo da je velika većina zahteva ispunjena, uključujući i pristup dokumentima i arhivi.
Nadam se da će ovaj trend biti nastavljen, istakao je Bramerc i ukazao da lociranje i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića ostaje centralno pitanje saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Tužilaštvo je u vezi sa službama angažovanim na pronalaženju begunaca i pomno prati sve aktivnosti, rekao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, događaji u Srbiji na političkom planu u proteklih godinu dana i novo rukovodstvo na operativnom planu doveli su do poboljšanja profesionalizma i efikasnosti u aktivnostima da se pronađu i uhapse preostali begunci.
Nadam se da će političke vlasti u Srbiji, poručio je Bramerc, pružiti svu neophodnu podršku profesionalnom radu koji se preduzima na operativnom planu.
Saradnja se mora nastaviti i nadam se da će voditi daljim konkretnim i pozitivnim rezultatima, istakao je Bramerc.
On je, međutim, izrazio zabrinutost zbog negativnih izjava visokih vladinih funkcionera o pojedinim odlukama tribunala u Hagu, za koje je rekao da su u suprotnosti sa nivoom saradnje na terenu.
Kada je reč o Hrvatskoj, Bramerc je ocenio da je glavno preostalo pitanje pristup vojnim dokumentima u slučaju operacije Oluja, dok kada je reč o BIH nema posebnih preostalih slučajeva ali je "sudski sistem suočen sa izazovima koji mogu negativno uticati i na saradnju sa Haškim tribunalom".
Uz to, podrška domaćem pravosuđu biće jedan od prioriteta tužilaštva u narednom periodu, istakao je Bramerc.
On je ocenio da će 2009. biti poslednja godina suđenja pre nego što 2010. počne smanjenje tribunala.
Bramerc je ujedno izrazio očekivanje da će uskoro početi suđenje Radovanu Karadžiću.
Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson izjavio je da će, ukoliko Mladić i Hadžić ne budu izvedeni pred lice pravde, to biti mrlja na istorijskom doprinosu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) uspostavljanju mira u bivšoj Jugoslaviji.
Robinson je na sednici Saveta bezbednosti UN najavio da će suđenje Karadžiću početi krajem avgusta i predvideo da će ono biti okončano početkom 2012.godine.
Za preostale sudske postupke Robinson je rekao da će biti završeni u toku 2010. i 2011.godine i naglasio da rad Tribunala ulazi u završnu fazu.
Većina posla biće završena 2012.godine, rekao je Robinson i predvideo da bi Haški tribunal rad mogao da okonča u prvoj polovini 2013.godine.
On je na sednici Saveta bezbednosti napomenuo da je velika većina zahteva ispunjena, uključujući i pristup dokumentima i arhivi.
Nadam se da će ovaj trend biti nastavljen, istakao je Bramerc i ukazao da lociranje i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića ostaje centralno pitanje saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Tužilaštvo je u vezi sa službama angažovanim na pronalaženju begunaca i pomno prati sve aktivnosti, rekao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, događaji u Srbiji na političkom planu u proteklih godinu dana i novo rukovodstvo na operativnom planu doveli su do poboljšanja profesionalizma i efikasnosti u aktivnostima da se pronađu i uhapse preostali begunci.
Nadam se da će političke vlasti u Srbiji, poručio je Bramerc, pružiti svu neophodnu podršku profesionalnom radu koji se preduzima na operativnom planu.
Saradnja se mora nastaviti i nadam se da će voditi daljim konkretnim i pozitivnim rezultatima, istakao je Bramerc.
On je, međutim, izrazio zabrinutost zbog negativnih izjava visokih vladinih funkcionera o pojedinim odlukama tribunala u Hagu, za koje je rekao da su u suprotnosti sa nivoom saradnje na terenu.
Kada je reč o Hrvatskoj, Bramerc je ocenio da je glavno preostalo pitanje pristup vojnim dokumentima u slučaju operacije Oluja, dok kada je reč o BIH nema posebnih preostalih slučajeva ali je "sudski sistem suočen sa izazovima koji mogu negativno uticati i na saradnju sa Haškim tribunalom".
Uz to, podrška domaćem pravosuđu biće jedan od prioriteta tužilaštva u narednom periodu, istakao je Bramerc.
On je ocenio da će 2009. biti poslednja godina suđenja pre nego što 2010. počne smanjenje tribunala.
Bramerc je ujedno izrazio očekivanje da će uskoro početi suđenje Radovanu Karadžiću.
Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson izjavio je da će, ukoliko Mladić i Hadžić ne budu izvedeni pred lice pravde, to biti mrlja na istorijskom doprinosu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) uspostavljanju mira u bivšoj Jugoslaviji.
Robinson je na sednici Saveta bezbednosti UN najavio da će suđenje Karadžiću početi krajem avgusta i predvideo da će ono biti okončano početkom 2012.godine.
Za preostale sudske postupke Robinson je rekao da će biti završeni u toku 2010. i 2011.godine i naglasio da rad Tribunala ulazi u završnu fazu.
Većina posla biće završena 2012.godine, rekao je Robinson i predvideo da bi Haški tribunal rad mogao da okonča u prvoj polovini 2013.godine.
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović je ocenio da je sednica Saveta bezbednosti UN prilika za dodatno pojašnjavanje nekih stvari.
On je, uočio početka sednice, ocenio da u sedištu UN vlada "veoma pozitivna atmosfera" u pogledu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom i da očekuje da će to "biti jedan dobar dan za našu zemlju".
"Reč je o jasnom i korektnom izveštaju, pozitivanom i u najvećoj meri izražava sliku saradnje Srbije sa Tribunalom", rekao je Ignjatović i dodao da je izveštaj "jedan od najpozitivnijih do sada", zato što je Srbija saradnju sa Tribunalom podigla na najviši mogući nivo.
"Mi smo imali neke manje primedbe na njegov pisani izveštaj i to smo u neposrednim kontaktima sa tužilaštvom saopštili", dodao je Ignjatović.
On je ukazao i da nadležni organi u Srbiji imaju "veoma korektan, veoma dobar odnos", kao i da su svi problemi uspešno prevaziđeni.
"Ovaj današnji Bramercov govor je mogućnost da se neke stvari iz izveštaja možda i dodatno pojasne i to će upravo biti prilika da on to i uradi", kazao je Ignjatović.
Srbija je podnela i svoj izveštaj o saradnji koji je podeljen predstavnicima svih članica Saveta bezbednosti, u kome je detaljno izneto šta je do sada urađeno u saradnji s Tribunalom.
"Slobodni smo da ocenimo da je i u ovom trenutku Srbija dostigla nivo pune saradnje sa Tribunalom i to stoji i u izveštaju", naveo je Ignjatović.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić najavio je u četvrtak da će vlasti u Beogradu "intenzivirati operativne aktivnosti" na hapšenju Mladića i Hadžića.
"Paralelno s tim nastavićemo političko diplomatske aktivnosti u pokušaju da uverimo Holandiju da su naše namere u tome iskrene", rekao je Ljajić i ukazao da postoje dva puta za deblokiranje evropskih integracija naše zemlje.
"Najefikasniji, najjednostavniji i najsigurniji put" je da preostali haški optuženici budu što pre uhapšeni i izručeni Tribunalu, a drugi je da "ubedimo Holandiju u ono u šta smo ubedili sve druge zemlje, a to je da Srbija sarađuje s Tribunalom", kazao je on.
Ljajić je odbio da se izjasni o tome da li bi Holandija mogla da promeni negativan stav kao i da govori o diplomatskim koracima u tom pravcu, kako se ne bi stvarala "nerealna očekivanja".
On je istakao da vlasti u Beogradu mogu biti zadovoljne načinom na koji je koncipiran Bramercov izveštaj, iako u njemu nema formulacije o "punoj saradnji Srbije" s Tribunalom, istakavši da se to teško može i očekivati "sve dok Mladić i Hadžić ne budu u Hagu".
On je naveo da se vlasti u Beogradu jedino ne slažu sa konstatacijom u izveštaju da su Mladić i Hadžić u njihovom domašaju.
"Mi ne tvrdimo da oni nisu u Srbiji. Nikada to nismo tvrdili, ali ne možemo ni da tvrdimo sa stoprocentnom sigurnošću da se nalaze ovde, sve dok ne budu locirani", ponovio je Ljajić.
On je, uočio početka sednice, ocenio da u sedištu UN vlada "veoma pozitivna atmosfera" u pogledu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom i da očekuje da će to "biti jedan dobar dan za našu zemlju".
"Reč je o jasnom i korektnom izveštaju, pozitivanom i u najvećoj meri izražava sliku saradnje Srbije sa Tribunalom", rekao je Ignjatović i dodao da je izveštaj "jedan od najpozitivnijih do sada", zato što je Srbija saradnju sa Tribunalom podigla na najviši mogući nivo.
"Mi smo imali neke manje primedbe na njegov pisani izveštaj i to smo u neposrednim kontaktima sa tužilaštvom saopštili", dodao je Ignjatović.
On je ukazao i da nadležni organi u Srbiji imaju "veoma korektan, veoma dobar odnos", kao i da su svi problemi uspešno prevaziđeni.
"Ovaj današnji Bramercov govor je mogućnost da se neke stvari iz izveštaja možda i dodatno pojasne i to će upravo biti prilika da on to i uradi", kazao je Ignjatović.
Srbija je podnela i svoj izveštaj o saradnji koji je podeljen predstavnicima svih članica Saveta bezbednosti, u kome je detaljno izneto šta je do sada urađeno u saradnji s Tribunalom.
"Slobodni smo da ocenimo da je i u ovom trenutku Srbija dostigla nivo pune saradnje sa Tribunalom i to stoji i u izveštaju", naveo je Ignjatović.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić najavio je u četvrtak da će vlasti u Beogradu "intenzivirati operativne aktivnosti" na hapšenju Mladića i Hadžića.
"Paralelno s tim nastavićemo političko diplomatske aktivnosti u pokušaju da uverimo Holandiju da su naše namere u tome iskrene", rekao je Ljajić i ukazao da postoje dva puta za deblokiranje evropskih integracija naše zemlje.
"Najefikasniji, najjednostavniji i najsigurniji put" je da preostali haški optuženici budu što pre uhapšeni i izručeni Tribunalu, a drugi je da "ubedimo Holandiju u ono u šta smo ubedili sve druge zemlje, a to je da Srbija sarađuje s Tribunalom", kazao je on.
Ljajić je odbio da se izjasni o tome da li bi Holandija mogla da promeni negativan stav kao i da govori o diplomatskim koracima u tom pravcu, kako se ne bi stvarala "nerealna očekivanja".
On je istakao da vlasti u Beogradu mogu biti zadovoljne načinom na koji je koncipiran Bramercov izveštaj, iako u njemu nema formulacije o "punoj saradnji Srbije" s Tribunalom, istakavši da se to teško može i očekivati "sve dok Mladić i Hadžić ne budu u Hagu".
On je naveo da se vlasti u Beogradu jedino ne slažu sa konstatacijom u izveštaju da su Mladić i Hadžić u njihovom domašaju.
"Mi ne tvrdimo da oni nisu u Srbiji. Nikada to nismo tvrdili, ali ne možemo ni da tvrdimo sa stoprocentnom sigurnošću da se nalaze ovde, sve dok ne budu locirani", ponovio je Ljajić.
Učesnici debate pozdravili saradnju Srbije sa Hagom
Učesnici debate pozdravili su saradnju Srbije sa tim sudom i podržali njene napore u nalaženju preostalih optuženika.
Predstavnik Austrije izjavio je da njegova država podržava napore koje Srbija čini na pronalaženju preostalih haških optuženika, i nada se da će do pozitivnih rezultata doći u bliskoj budućnosti.
On je kazao i da Ratko Mladić i Goran Hadžić moraju da odgovaraju pred Haškim sudom za krivična dela za koja su optuženi i da budu privedeni pravdi.
Predstavnik Velike Britanije pozdravio je izveštaj Bramerca o poboljšanoj saradnji Srbije sa Tribunalom u pristupu dokumentima i pojačanim operativnim naporima da se nađu Mladić i Hadžić i izrazio žaljenje zbog nedavnih izjava o pristrasnosti suda koje bacaju senku na tu saradnju.
"Moja vlada smatra da je Srbija uspostavila jasnu praksu saradnje sa Tribunalom koju treba priznati. Zato nam je žao što je to dva puta u nedavnoj prošlosti potkopano javnim izjavama o pristrasnosti Tribunala.
Nadamo se da će srpske vlasti u budućnosti izbegavati takve izjave koje mogu negativno uticati na volju srpskih građana da pomognu sudu kao svedoci ili dostavljanjem informacijama", istakao je on.
"Takođe, razočarani smo time što Hvatska nije bila u stanju da obezbredi ključne dokumente," dodao je predstavnik Britanije.
Predstavnik Francuske je istakao da je pronalaženje begunaca prioritet i da misija ne može biti završena dok se oni ne nađu pred sudom. On je kazao i da je izveštaj Bramerca pozitivan, dodavši da je najvažnije da se ostvari puna saradnja sa Haškim sudom.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je da rad Haškog suda nije impresivan, rekavši da suđenja predugo traju i da je "teško da se shvati, da Hag te slučajeve ne transferiše u lokalne sudove".
Pomenuo da je suđenje Šešelju suspendovano, dok je u slučaju Haradinaj sud "zatvorio oči" pred činjenicom da su neki svedoci fizički uklonjeni dok je drugima prećeno.
Potrebno je da Haški sud završi rad do 2010. Broj optuženih ne može biti odgovor za bekonačno odlaganje rada suda, rekao je on.
I drugi učesnici su podržali ideju o transferu slučajeva na domaće pravosuđe.
Predstavnik Vijetnama podržao je hapšenju preostalih optuženika i prenos slučajeva na domaće sudove, a predstavnik Kine je takođe ocenio da je transfer slučajeva domaćem pravosuđu važan korak napred.
Predstavnica SAD Rozmari di Karlo odala je priznanje naporima vlade Srbije na izručenju optuženika ključujući hapšenje Radovana Karadzića i pozvala vlasti u Beogradu da nađu i izruče preostale optuženike.
Oni koji su optuženi za neke od najgorih zločina ne smeju ostati nekažnjeni rekla je Di Karlo i pozvala vlade u regionu da sarađuju na razmeni informacija kako bi svi krivci odgovarali za počinjeno.
(agencije/MONDO, foto: Guliver/Getty Images, arhivske fotografije)
Predstavnik Austrije izjavio je da njegova država podržava napore koje Srbija čini na pronalaženju preostalih haških optuženika, i nada se da će do pozitivnih rezultata doći u bliskoj budućnosti.
On je kazao i da Ratko Mladić i Goran Hadžić moraju da odgovaraju pred Haškim sudom za krivična dela za koja su optuženi i da budu privedeni pravdi.
Predstavnik Velike Britanije pozdravio je izveštaj Bramerca o poboljšanoj saradnji Srbije sa Tribunalom u pristupu dokumentima i pojačanim operativnim naporima da se nađu Mladić i Hadžić i izrazio žaljenje zbog nedavnih izjava o pristrasnosti suda koje bacaju senku na tu saradnju.
"Moja vlada smatra da je Srbija uspostavila jasnu praksu saradnje sa Tribunalom koju treba priznati. Zato nam je žao što je to dva puta u nedavnoj prošlosti potkopano javnim izjavama o pristrasnosti Tribunala.
Nadamo se da će srpske vlasti u budućnosti izbegavati takve izjave koje mogu negativno uticati na volju srpskih građana da pomognu sudu kao svedoci ili dostavljanjem informacijama", istakao je on.
"Takođe, razočarani smo time što Hvatska nije bila u stanju da obezbredi ključne dokumente," dodao je predstavnik Britanije.
Predstavnik Francuske je istakao da je pronalaženje begunaca prioritet i da misija ne može biti završena dok se oni ne nađu pred sudom. On je kazao i da je izveštaj Bramerca pozitivan, dodavši da je najvažnije da se ostvari puna saradnja sa Haškim sudom.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je da rad Haškog suda nije impresivan, rekavši da suđenja predugo traju i da je "teško da se shvati, da Hag te slučajeve ne transferiše u lokalne sudove".
Pomenuo da je suđenje Šešelju suspendovano, dok je u slučaju Haradinaj sud "zatvorio oči" pred činjenicom da su neki svedoci fizički uklonjeni dok je drugima prećeno.
Potrebno je da Haški sud završi rad do 2010. Broj optuženih ne može biti odgovor za bekonačno odlaganje rada suda, rekao je on.
I drugi učesnici su podržali ideju o transferu slučajeva na domaće pravosuđe.
Predstavnik Vijetnama podržao je hapšenju preostalih optuženika i prenos slučajeva na domaće sudove, a predstavnik Kine je takođe ocenio da je transfer slučajeva domaćem pravosuđu važan korak napred.
Predstavnica SAD Rozmari di Karlo odala je priznanje naporima vlade Srbije na izručenju optuženika ključujući hapšenje Radovana Karadzića i pozvala vlasti u Beogradu da nađu i izruče preostale optuženike.
Oni koji su optuženi za neke od najgorih zločina ne smeju ostati nekažnjeni rekla je Di Karlo i pozvala vlade u regionu da sarađuju na razmeni informacija kako bi svi krivci odgovarali za počinjeno.
(agencije/MONDO, foto: Guliver/Getty Images, arhivske fotografije)
Pridruži se MONDO zajednici.