Kolegijum Radio televizije Srbije izrazio je spremnost da tokom predstojećeg jesenjeg zasedanja parlamenta nastavi prenose sednica, ali smatra da Skupština Srbije treba da pokrije polovinu troškova
Kolegijum Radio televizije Srbije izrazio je spremnost da tokom predstojećeg jesenjeg zasedanja parlamenta nastavi prenose sednica, ali smatra da Skupština Srbije treba da pokrije polovinu troškova za direktne i odložene prenose zasedanja.
"Razumevajući tehničke i finansijske probleme, potrebu za štednjom i zahteve srpskog javnog mnjenja da u vremenima krize direktno prati rad Skupštine Srbije, Medijski javni servis Srbije izražava spremnost da tokom predstojećeg zasedanja nastavi dosadašnju korektnu saradnju sa Skupštinom", navedeno je u pismu kolegijuma te kuće predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović.
Kolegijum RTS-a je napomenuo da je nastavak saradnje moguć uz poštovanje programske i uređivačke samostalnosti te medijske kuće, navodeći da bi "čvrsta satnica" rada Skupštine Srbije omogućila dugoročnije planiranje prenosa i, sa strane RTS-a, poštovanje zakonskih obaveza prema obimu programa za decu, nauku, školstvo i kulturu.
U pismu kolegijum RTS-a "sa žaljenjem" konstatuje da parlament nije izvršio preuzetu obavezu da, između dva zasedanja, pronađe mogućnost osnivanja televizijskog parlamentarnog kanala preko kablovske mreže koja pokria gotovo milion domaćinstava u Srbiji.
Navedeno je i da je RTS prošle godine prenosila 563 sati zasedanja parlamenta, a u ovoj godini 665 sati, tako da se na troškovi prenosa kreću od devet stotina hiljada evra u prošloj, do milion u ovoj godini.
"Budući da zakon ne predviđa obavezu Javnog servisa da prenosi zasedanja Skupštine, ovim troškom, zapravo novcem građana Srbije, RTS praktično finansira Skupštinu kao državnu instituciju i time taj deo pretplate pretvara u svojevrsni porez", naveo je Kolegijum te kuće.
Da bi se izbeglo nezakonito prelivanje novca iz društva u državu, Medijski javni servis Srbije smatra da parlament, odnosno budžet Srbije, treba da pokrije polovinu troškova za direktne i odložene prenose zasedanja.
To će, smatra kolegijum, pojačati radnu disciplinu poslanika, a ujedno i pokazati poštovanje prema građanima koji i u najvećoj krizi plaćaju nadoknadu za Javni servis Srbije.
Kolegijum je napomenuo da RTS radi u kriznom režimu, da su plate menadžmenta limitirane, da se štedi u svim segmentima rada i proizvodnje i da smatra nepriličnim da, mimo zakona, milion evra narodnog novca poklanja Skupštini.
U pismu je navedeno i da kolegijum RTS-a smatra da, uprkos zahtevu parlamentarne radne grupe o rešavanju problema televizijskih prenosa sednica da Protokol o saradnji Narodne skupštine i Javnog servisa traje do 2012. godine, njegovo važenje bude godinu dana.
Taj protokol, kako se navodi, podrazumeva nastavak nastojanja Narodne skupštine da se parlamentarni kanal uspostavi i pre 2012. kada je predviđena opšta digitalizacija elektronskih medija.
Kolegijum RTS smatra i da "povremene neodmerene izjave u Skupštini, nezakonito pozivanje na neplaćanje zakonske obaveze prema RTS-u, zatim nezabeleženo priznavanje političke trgovine Javnim servisom od strane pojedinih stranaka i poslanika, predstavljaju antievropski relikt nekadašnjeg odnosa prema Javnom servisu kao državnom mediju".
"Takvi istupi otežavaju saradnju i ne doprinose stabilizaciji RTS-a kao medija od najvećeg poverenja i gledanosti unutar srpskog javnog mnjenja", naveo je kolegijum RTS-a u pismu predsednici parlamenta.
(Tanjug)
"Razumevajući tehničke i finansijske probleme, potrebu za štednjom i zahteve srpskog javnog mnjenja da u vremenima krize direktno prati rad Skupštine Srbije, Medijski javni servis Srbije izražava spremnost da tokom predstojećeg zasedanja nastavi dosadašnju korektnu saradnju sa Skupštinom", navedeno je u pismu kolegijuma te kuće predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović.
Kolegijum RTS-a je napomenuo da je nastavak saradnje moguć uz poštovanje programske i uređivačke samostalnosti te medijske kuće, navodeći da bi "čvrsta satnica" rada Skupštine Srbije omogućila dugoročnije planiranje prenosa i, sa strane RTS-a, poštovanje zakonskih obaveza prema obimu programa za decu, nauku, školstvo i kulturu.
U pismu kolegijum RTS-a "sa žaljenjem" konstatuje da parlament nije izvršio preuzetu obavezu da, između dva zasedanja, pronađe mogućnost osnivanja televizijskog parlamentarnog kanala preko kablovske mreže koja pokria gotovo milion domaćinstava u Srbiji.
Navedeno je i da je RTS prošle godine prenosila 563 sati zasedanja parlamenta, a u ovoj godini 665 sati, tako da se na troškovi prenosa kreću od devet stotina hiljada evra u prošloj, do milion u ovoj godini.
"Budući da zakon ne predviđa obavezu Javnog servisa da prenosi zasedanja Skupštine, ovim troškom, zapravo novcem građana Srbije, RTS praktično finansira Skupštinu kao državnu instituciju i time taj deo pretplate pretvara u svojevrsni porez", naveo je Kolegijum te kuće.
Da bi se izbeglo nezakonito prelivanje novca iz društva u državu, Medijski javni servis Srbije smatra da parlament, odnosno budžet Srbije, treba da pokrije polovinu troškova za direktne i odložene prenose zasedanja.
To će, smatra kolegijum, pojačati radnu disciplinu poslanika, a ujedno i pokazati poštovanje prema građanima koji i u najvećoj krizi plaćaju nadoknadu za Javni servis Srbije.
Kolegijum je napomenuo da RTS radi u kriznom režimu, da su plate menadžmenta limitirane, da se štedi u svim segmentima rada i proizvodnje i da smatra nepriličnim da, mimo zakona, milion evra narodnog novca poklanja Skupštini.
U pismu je navedeno i da kolegijum RTS-a smatra da, uprkos zahtevu parlamentarne radne grupe o rešavanju problema televizijskih prenosa sednica da Protokol o saradnji Narodne skupštine i Javnog servisa traje do 2012. godine, njegovo važenje bude godinu dana.
Taj protokol, kako se navodi, podrazumeva nastavak nastojanja Narodne skupštine da se parlamentarni kanal uspostavi i pre 2012. kada je predviđena opšta digitalizacija elektronskih medija.
Kolegijum RTS smatra i da "povremene neodmerene izjave u Skupštini, nezakonito pozivanje na neplaćanje zakonske obaveze prema RTS-u, zatim nezabeleženo priznavanje političke trgovine Javnim servisom od strane pojedinih stranaka i poslanika, predstavljaju antievropski relikt nekadašnjeg odnosa prema Javnom servisu kao državnom mediju".
"Takvi istupi otežavaju saradnju i ne doprinose stabilizaciji RTS-a kao medija od najvećeg poverenja i gledanosti unutar srpskog javnog mnjenja", naveo je kolegijum RTS-a u pismu predsednici parlamenta.
(Tanjug)
