Trećeg dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, Austrija je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ocenila da je ta deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.
"U međunarodnom pravu ne postoji pravilo koje zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, ni secesiju. Deklaraciju su usvojili izabrani predstavnici koji su izrazili volju naroda Kosova, a međunarodno pravo to ne zabranjuje", rekao je pravni zastupnik Austrije Helmut Tihi.
Tihi je tvrdio da, stoga, proglašavanje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti ni sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Stvaranje novih država secesijom, naznačio je austrijski predstavnik, u suprotnosti je sa međunarodnim pravom samo u slučaju nezakonite upotrebe sile spolja; kršenja međunarodnih ugovora, kao u slučaju Kipra, ili kad ih uspostavljaju rasistički manjinski režimi, na primer u nekadašnjoj Rodeziji.
Prema Austriji, jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen ni princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato što se taj princip odnosi, kako je naglasio Tihi, samo ako druge države naruše integritet određene zemlje, a ne i entitet koji traži secesiju.
Sledstveno tome, teritorijalni integritet Srbije nije povređen zato što ga poštuju druge države, sugerisao je zastupnik Austrije.
Tihi je izrazio nadu da će rešenje pitanja legalnosti nezavisnosti Kosova "doprineti dijalogu saradnje Srbije i Kosova i stabilnosti i miru u regionu".
U nastavku rasprave, petnaestorica sudija najvišeg suda UN saslušaće argumente Azarbejdžana i Belorusije.
Juče su legalnost deklaracije o nezavisnosti Kosova podržale Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija, dok je Argentina ocenila da je ta deklaracija flagrantno kršenje međunarodnog prava.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
(Beta)
"U međunarodnom pravu ne postoji pravilo koje zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, ni secesiju. Deklaraciju su usvojili izabrani predstavnici koji su izrazili volju naroda Kosova, a međunarodno pravo to ne zabranjuje", rekao je pravni zastupnik Austrije Helmut Tihi.
Tihi je tvrdio da, stoga, proglašavanje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti ni sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Stvaranje novih država secesijom, naznačio je austrijski predstavnik, u suprotnosti je sa međunarodnim pravom samo u slučaju nezakonite upotrebe sile spolja; kršenja međunarodnih ugovora, kao u slučaju Kipra, ili kad ih uspostavljaju rasistički manjinski režimi, na primer u nekadašnjoj Rodeziji.
Prema Austriji, jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen ni princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato što se taj princip odnosi, kako je naglasio Tihi, samo ako druge države naruše integritet određene zemlje, a ne i entitet koji traži secesiju.
Sledstveno tome, teritorijalni integritet Srbije nije povređen zato što ga poštuju druge države, sugerisao je zastupnik Austrije.
Tihi je izrazio nadu da će rešenje pitanja legalnosti nezavisnosti Kosova "doprineti dijalogu saradnje Srbije i Kosova i stabilnosti i miru u regionu".
U nastavku rasprave, petnaestorica sudija najvišeg suda UN saslušaće argumente Azarbejdžana i Belorusije.
Juče su legalnost deklaracije o nezavisnosti Kosova podržale Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija, dok je Argentina ocenila da je ta deklaracija flagrantno kršenje međunarodnog prava.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
