Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić osudio je odluku suda u Nišu da rehabilituje nekadašnjeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić osudio je odluku suda u Nišu da rehabilituje nekadašnjeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića.
"Apsloutno je pogrešna odluka da se rehabilituje neko ko je potpisao Trojni pakt sa Hitlerom", rekao je Dačić u Beogradu agenciji Beta i ocenio da "Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista".
Dačić je naveo i da je ta odluka "izuzetno loša poruka za mlade generacije" u Srbiji.
"Ovo je odluka koju siguran sam pozdravljaju sve desničarske organizacije koje tužilac traži da se zabrane, a javnost da ih policija pohapsi", rekao je Dačić.
Predsednik SPS-a je rekao da "takve odluke postavljaju pred sve nas pitanje kako će onda policija na ulici da reaguje kad najviši državni organi i političari zamenjuju teze i revidiraju istoriju".
"Postaviću to pitanje svojim koalicionim partnerima sa kojima imamo sporazum da negujemo antifašizam", rekao je Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova Srbije.
Niški Okružni sud poništio je odluku Državne komisije FNR Jugoslavije iz 1945.godine, kojom je Dragiša Cvetković proglašen državnim neprijateljem i ratnim zločincem.
Ovom sudskom odlukom rehabilitovan je bivši jugoslovenski premijer i gradonačelnik Niša u postupku koji su pokrenuli njegovi potomci.
Veće je poništilo i sve posledice proizašle na osnovu odluke državne komisije do danas.
Milica Ranković, unuka Dragiše Cvetkovića, izjavila je u petak da je srećna, jer je sud doneo odluku o rehabilitaciji njenog dede i time potvrdio da on nije bio izdajnik svoje zemlje.
"Toliko godina se pričalo o njemu, a sad je rečeno da je sve to bilo izmišljotina. Srećni smo, živeli smo u vremenu u kojem je on bio izdajnik, a mi smo znali da to nije tačno", rekla je Ranković.
Advokat Milan Ivošević izjavio je da je porodica, posle dugog čekanja, najzad dočekala odluku suda Srbije kojom se poništava odluka da je Dragiša Cvetković oglašen za državnog neprijatelja.
Cvetković je, sa ministrom spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandrom Cincar Markovićem, putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Joakimom fon Ribentropom i samim Adolfom Hitlerom.
Prema navodima iz Vikipedije, nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.
Nekoliko nedelja kasnije, 25. marta 1941. godine, po odluci Krunskog saveta, Cvetković, Cincar Marković i nemački ministar inostranih poslova fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u Beču potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina.
Tvrdio je da mu je osnovni cilj bio da izbegne rat i da je potpis na dokument stavio pod pritiskom Krunskog saveta i kneza Pavla, koji je, takođe, želeo da očuva neutralnost Jugoslavije u ratnom sukobu koji se razbuktavao.
Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Cvetkovića i ostale ministre, a kralja Petra II Karađorđeviča proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora, da bi po ulasku Nemaca u Beograd od njega traženo da sarađuje sa okupatorom, ali je on to odbio i povukao se u Nišku Banju.
U Belom dvoru 16. aprila iste godine izbegao je da potpiše kapitulaciju Jugoslavije, kao i ponudu da bude predsednik vlade porobljene Srbije. U niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića.
Okupacione vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u logor na Banjici, gde je proveo oko dva i po meseca.
U Bugarsku je pobegao 4. septembra 1944. godine, a odatle u Tursku. Iz Istanbula prešao je u Rim, pa u Pariz.
Posle rata, po odluci državne komisije komunističke Jugoslavije, Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca. Nikada mu nije bilo suđeno.
Boraveći u inostranstvu kao emigrant, Cvetković je pisao i govorio da traži da se obrazuje ekipa relevantnih stručnjaka na Balkanu koji bi procenili da li je potpisivanje Trojnog pakta bila izdaja ili častan pokušaj da se spreči klanica, prenosi Vikipedija.
Cvetković je živeo u Parizu sve do smrti 1969. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu, kod Pariza, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.
Odbornici Skupštine grada Niša pre dve godine doneli su odluku da ulicu Božidara Adžije preimenuju u ulicu Dragiše Cvetkovića.
(agencije/MONDO)
"Apsloutno je pogrešna odluka da se rehabilituje neko ko je potpisao Trojni pakt sa Hitlerom", rekao je Dačić u Beogradu agenciji Beta i ocenio da "Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista".
Dačić je naveo i da je ta odluka "izuzetno loša poruka za mlade generacije" u Srbiji.
"Ovo je odluka koju siguran sam pozdravljaju sve desničarske organizacije koje tužilac traži da se zabrane, a javnost da ih policija pohapsi", rekao je Dačić.
Predsednik SPS-a je rekao da "takve odluke postavljaju pred sve nas pitanje kako će onda policija na ulici da reaguje kad najviši državni organi i političari zamenjuju teze i revidiraju istoriju".
"Postaviću to pitanje svojim koalicionim partnerima sa kojima imamo sporazum da negujemo antifašizam", rekao je Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova Srbije.
Niški Okružni sud poništio je odluku Državne komisije FNR Jugoslavije iz 1945.godine, kojom je Dragiša Cvetković proglašen državnim neprijateljem i ratnim zločincem.
Ovom sudskom odlukom rehabilitovan je bivši jugoslovenski premijer i gradonačelnik Niša u postupku koji su pokrenuli njegovi potomci.
Veće je poništilo i sve posledice proizašle na osnovu odluke državne komisije do danas.
Milica Ranković, unuka Dragiše Cvetkovića, izjavila je u petak da je srećna, jer je sud doneo odluku o rehabilitaciji njenog dede i time potvrdio da on nije bio izdajnik svoje zemlje.
"Toliko godina se pričalo o njemu, a sad je rečeno da je sve to bilo izmišljotina. Srećni smo, živeli smo u vremenu u kojem je on bio izdajnik, a mi smo znali da to nije tačno", rekla je Ranković.
Advokat Milan Ivošević izjavio je da je porodica, posle dugog čekanja, najzad dočekala odluku suda Srbije kojom se poništava odluka da je Dragiša Cvetković oglašen za državnog neprijatelja.
Cvetković je, sa ministrom spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandrom Cincar Markovićem, putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Joakimom fon Ribentropom i samim Adolfom Hitlerom.
Prema navodima iz Vikipedije, nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.
Nekoliko nedelja kasnije, 25. marta 1941. godine, po odluci Krunskog saveta, Cvetković, Cincar Marković i nemački ministar inostranih poslova fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u Beču potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina.
Tvrdio je da mu je osnovni cilj bio da izbegne rat i da je potpis na dokument stavio pod pritiskom Krunskog saveta i kneza Pavla, koji je, takođe, želeo da očuva neutralnost Jugoslavije u ratnom sukobu koji se razbuktavao.
Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Cvetkovića i ostale ministre, a kralja Petra II Karađorđeviča proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora, da bi po ulasku Nemaca u Beograd od njega traženo da sarađuje sa okupatorom, ali je on to odbio i povukao se u Nišku Banju.
U Belom dvoru 16. aprila iste godine izbegao je da potpiše kapitulaciju Jugoslavije, kao i ponudu da bude predsednik vlade porobljene Srbije. U niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića.
Okupacione vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u logor na Banjici, gde je proveo oko dva i po meseca.
U Bugarsku je pobegao 4. septembra 1944. godine, a odatle u Tursku. Iz Istanbula prešao je u Rim, pa u Pariz.
Posle rata, po odluci državne komisije komunističke Jugoslavije, Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca. Nikada mu nije bilo suđeno.
Boraveći u inostranstvu kao emigrant, Cvetković je pisao i govorio da traži da se obrazuje ekipa relevantnih stručnjaka na Balkanu koji bi procenili da li je potpisivanje Trojnog pakta bila izdaja ili častan pokušaj da se spreči klanica, prenosi Vikipedija.
Cvetković je živeo u Parizu sve do smrti 1969. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu, kod Pariza, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.
Odbornici Skupštine grada Niša pre dve godine doneli su odluku da ulicu Božidara Adžije preimenuju u ulicu Dragiše Cvetkovića.
(agencije/MONDO)
