Građani Srbije će u EU moći da borave najduže 90 dana u roku od šest meseci, a oni koji budu uhvaćeni da rade na "crno" podležu readmisiji.
Kada Srbija dospe na "belu" šengensku listu, naši građani će moći bez vize da borave u zemljama šengenskog prostora ili u nekoj zemlji koja je na "beloj" šengenskoj listi najduže tri meseca u okviru šest meseci.
Praktično, ako neko, recimo, ode u posetu kod prijatelja u Budimpeštu, šengenski prostor mora da napusti najkasnije 90. dana. Posle toga, naredna tri meseca ne može da putuje u zemlje EU. Tek kad istekne šest meseci od momenta kada je prvi put zakoračio u "šengenski krug" može ponovo da pređe šengensku granicu.
Vladimir Petronijević, savetnik za viznu liberalizaciju potpredsednika vlade za evropske integracije Božidara Đelića, objašnjava za "Politiku" da će Srbija dobiti vizu "Ce" kratkog boravka, što će građanima omogućiti da privremeno borave unutar šengenskog prostora, u poseti prijateljima i rođacima ili kao turisti, "ali nikako da rade". Ukoliko, pak, budu bili zatečeni da rade, biće, kako je nedavno izjavio potpredsednik Đelić, podložni readmisiji i vraćeni u zemlju.
"Svaki građanin koji bude na "beloj" šengenskoj listi imaće i određenu obavezu. Ukoliko prelazi granicu samo sa putnom ispravom mora da poštuje rok i iz šengenskog kruga izađe onoga trenutka kada to šengenski propis nalaže", upozorava Petronijević dodajući da samo tako možemo sačuvati ono što se sada kroz pravnotehničku reformu u Srbiji sprovodi.
Oni koji žele da ostanu duže od 90 dana u nekoj od zemalja EU, zbog studiranja ili posla, moraju da regulišu svoj boravak po pravilima o kretanju i boravku stranaca države u kojoj se nalaze. Jer, "bela" šengenska lista ne podrazumeva dobijanje dozvole za duži boravak. Te dozvole su regulisane vizom tipa "De".
Ukoliko Srbija od sledeće godine bude na "beloj" šengen listi, vize će biti ukinute za 25 evropskih zemalja koje čine šengenski prostor, sa više od 400 miliona stanovnika i površinom od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara.
Sa biometrijskim pasošem moći će da se putuje u sve zemlje EU bez vize izuzev u Veliku Britaniju i Irsku, koje nisu deo šengenskog prostora, jer nisu prihvatile dogovor o ukidanju granične kontrole na međusobnim granicama. Pomenuta lista omogućiće takođe da se bez vize putuje i u Švajcarsku, Island i Norvešku, koje nisu članice EU, ali sprovode šengenska pravila o ukidanju granica.
Neće biti potrebne vize ni za putovanja u Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te, nove članice EU, formalno još nisu deo šengenskog prostora, jer nisu u potpunosti ispunile uslove, ali poštuju i sprovode odluke EU. Vize neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije član EU, izjasnio za priključenje šengenskom prostoru, ali još nije ispunio uslove za to.
Osim poštovanja pravila "belog šengena" Srbija će morati da poštuje i "crni šengen", odnosno da uvede vize za državljane onih zemalja koje su na "crnoj listi" EU, o čemu možete pročitati OVDE.
(MONDO)
Praktično, ako neko, recimo, ode u posetu kod prijatelja u Budimpeštu, šengenski prostor mora da napusti najkasnije 90. dana. Posle toga, naredna tri meseca ne može da putuje u zemlje EU. Tek kad istekne šest meseci od momenta kada je prvi put zakoračio u "šengenski krug" može ponovo da pređe šengensku granicu.
Vladimir Petronijević, savetnik za viznu liberalizaciju potpredsednika vlade za evropske integracije Božidara Đelića, objašnjava za "Politiku" da će Srbija dobiti vizu "Ce" kratkog boravka, što će građanima omogućiti da privremeno borave unutar šengenskog prostora, u poseti prijateljima i rođacima ili kao turisti, "ali nikako da rade". Ukoliko, pak, budu bili zatečeni da rade, biće, kako je nedavno izjavio potpredsednik Đelić, podložni readmisiji i vraćeni u zemlju.
"Svaki građanin koji bude na "beloj" šengenskoj listi imaće i određenu obavezu. Ukoliko prelazi granicu samo sa putnom ispravom mora da poštuje rok i iz šengenskog kruga izađe onoga trenutka kada to šengenski propis nalaže", upozorava Petronijević dodajući da samo tako možemo sačuvati ono što se sada kroz pravnotehničku reformu u Srbiji sprovodi.
Oni koji žele da ostanu duže od 90 dana u nekoj od zemalja EU, zbog studiranja ili posla, moraju da regulišu svoj boravak po pravilima o kretanju i boravku stranaca države u kojoj se nalaze. Jer, "bela" šengenska lista ne podrazumeva dobijanje dozvole za duži boravak. Te dozvole su regulisane vizom tipa "De".
Ukoliko Srbija od sledeće godine bude na "beloj" šengen listi, vize će biti ukinute za 25 evropskih zemalja koje čine šengenski prostor, sa više od 400 miliona stanovnika i površinom od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara.
Sa biometrijskim pasošem moći će da se putuje u sve zemlje EU bez vize izuzev u Veliku Britaniju i Irsku, koje nisu deo šengenskog prostora, jer nisu prihvatile dogovor o ukidanju granične kontrole na međusobnim granicama. Pomenuta lista omogućiće takođe da se bez vize putuje i u Švajcarsku, Island i Norvešku, koje nisu članice EU, ali sprovode šengenska pravila o ukidanju granica.
Neće biti potrebne vize ni za putovanja u Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te, nove članice EU, formalno još nisu deo šengenskog prostora, jer nisu u potpunosti ispunile uslove, ali poštuju i sprovode odluke EU. Vize neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije član EU, izjasnio za priključenje šengenskom prostoru, ali još nije ispunio uslove za to.
Osim poštovanja pravila "belog šengena" Srbija će morati da poštuje i "crni šengen", odnosno da uvede vize za državljane onih zemalja koje su na "crnoj listi" EU, o čemu možete pročitati OVDE.
(MONDO)
