Naime, nakon završetka Šešeljevog mitinga, ispred hotela "Crna Gora", u samom cen­tru Podgorice, bačena je bomba na Vojislava Šešelja i njegovu pratnju.

Telohranitelji su uspeli da bombu nogom odgurnu ispod parkiranog automobila, gde je eksplodirala. Eksplo­zija je ranila tridesetak osoba, a među njima i Šešelja. Bilo je troje teže povređenih. Većinom se radilo o povredama nogu.

Za bačenu bombu na Šešelja, pored ogromnog obezbeđenja, okrivljen je penzionisani Boš­njak Adem Šabotić. Kako se u izveštaju navodi, Adem je uspeo da pobegne automobilom koji je bio nedaleko parkiran, a već sledećeg dana su ga priveli inspektori.

Na predizbornom mitingu u Podgorici 25. aprila 1992. godine okupilo se oko 10.000 pristalica radikala. Skup su obezbeđivali ljudi u maskiranim uniformama i sa automatskim puška­ma, gde ni ptica nije mogla da preleti. 

U istrazi Adem Šabotić je "priznao delo", a na su­đenju je rekao: "To sam učinio zbog toga što mi se Šešelj popeo na glavu" i da se zbog toga "ne kaje".

Svedočenje o atentatu

Dvadeset i petog maja, na Dan mladosti, 1992. godine, Adem je sa dvanaestogodišnjim sinom pošao u grad da mu kupi patike i video igri­ce, i usput nekoj ženi da plati seno, koje je ranije kupio. Auto je parkirao na trg "Bratstva i jedinstva" i u vozilu je ostavio dete da ga sačeka dok on obavi kupovinu.

Bombe dobio od prijatelja

Prilikom povlačenja iz Slovenije i Hrvarske JNA je iz magacina kupila oružje i dovlačila ga u Masline kako ne bi palo u ruke Slovencima i Hrvatima. To oružje deljeno je Srbima i Crnogorcima. Adem je ranije pozajmio jed­nom poznaniku novac, ali pošto nije imao novca da mu vrati dug ponudio mu je oružje kao kompenzaciju, što je prihvatio.

U ulici Slodode naišao je na Šešeljeve mi­tingaše, koji su, kako on tvrdi, pevali, vikali i pretili: "Muslimani došli su vam crni dani, nema Tita da vas brani", kao i druge kako on navodi pretnje.

"Norma­lan čovek kad čuje i vidi to na glavi mu se kosa diže, a na očima navlači mrak. Čovek u tom mementu ne razmišlja normalno, gubi razum", glasilo je njegovo svedočenje.

O tom događaju Adem piše:

"Pogibija mog oca, izbeglice koje su mi bile u kući, njihova priča o ubistvu muslimana po Bosni, silovane muslimanke od strane četnika i još došao sa razularenom bandom u Podgoricu u ulici Slobode, na trg 'Bratstva i jedinstva', da širi četnič­ku ideologiju".

"Đavo ne miruje… Setih se da u autu imam bombu kašikaru. Kao po nekoj naredbi, bez iole razmišljanja, vratih se, uzeh bombu, zaboravih na dete u kolima. Po glavi mi se mota misao, da priđem Šešelju, kao neki sim­patizer, da ga zagrlim, aktiviram bombu i obojica poginemo. I dok sam o tome razmišljao i išao u pravcu skupa, iz prvog reda kordona vraća me po­licajac, naš zemljak, Musliman, nazad", napisao je Adam i dodao:

"Oko 19. časova završio se promotivni skup radikala, Šešelj je marširao ulicom Slobode sa kokardom na glavi. Sećam se. Išao sam ulicom pored Robne kuće 'Beka' i knjižare. Ulicom Slobode, nailazi Šešelj u pratnji više radikala pravo prema meni, sa parolom i pesmom 'Muslimani došli su vam crni dani, nema Tita da vas brani''... Ni slutio nijesam da ću se sresti oči u oči sa vojvodom Šešeljom. Za slo­bodu mnogi su dali svoje živote, za jednakost, za pravdu. Parole i pesme na skupu vređaju i mene i moj narod".

Adem kaže da ga je cela situacija iznervirala i da je on tada, kako kaže, počeo da viče ispred hotela "Crne Gore": "Sram vas bilo Fašisti!".

Šabotić je nakon tih reči bacio bombu. Jedan od telohranitelja gurnuo je bombu nogom i kašikara je eksplodirala ispod kola.

Nakon bačene bombe, Šešeljevi simpatizeri su krenuli u hotel 'Crna Gora', pa su blokirali, kako navodi, vrata, da ne može da se uđe.

"Da sam imao nameru da toliko ljudi ubijem imao sam čime. Četiri bombe su se sasvim slučajno zadesile kod menjača bez ikakve namere. Kad sam čuo njihove pretnje, uzeo sam jednu da bacim ispred njih, da ne rade tu sramnu rabotu, jer nisu došli na pravo mesto", pričao je Adem.

Predsednik Predsedništva Crne Gore Momir Bulatović je slučaj nazvao terorističkim napadom, a Šešelj je Šabotića proglazio za "produženu ruku" paravojnih muslimanskih formacija iz BiH.

Na kraju suđenja sudija Ivica Stanković izrekao je Šabotiću presudu od 15 godi­na zatvora. Od toga je odrobijao osam godina i sedam meseci.

"U duši sam bio duboko potrešen i povređen. Osuđen sam ja, a sa mnom i moj bošnjački narod", rekao je Adem.

Adem Šabotić je preminuo 25. aprila 2013. godine u Podgorici u 82. godini života. Iza sebe je ostavio dva sina i dve ćerke.

(Mondo/Stav)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.