Sudija traži da se SB UN obavesti o o tome što radikali nisu uhapšeni.
Postupajući sudija Mehanizma za krivične sudove u Hagu u predmetu protiv dvoje srpskih radikala Vjerice Radete i Petra Jojića zatražio je od predsednika Mehanizma da obavesti Savet Bezbednosti UN da Srbija nije ispunila svoje obaveze prema tom sudu, jer nije uhapsila i izručila Jojića i Radetu.
U odluci sudije Liu Daćuna (Liu Daqun) koja je dostavljena medijima, napominje se da je Statut Mehanizma iznad domaćeg zakonodavstva na koje se Srbija poziva kao prepreku za izručenje, kao i da je irelevantno to što ističe spremnost da se Radeti i Jojiću sudi pred domaćim (sprskim) pravosuđem.
Mehanizam je u ponovljenom postupku odlučivanja o tome gde će se suditi Radeti i Jojiću, 2019. pa ponovo 2020. godine zatražio od Srbije da ih uhapsi i izruči Hagu radi suđenja povodom optužbi da su zastrašivali svedoke u postupku koji se vodio protiv lidera radikala Vojislava Šešelja pred Haškim tibunalom (a koji je nasledio Mehanizam).
Sudija napominje da je od pravosanžne odluke kojom je potvrđena obaveza Srbije da se Jojić i Radeta uhapse i izruče od 24. februara 2020, prošlo više od godinu dana i da je nesporno da se optuženi nalaze u Srbiji, kao i da nisu više poslanici Skupštine Srbije. Suđenje u Hagu Radeti i Jojiću je neophodno, prema stavu Mehanizma, zbog zaštite bezbednosti svedoka koji nisu spremni da protiv nih svedoče u postupcima koji bi se vodili u Srbiji.
Prvom odlukom iz 2018. godine bilo je odlučeno da im se sudi u Srbiji, ali se tužilaštvo na nju žalilo, zbog čega je ukinuta.
Srbija je i dalje na stanovištu da nisu ispunjeni uslovi za njihovo izručenje, kako je to pre više godina utvrdio Viši sud u Beogradu - jer ne bi odgovarali za ratne zločine pred Mehanizmom, već za optužbe za krivično delo koje se odnosi na nepoštovanje suda (zastrašivanje svedoka), koje nije propisano domaćim Zakonom o saradnji sa sudom u Hagu.
Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika svoje stranke Vojislava Šešelja. U pitanju su dva svedoka pod pseudonimima W1 i W2 koji su, prema tvrnjama haškog tužilaštva, bili pod pritiskom da svedoče u korist Šešelja i da su za to od Srpske radikalne stranke uzeli novac.
Srbija je prethodno u više navrata izrazila spremnost za suđenje ovog predmeta, garantujući fer i pravičnost postupka i adekvatnu zašitu svedoka. U junu 2018. turski sudija Ajdin Sefa Akaj odlučio da se slučaj preda Srbiji i tada je ukinuo nalog za hapšenje Jojića i Radete koji je bio na snazi od 2015. godine.
Sudiji Akaju Savet Bezbednosti nije produžio mandat u Mehanizmu, a na njegovo mesto u decembru 2018. godine je imenovan sudija Li Dakin. Tužilaštvo u Hagu protivilo se prebacivanju predmeta sprskom pravosuđu, i po njegovoj žalbi je u decembru 2018. godine odlučeno da se to pitanje ponovo razmotri, nakon čega je zimus odlučeno da se Radeti i Jojiću sudi u Hagu.
Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbenosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.
(MONDO/Tanjug)
