Poseta ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivice Dačića Izraelu dobra je prilika da ovdašnja šira javnost sazna neke detalje o jednom važnom, gotovo spektakularnom događaju iz marta 1984. godine, piše "Politika".
Petoro ljudi je tada ušlo u zgradu Saveznog sekretarijata unutrašnjih poslova (SSUP), odnosno u sedište Državne bezbednosti SFR Jugoslavije, u Ulici kneza Miloša u Beogradu.
Na prijavnici su ljubazno zatražili kontakt s nekim od visokih rukovodilaca DB-a, na šta ih je nadležni službenik upitao ko su, šta su i zašto žele takav susret.
Usledio je odgovor koji je u prvom trenutku izazvao nevericu, a onda neku vrstu šoka – predvodnik pridošle petorke rekao je da su oni operativci Mosada, a da je on zamenik šefa čuvene izraelske tajne službe.
Faktor iznenađenja učinio je svoje jer domaće civilne i vojne službe bezbednosti nisu znale da će im nenajavljeni mosadovci zakucati na vrata u samom srcu DB-a.
U to vreme, između SFR Jugoslavije i Izraela nije bilo diplomatskih odnosa jer su oni prekinuti posle junskog rata 1967. godine, što je unelo i dodatnu, ali ipak kratkotrajnu zabunu, tako da je petočlana ekipa Mosada visokim funkcionerima DB-a saopštila razloge svoje nenajvaljene posete.
Došli su da bi izložili nameru o pružanju ruke saradnje i pomoći jugoslovenskoj službi, ali i nešto više od toga.
Preneli su poruku da Izrael želi da pomogne Jugoslaviji u prevazilaženju ekonomskih teškoća. U ono vreme, politička i ekonomska kriza u Jugoslaviji već je bila odmakla.
Jedan od svedoka ovog događaja, pokojni pukovnik JNA dr Milivoje Levkov, 2001. godine objavio je knjigu "Izraelska tajna služba" u kojoj navodi kakva je bila ponuda Mosada
"Prva dva bile su klasične formulacije: predlog za saradnju dve službe, isključenje uzajamnog špijuniranja i razmena podataka od značaja za obe službe", napisao je dr Levkov.
Ostali predlozi ticali su se ekonomskih tema.
Na prvom mestu, Izrael je hteo da omogući saniranje JAT-a, tako što će naša vazduhoplovna kompanija dobiti koncesiju da iz SSSR-a preveze u Izrael oko 500.000 Jevreja, o čemu su u ono vreme postignuti dogovori između Moskve i Tel Aviva.
Predložena je i proizvodna i tehnološka saradnja s većim brojem jugoslovenskih uspešnih preduzeća, uz preciziranje načina na koji će izraelske firme ući u tu saradnju.
"Izraelska strana je eksplicite navela da je težnja izraelske službe i države da pomogne SFRJ u nastaloj političkoj i ekonomskoj krizi".
Levkov je o svemu ovome sačinio kraću informaciju i predložio vrhu vlasti da se odredi prema ponudi Mosada.
Pošto je informacija razmotrena ponuda je "glatko odbačena bez velike diskusije”.
Takva odluka se zasnivala na stavovima iz 1967. godine, kada su i prekinuti diplomatski odnosi između SFRJ i Izraela.
Za te stavove bilo je karakteristično da se izraelska armija posmatra kao "deo vojnog kompleksa SAD i Zapada”, a izraelska tajna služba kao "prirepak CIA i servis obaveštajnih službi Zapada”.
"Ovi stavovi proisticali su iz zvanične propagande SSSR i takvi sadržaji su nekritički kao i sve ostalo preuzimani i plasirani bez ostatka”, napisao je dr Levkov, prenosi "Politika".
(MONDO)
Petoro ljudi je tada ušlo u zgradu Saveznog sekretarijata unutrašnjih poslova (SSUP), odnosno u sedište Državne bezbednosti SFR Jugoslavije, u Ulici kneza Miloša u Beogradu.
Na prijavnici su ljubazno zatražili kontakt s nekim od visokih rukovodilaca DB-a, na šta ih je nadležni službenik upitao ko su, šta su i zašto žele takav susret.
Usledio je odgovor koji je u prvom trenutku izazvao nevericu, a onda neku vrstu šoka – predvodnik pridošle petorke rekao je da su oni operativci Mosada, a da je on zamenik šefa čuvene izraelske tajne službe.
Faktor iznenađenja učinio je svoje jer domaće civilne i vojne službe bezbednosti nisu znale da će im nenajavljeni mosadovci zakucati na vrata u samom srcu DB-a.
U to vreme, između SFR Jugoslavije i Izraela nije bilo diplomatskih odnosa jer su oni prekinuti posle junskog rata 1967. godine, što je unelo i dodatnu, ali ipak kratkotrajnu zabunu, tako da je petočlana ekipa Mosada visokim funkcionerima DB-a saopštila razloge svoje nenajvaljene posete.
Došli su da bi izložili nameru o pružanju ruke saradnje i pomoći jugoslovenskoj službi, ali i nešto više od toga.
Preneli su poruku da Izrael želi da pomogne Jugoslaviji u prevazilaženju ekonomskih teškoća. U ono vreme, politička i ekonomska kriza u Jugoslaviji već je bila odmakla.
Jedan od svedoka ovog događaja, pokojni pukovnik JNA dr Milivoje Levkov, 2001. godine objavio je knjigu "Izraelska tajna služba" u kojoj navodi kakva je bila ponuda Mosada
"Prva dva bile su klasične formulacije: predlog za saradnju dve službe, isključenje uzajamnog špijuniranja i razmena podataka od značaja za obe službe", napisao je dr Levkov.
Ostali predlozi ticali su se ekonomskih tema.
Na prvom mestu, Izrael je hteo da omogući saniranje JAT-a, tako što će naša vazduhoplovna kompanija dobiti koncesiju da iz SSSR-a preveze u Izrael oko 500.000 Jevreja, o čemu su u ono vreme postignuti dogovori između Moskve i Tel Aviva.
Predložena je i proizvodna i tehnološka saradnja s većim brojem jugoslovenskih uspešnih preduzeća, uz preciziranje načina na koji će izraelske firme ući u tu saradnju.
"Izraelska strana je eksplicite navela da je težnja izraelske službe i države da pomogne SFRJ u nastaloj političkoj i ekonomskoj krizi".
Levkov je o svemu ovome sačinio kraću informaciju i predložio vrhu vlasti da se odredi prema ponudi Mosada.
Pošto je informacija razmotrena ponuda je "glatko odbačena bez velike diskusije”.
Takva odluka se zasnivala na stavovima iz 1967. godine, kada su i prekinuti diplomatski odnosi između SFRJ i Izraela.
Za te stavove bilo je karakteristično da se izraelska armija posmatra kao "deo vojnog kompleksa SAD i Zapada”, a izraelska tajna služba kao "prirepak CIA i servis obaveštajnih službi Zapada”.
"Ovi stavovi proisticali su iz zvanične propagande SSSR i takvi sadržaji su nekritički kao i sve ostalo preuzimani i plasirani bez ostatka”, napisao je dr Levkov, prenosi "Politika".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
