Ustavni sud Srbije odlučio je da Narodnoj skupštini dostavi na mišljenje predlog i dve inicijative za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa međunarodnim ugovorima nekoliko odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.
Odlučeno je da parlament dostavi mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema dopisa Ustavnog suda.
Predlog za ocenu ustavnosti i saglasnost sa međunarodnim ugovorima nekoliko odredbi izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju podneo je zaštitnik građana Saša Janković, a Sud je primio i inicijative jednog građanina i jedne beogradske firme.
Sudija izvestilac Vesna Ilić Prelić je na sednici kazala da je 30. septembra Sudu dostavljena još jedna inicijativa za ocenu ustavnosti nekoliko odredbi ovog zakona, koja će u okviru predmeta, takođe biti dostavljen Skupštini na odgovor.
Zaštitnik građana, koji je ovlašćeni predlagač za ocenu ustavnosti, osporio je odredbu Zakona kojom je predviđeno da javno glasilo može osnovati domaće pravno lice, smatrajući da ovo nesaglasno sa Ustavom, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
Predlagač smatra da se na način kako je to propisano ovom odredbom uskraćuje pravo svim fizičkim licima - domaćim i stranim, kao i stranim pravnim licima da budu osnivači javnih glasila.
Prema mišljenju predlagača, "zakonodavac nije imao osnova da strana, kako fizička tako i pravna lica, isključi od prava da u Srbiji budu osnovači javnog glasila".
Osporava se i odredba kojom je predviđeno da se javno glasilo upisuje u Registar javnih glasila.
U predlogu se obrazlaže da se na ovaj način osnivaču "osim obaveze osnivanja (i registracije) pravnog lica, nameće dodatna obaveza upisa u još jedan registar, što može, u zavisnosti od uslova i postupka upisa, biti posredno ograničenje slobode medija".
Predlagač i inicijatori smatraju da su neustavne i odredbe kojima se propisuje da osnivač javnog glasila ne može preneti, niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila, a da je ugovor o takvom prenosu ili raspolaganju ništav.
Prema njihovom mišljenju, te odrebe nisu u saglasnosti sa Ustavom zajemčenim pravom na imovinu, o ekonomskom uređenju koje garantuje da je preduzetništvo slobodno i da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena.
U obrazloženju se navodi i da zabrana osnivanja javnog glasila pod istim ili sličnim imenom, u slučaju da je javno glasilo prestalo brisanjem iz registra, ili na drugi način, ili da je prestalo njegovo štampanje ili izdavanje, "ograničava samu slobodu osnivanja javnog glasila, a time i slobodu mišljenja i izražavanja".
Osporene su i odredbe kojima je propisana obaveza javnog tužioca da u slučaju povrede zabrane izdavanja javnog glasila pod istim ili sličnim imenom, ili izdavanja javnog glasila koje nije upisano u registar, bez odlaganja pokrene postupka za privredni prestup.
Prema tim odredbama, javni tužilac će zatražiti i izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila, kao i obavezu suda da u roku od 12 sati od podnošenja predloga javnog tužioca osnivaču izrekne tu meru.
Prema oceni predlagača i inicijatora, ovim odredbama se narušava jedinstvo pravnog poretka i "stvara neprihvatljiva praksa uvođenja novih vrsta sankcija i posebnih postupaka".
Osporavaju se i odredbe kojima je propisano da Registar javnih glasila vodi organizacija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata, a da ministar nadležan za poslove javnog informisanja bliže uređuje način vođenja tog registra.
Podnosioci inicijativa navode da je ovim zakonodavac "prepustrio organu izvršne vlasti da na nejavan način i po sopstvenom nahođenju, uređuje način vođenja Registra javnih glasila koji je ovim Zakonom uveden kao konstitutivni element osnivanja javnih glasila".
Među osporavanim normama su i one kojima su povećani minimumi i maksimumi novčanih kazni koje se mogu izreći za prekršaje propisane Zakonom o javnom informisanju.
Predlagač i inicijatori naglašavaju da su zaprećene novčane kazne za učinjene privredne prestupe i prekršaje u pojedinim slučajevima i po nekoliko desetina puta veće.
U obrazloženju predloga za ocenu ustavnosti se navodi da su propisane kazne nesrazmerne, prekomerne i "u stanju su da okončaju egistenciju javnih glasila kojima prete takve kazne", a što je u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Jedan od podnosilaca inicijative je naveo da je opšteprihvaćeno pravilo kaznenog prava da "materijalne posledice osude ne smeju biti takve da ugrožavaju egistenciju kažnjenog i lica koje on izdržava".
Navodi se primer da "propisivanjem kazne od 2.000.000 dinara za odgovorno lice, odnosno oko 70 prosečnih plata u Srbiji očito da se postupa upravo suprotno".
Podnosilac inicijative navodi i primer da, ako bi se odgovornom uredniku za izvršeni prekršaj izrekla maksimalna novčana kazna od 1.000.000 dinara, njeno pretvaranje u kaznu zatvora zbog neplaćanja za osuđeno lice bi značilo obavezu da u zatvoru provede čak 2.000 dana.
Kada je sudija izvestilac Ilić Prelić obrazložila predmet, predsednica Suda Bosa Nenadić je rekla da je zaštitnik građana ovlašćeni predlagač, da je Sud dužan da predlog dostavi na mišljenje Skupštini, i da će a posle ostavljenog roka za davanje mišljenja, "ući u sledeću fazu rada".
(Tanjug)
Odlučeno je da parlament dostavi mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema dopisa Ustavnog suda.
Predlog za ocenu ustavnosti i saglasnost sa međunarodnim ugovorima nekoliko odredbi izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju podneo je zaštitnik građana Saša Janković, a Sud je primio i inicijative jednog građanina i jedne beogradske firme.
Sudija izvestilac Vesna Ilić Prelić je na sednici kazala da je 30. septembra Sudu dostavljena još jedna inicijativa za ocenu ustavnosti nekoliko odredbi ovog zakona, koja će u okviru predmeta, takođe biti dostavljen Skupštini na odgovor.
Zaštitnik građana, koji je ovlašćeni predlagač za ocenu ustavnosti, osporio je odredbu Zakona kojom je predviđeno da javno glasilo može osnovati domaće pravno lice, smatrajući da ovo nesaglasno sa Ustavom, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.
Predlagač smatra da se na način kako je to propisano ovom odredbom uskraćuje pravo svim fizičkim licima - domaćim i stranim, kao i stranim pravnim licima da budu osnivači javnih glasila.
Prema mišljenju predlagača, "zakonodavac nije imao osnova da strana, kako fizička tako i pravna lica, isključi od prava da u Srbiji budu osnovači javnog glasila".
Osporava se i odredba kojom je predviđeno da se javno glasilo upisuje u Registar javnih glasila.
U predlogu se obrazlaže da se na ovaj način osnivaču "osim obaveze osnivanja (i registracije) pravnog lica, nameće dodatna obaveza upisa u još jedan registar, što može, u zavisnosti od uslova i postupka upisa, biti posredno ograničenje slobode medija".
Predlagač i inicijatori smatraju da su neustavne i odredbe kojima se propisuje da osnivač javnog glasila ne može preneti, niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila, a da je ugovor o takvom prenosu ili raspolaganju ništav.
Prema njihovom mišljenju, te odrebe nisu u saglasnosti sa Ustavom zajemčenim pravom na imovinu, o ekonomskom uređenju koje garantuje da je preduzetništvo slobodno i da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena.
U obrazloženju se navodi i da zabrana osnivanja javnog glasila pod istim ili sličnim imenom, u slučaju da je javno glasilo prestalo brisanjem iz registra, ili na drugi način, ili da je prestalo njegovo štampanje ili izdavanje, "ograničava samu slobodu osnivanja javnog glasila, a time i slobodu mišljenja i izražavanja".
Osporene su i odredbe kojima je propisana obaveza javnog tužioca da u slučaju povrede zabrane izdavanja javnog glasila pod istim ili sličnim imenom, ili izdavanja javnog glasila koje nije upisano u registar, bez odlaganja pokrene postupka za privredni prestup.
Prema tim odredbama, javni tužilac će zatražiti i izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila, kao i obavezu suda da u roku od 12 sati od podnošenja predloga javnog tužioca osnivaču izrekne tu meru.
Prema oceni predlagača i inicijatora, ovim odredbama se narušava jedinstvo pravnog poretka i "stvara neprihvatljiva praksa uvođenja novih vrsta sankcija i posebnih postupaka".
Osporavaju se i odredbe kojima je propisano da Registar javnih glasila vodi organizacija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata, a da ministar nadležan za poslove javnog informisanja bliže uređuje način vođenja tog registra.
Podnosioci inicijativa navode da je ovim zakonodavac "prepustrio organu izvršne vlasti da na nejavan način i po sopstvenom nahođenju, uređuje način vođenja Registra javnih glasila koji je ovim Zakonom uveden kao konstitutivni element osnivanja javnih glasila".
Među osporavanim normama su i one kojima su povećani minimumi i maksimumi novčanih kazni koje se mogu izreći za prekršaje propisane Zakonom o javnom informisanju.
Predlagač i inicijatori naglašavaju da su zaprećene novčane kazne za učinjene privredne prestupe i prekršaje u pojedinim slučajevima i po nekoliko desetina puta veće.
U obrazloženju predloga za ocenu ustavnosti se navodi da su propisane kazne nesrazmerne, prekomerne i "u stanju su da okončaju egistenciju javnih glasila kojima prete takve kazne", a što je u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Jedan od podnosilaca inicijative je naveo da je opšteprihvaćeno pravilo kaznenog prava da "materijalne posledice osude ne smeju biti takve da ugrožavaju egistenciju kažnjenog i lica koje on izdržava".
Navodi se primer da "propisivanjem kazne od 2.000.000 dinara za odgovorno lice, odnosno oko 70 prosečnih plata u Srbiji očito da se postupa upravo suprotno".
Podnosilac inicijative navodi i primer da, ako bi se odgovornom uredniku za izvršeni prekršaj izrekla maksimalna novčana kazna od 1.000.000 dinara, njeno pretvaranje u kaznu zatvora zbog neplaćanja za osuđeno lice bi značilo obavezu da u zatvoru provede čak 2.000 dana.
Kada je sudija izvestilac Ilić Prelić obrazložila predmet, predsednica Suda Bosa Nenadić je rekla da je zaštitnik građana ovlašćeni predlagač, da je Sud dužan da predlog dostavi na mišljenje Skupštini, i da će a posle ostavljenog roka za davanje mišljenja, "ući u sledeću fazu rada".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.