Predsednik Srbije izrazio je uverenje da će nastup Srbije na Generalnoj skupštini UN sprečiti dalja priznanja nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova. Susreti sa Obamom, Medvedevim, Hilari Klinton...
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je u sredu uverenje da će nastup Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) sprečiti dalja priznanja nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova.
Tadić je rekao da će Srbija, čekajući odluku Međunarodnog suda pravde, tokom zasedanja Generalne skupštine UN učiniti sve da obeshrabri zemlje koje razmišljaju da priznaju nezavisno Kosovo.
"Mi smo pokazali visoku diplomatsku uspešnost u prethodnim mesecima, kada se očekivalo da će sa brojnim priznanjima nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije to pitanje biti rešeno i pre odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu", rekao je Tadić.
"Verujem da smo napravili značajan diplomatski uspeh i ubeđen sam da neće biti masovnih priznavanja, uprkos svim pritiscima na međunarodnom planu koji su inercija ranije politike SAD", rekao je Tadić.
On je izrazio nadu da bi takva politika SAD mogla biti promenjena u budućnosti, posebno posle izlaganja američkog predsednika Baraka Obame na Generalnoj skupštini UN.
"Videćemo, ne bi trebalo biti previše optimističan, nego raditi na tome", rekao je Tadić.
Tadić je istakao da albanske institucije na Kosovu pokazuju da nemaju kapacitet da uspostave elementarni red.
"Apsolutno sam ubeđen da pitanje Kosova i Metohije u budućnosti, a ni danas, ne može biti rešavano bez Srbije", rekao je Tadić.
On je ocenio da je Generalna skupština UN počela izuzetnim izlaganjima generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna, brazilskog predsednika Injacia Lula da Silve, jednog od najuspešnijih lidera današnjice, i Obame koji je najavio drugačiju međunarodnu politiku Vašingtona.
"Ovaj govor predsednika Obame je ostavio izuzetan utisak na sve učesnike Generalne skupštine i najavio drugačiju Ameriku. Naravno, trebalo bi sagledati kakve će sve konsekvence biti te politike u budućnosti", rekao je Tadić.
Tadić je najavio da će u govoru, u petak, 25. septembra, naglasiti osnovne političke principe Srbije, "na koji način pristupamo vrednostima UN i kako branimo naše legitimne nacionalne interese".
"Odbrana legitimnih interesa bila je sadržana u izlaganjima predsednika Obame i Lule i generalnog sekretara UN. Kada govorimo o nacionalnim interesima uvek podvlačim legitimne nacionalne interese", rekao je Tadić.
Težište u dosadašnjim bilateralnim susretima predsednika Tadića u Njujorku bilo je stavljeno na proces evropskih integracija i nastojanja vlasti u Beogradu da mirnim putem i insistiranjem na međunarodnom pravu očuvaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu.
Boris Tadić susreo se sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Barakom Obamom na prijemu na kojem je u sredu uveče američki predsednik bio domaćin u Njujorku šefovima država članica UN koji predvode delegacije na 64. zasedanju Generalne skupštine UN.
O srpsko-američkim odnosima Tadić je razgovarao i sa državnim sekretarom SAD Hilari Klinton.
Tadić se, tokom prijema koji je priredio i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, zadržao u razgovoru i sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, koji krajem oktobra dolazi u zvaničnu posetu Srbiji.
Predsednik Tadić se sastao i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom kome je preneo da je ulazak u EU glavni strateški cilj Srbije, koji nije izmenljiv.
"Naišli smo na dobru reakciju evropskog komesara, sačekaćemo neke izbore u EU, i već u oktobru i novembru imaćemo jasniju situaciju", rekao je Tadić.
On je imao i nekoliko kratkih razgovora sa predsednicima Hrvatske, Makedonije i zvaničnicima Bosne i Hercegovine, kao i sa predsednikom Vlade Turske.
Činjenica da se 64. generalna skupština UN održava u atmosferi svetske ekonomske krize okupila je u Njujorku neobično veliki broj šefova država.
Američki predsednik Barak Obama u četvrtak će predsedavati jednim od retkih u istoriji samita Saveta Bezbednosti UN.
Ovo će, naime, biti peti put da se Savet bezbednosti sastaje na nivou šefova država ili vlada od kada je osnovan 1946. godine i prvi put da sastankom predsedava jedan američki predsednik.
Vašington se nada da će samit ojačati podršku globalnim sporazumima za kontrolu nuklearnog naoružanja i naporima za razoružanje, uključujući Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) iz 1970. godine.
(agencije/MONDO)
Tadić je rekao da će Srbija, čekajući odluku Međunarodnog suda pravde, tokom zasedanja Generalne skupštine UN učiniti sve da obeshrabri zemlje koje razmišljaju da priznaju nezavisno Kosovo.
"Mi smo pokazali visoku diplomatsku uspešnost u prethodnim mesecima, kada se očekivalo da će sa brojnim priznanjima nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije to pitanje biti rešeno i pre odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu", rekao je Tadić.
"Verujem da smo napravili značajan diplomatski uspeh i ubeđen sam da neće biti masovnih priznavanja, uprkos svim pritiscima na međunarodnom planu koji su inercija ranije politike SAD", rekao je Tadić.
On je izrazio nadu da bi takva politika SAD mogla biti promenjena u budućnosti, posebno posle izlaganja američkog predsednika Baraka Obame na Generalnoj skupštini UN.
"Videćemo, ne bi trebalo biti previše optimističan, nego raditi na tome", rekao je Tadić.
Tadić je istakao da albanske institucije na Kosovu pokazuju da nemaju kapacitet da uspostave elementarni red.
"Apsolutno sam ubeđen da pitanje Kosova i Metohije u budućnosti, a ni danas, ne može biti rešavano bez Srbije", rekao je Tadić.
On je ocenio da je Generalna skupština UN počela izuzetnim izlaganjima generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna, brazilskog predsednika Injacia Lula da Silve, jednog od najuspešnijih lidera današnjice, i Obame koji je najavio drugačiju međunarodnu politiku Vašingtona.
"Ovaj govor predsednika Obame je ostavio izuzetan utisak na sve učesnike Generalne skupštine i najavio drugačiju Ameriku. Naravno, trebalo bi sagledati kakve će sve konsekvence biti te politike u budućnosti", rekao je Tadić.
Tadić je najavio da će u govoru, u petak, 25. septembra, naglasiti osnovne političke principe Srbije, "na koji način pristupamo vrednostima UN i kako branimo naše legitimne nacionalne interese".
"Odbrana legitimnih interesa bila je sadržana u izlaganjima predsednika Obame i Lule i generalnog sekretara UN. Kada govorimo o nacionalnim interesima uvek podvlačim legitimne nacionalne interese", rekao je Tadić.
Težište u dosadašnjim bilateralnim susretima predsednika Tadića u Njujorku bilo je stavljeno na proces evropskih integracija i nastojanja vlasti u Beogradu da mirnim putem i insistiranjem na međunarodnom pravu očuvaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu.
Boris Tadić susreo se sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Barakom Obamom na prijemu na kojem je u sredu uveče američki predsednik bio domaćin u Njujorku šefovima država članica UN koji predvode delegacije na 64. zasedanju Generalne skupštine UN.
O srpsko-američkim odnosima Tadić je razgovarao i sa državnim sekretarom SAD Hilari Klinton.
Tadić se, tokom prijema koji je priredio i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, zadržao u razgovoru i sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, koji krajem oktobra dolazi u zvaničnu posetu Srbiji.
Predsednik Tadić se sastao i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom kome je preneo da je ulazak u EU glavni strateški cilj Srbije, koji nije izmenljiv.
"Naišli smo na dobru reakciju evropskog komesara, sačekaćemo neke izbore u EU, i već u oktobru i novembru imaćemo jasniju situaciju", rekao je Tadić.
On je imao i nekoliko kratkih razgovora sa predsednicima Hrvatske, Makedonije i zvaničnicima Bosne i Hercegovine, kao i sa predsednikom Vlade Turske.
Činjenica da se 64. generalna skupština UN održava u atmosferi svetske ekonomske krize okupila je u Njujorku neobično veliki broj šefova država.
Američki predsednik Barak Obama u četvrtak će predsedavati jednim od retkih u istoriji samita Saveta Bezbednosti UN.
Ovo će, naime, biti peti put da se Savet bezbednosti sastaje na nivou šefova država ili vlada od kada je osnovan 1946. godine i prvi put da sastankom predsedava jedan američki predsednik.
Vašington se nada da će samit ojačati podršku globalnim sporazumima za kontrolu nuklearnog naoružanja i naporima za razoružanje, uključujući Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) iz 1970. godine.
(agencije/MONDO)
