DA LI SRBIJI PRETE NAJSTROŽE MERE KARANTINA: 4 uslova koji nam određuju kako ćemo živeti u narednom periodu!

To su nam glavne strepnje sada kada je Srbija u punom galopu ka piku trećeg talasa epidemije korona virusa.

Kada je u maju ukinuto vanredno stanje, takozvani Konov koeficijent iznosio je oko 5 odsto. Taj broj predstavlja procenat broja zaraženih u odnosu na broj testiranih za 24 časa.

Naziva se Konov koeficijent, jer je upravo epidemiolog dr Predrag Kon o važnosti tog broja najčešće i pričao u prvom naletu korona virusa u Srbiji.

Da bi mogli da kažemo da je situacija sa epidemijom mirna i da zapravo imamo sporadične slučajave zareze, taj procenat treba da iznosi 0,5, dok sve preko 2,5 brine epidemiologe.

Da razloga za zabrinutost imamo i ovih dana, potvrđuje i to što je taj koeficijent pre dva dana drastično skočio - na čak 3,51 odsto! Istini za volju, ta brojka varira, ali je u poslednje vreme negde oko 2, do 2,5 odsto, što znači da treba da budemo veoma oprezni.

Osim toga primetno je da već danima unazad imamo trocifren broj zaražanih, išli smo i do 173 novootkrivenih slučajeva za 24 časa (9. oktobra), a prognoze epidemiologa nisu umirujuće.

"Treći talas korone uveliko je u toku i ako se ne budemo urazumili i poštovali protivepidemijske mere, za dve nedelje imaćemo više od 500 obolelih dnevno, a kad pređemo taj broj, moguće je da ćemo odlučiti da više ne bude nastave u školama i na fakultetima, već će nastava biti isključivo onlajn, od kuće", upozorio je epdimiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korone dr Branislav Tiodorović.

2. Ogroman priliv pacijenata u bolnicama

Drugi ključni razlog koji bi doveo do drastičnih mera jeste to da su nam bolnice pune obolelih, a lekari prinuđeni da biraju kome će da pomognu.

Tema o ponovnom uvođenju vanrednog stanja, policijskog časa, karantina... bila je aktuelna i letos, kada je korona u Srbiji bukvalno podivljala, odnosno kada je nastupio drugi talas.

Ono što se tada dalo zaključiti to je da ako budemo došli ponovo u situaciju da nam je tako nešto potrebno to će značiti da smo svedoci katastrofe! To bi zapravo značilo da su nam zdravstveni kapaciteti pred pucanjem, bolnice pune, a lekari prinuđeni da biraju kome će da pomognu.

"U slučaju da dođe do kolapsa zdravstvenog sistema nema druge mere osim karantina. Zamena za zaključavanje je nošenje maski", rekao je početkom jula epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.

I svi ostali članovi tada su izjavljivali slično.

Međutim, Srbija je, prema zvanično objavljenim informacijama na sajtu covid19, trenutno daleko od toga - broj hospitalizovanih osoba trenutno je 329, dok smo u piku imali čak i do 5.000 ljudi što u pravim, što u privremenim kovid bolnicama.

3. Broj pacijenata na raspiratoru

Na ovo se, kao sledeći uslov, nadovezuje i to koliko imamo ljudi na respiratorima.

U julu, tačnije 22., Srbija je zabeležila rekordnih 205 pacijenata na respiratoru, ali tada nismo imali ni vanredno stanje, ni karatnim ili policijski čas.

Danas su u Srbiji, prema poslednjem preseku, na respiratoru 22 osobe.

Ako se ovakva brojka održi, razloga za brigu nemamo.

4. Lokalna žarišta

Zatvaranja gradova, odnosno uvođenje lokalnih karantina, nije popularna mera, a i teško je izvodljiva, ali do toga može da dođe ukoliko se jave velika lokalna žarišta.

Beograd je poslednjih nedelja označen kao grad sa ubedljivo najviše novozaraženih u dnevim presecima, već duže vreme više od polovine, čak i do 85 odsto od ukupnog broja zaraženih za celu Srbiju je iz prestonice.

Činjenica jeste da Beograd ima i najviše stanovnika, ali je uvođenje karantina prilično komplikovana stvar.

U ostalim gradovima u Srbiji, iako se svakog dana neki drugi popne na drugo, treće mesto, ali ni približno beogradskim brojkama, za sada ne beleže toliki nalet zaraženih da bi bili kandidati za zaključavanje.

Međutim, u današnjem korona preseku situacija u tri grada, neračunajući Beograd, upada u oči - Kragujevcu, Trsteniku i Merošini.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.