• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

BEOGRAD CENTAR SVETSKE DIPLOMATIJE: Evo zašto je nastao Pokret nesvrstanih i kako on funcioniše danas (FOTO, VIDEO)

Pokret nesvrstanih je najveća grupacija država posle Ujedinjenih nacija

Tito Izvor: Profimedia

U Srbiji je danas nastavljen samit Pokreta nesvrstanih. Više od 105 diplomatskih delegacija iz sveta se okupilo u Beogradu, povodom šest decenija od održavanja prvog samita. Evo zašto je nastao pokret nesvrstanih i kako on danas funkcioniše. 

Pokret nesvrstanih je najveća grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Sam naziv nastao je kao ideja da će pokret biti politička alternativa za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu samostalan spoljnopolitički nastup.
Upravo u glavnom gradu tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, su se septembra 1961. okupili zvaničnici 25 zemalja na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih.

Možda će vas zanimati

Mnogi veliki zvaničnici su govorili na tom događaju, a među njima su bili svetski državnici poput premijera Indije Džavaharlala Nehrua, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, predsednika Indonezije Sukarna, kao i prvog čoveka SFRJ Josipa Broza Tita, na čiju inicijativu je konferencija i održana pre šest decenija.

Pokret nesvrstanih - zašto je nastao?

Ideja o osnivanju Pokreta nesvrstanih pojavila se tokom raspada kolonijalnog sistema i borbe za nezavisnost naroda Afrike, Azije, Latinske Amerike i drugih regiona sveta, u trenutku dok je Hladni rat bio na vrhuncu.

Nesvrstani Izvor: MONDO/Milutin Vujičić

Brojne države nisu želele da aktivno zauzimaju strane u binarnoj slici tadašnjeg sveta koji je bio podeljen na Istočni blok – predvođen Sovjetskim Savezom – i Zapadni blok, na čelu sa Sjedinjenim Državama.

Izraz "Nesvrstani" je prvi skovao indijski premijer Džavaharlal Nehru tokom svog govora 1954. u Kolombu, najvećem gradu južnoazijske države Šri Lanke.

Pokret nesvrstanih
Izvor: YouTube/Filmske novosti

Nehru je opisao pet postulata koji su korišćeni kao vodilje u kinesko-indijskim odnosima: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta; uzajamno nenapadanje; jednakost i uzajamna korist; miroljubiva koegzistencija.

Ovi postulati će kasnije biti uneti u zvanične principe Pokreta nesvrstanih.

Jugoslavija - šta je bila njena uloga?

Jugoslavija, koja je od kraja Drugog svetskog rata bila komunistička zemlja, je 1948. godine napravila raskid sa Sovjetskim Savezom. Distanciravši se od Sovjetskog Saveza, a bez ambicija da se prikloni Zapadnom bloku, Jugoslavija je svoju šansu videla u Pokretu nesvrstanih država.

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito smatra se jednim od osnivača Pokreta nesvrstanih.

 Izvor: MONDO/Milutin Vujičić

To je bila uvertira za beogradsku konferenciju Nesvrstanih koja je okupila lidere iz 25 zemalja sa četiri kontinenta.

Na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 1961.kolone diplomatskih automobila kretale su se centralnim gradskim ulicama, a aplauzom su ih pozdravljali brojni okupljeni građani.

"Okupljanjem na ovoj konferenciji, mi smo svesni da preuzimamo na sebe veliku odgovornost pred miroljubivim svetom, koji se s pravom nada da ćemo ovde učiniti sve kako bi se uklonila opasnost koja lebdi nad čovječanstvom", poručio je Josip Broz Tito tom prilikom.

Pokret nesvrstanih
Izvor: YouTube/ YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani

Zemlja koju je Tito vodio bila je članica Pokreta nesvrstanih do početka devedesetih, kada se raspala u jugoslovenskim ratovima. Zvanično je izašla iz članstva 1992. godine.

Srbija sada ima status posmatrača, kao i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska. Kandidatura BiH za punopravno članstvo u Nesvrstanim je odbijena.

Beograd je i septembra 2011. godine, povodom 50 godina od prvog Samita nesvrstanih, ugostio više od 100 stranih delegacija sa oko 600 delegata.

Šta se dešava sa Pokretom danas?

Danas Pokret ima 120 članica i 17 zemalja-posmatrača. Među njima su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, te Bosna i Hercegovina, sa prostora nekadašnje Jugoslavije, kao i Kina, Argentina, Brazil i Ukrajina. Od svog osnivanja Pokret nema formalnu hijerarhijsku strukturu, već se rukovodstvo menja rotacijom na samitima koji se održavaju svake tri godine. Trenutno je na čelu Azerbejdžan koji će svoje mesto ustupiti 2022. godine.

Nakon rušenja Berlinskog zida 1989. godine i pada komunizma na istoku Evrope, postavljeno je pitanje opravdanosti daljeg postojanja Nesvrstanih. Međutim, mnoge zemlje-članice, na čelu sa Indijom koja je bila među osnivačima, bile su na stanovištu da Pokret mora nastaviti da postoji.

(MONDO/Radio slobodna Evropa)

Pročitajte i ovo:

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU