Ambasador Rusije primetio da su pregovori Beograda i Prištine vođeni o tome "da li će Srbija prihvatiti ili neće nezavisnost Kosova". Zastupnik SAD ocenio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, jer predstavlja kraj procesa dezintegracije nekadašnje Jugoslavije.
O Kosovu u Hagu, dan šesti
Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznačio je i da opšte međunarodno pravo "sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost", budući da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje. Rusija stoga smatra da Rezolucija 1244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koju sadrži, naglasio je Gevorgijan.
Ambasador Gevorgijan naglasio je da Rezolucija 1244 koja propisuje rešenje statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze, nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje.
Ahtisari "ne samo što je propustio da obezbedi sporazum nego je i istupio sa sopstvenim rešenjem, suprotnim stavu jedne od strana", rekao je Gevorgijan, naglašavajući da Ahtisarijev neuspeh ne znači i da je okončan proces o čemu odlučuje Savet bezbednosti.
U opisu tih pregovora, ambasador Rusije poslužio se rečima glavnog zastupnika vlasti u Prištini Skendera Hisenija: "Pregovori su vođeni o tome da li će Srbija prihvatiti ili neće nezavisnost Kosova".
Ruski zastupnik podvukao je da je privremeni međunarodni režim na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244, mogao da okonča samo Savet bezbednosti UN.
Gevorgijan je tvrdio da je, nasuprot Ahtisariju, Savet bezbednosti odlučio da produži pregovore i da je Srbija tokom razgovora sa međunarodnom "trojkom" nudila sve viši stepen autonomije Kosova, uključujući i članstvo u međunarodnim organizacijama.
Negirajući tvrdnje zemalja koje podržavaju Kosovo da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, Gevorgijan je podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija".
Rusija je ukazala i da teška kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih "ne može biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008". "Često čujemo da međunarodna pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je moć pravo. Ovaj slučaj je prilika da pokažemo da međunarodno pravo važi", zaključio je Gevorgijan.
Ranije, SAD su ocenile da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a Španija je, nasuprot tome, izjavila da je ta deklaracija nelegalna.
Zastupnik SAD Harold Honđu Ko je ocenio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, da predstavlja kraj procesa dezintegracije nekadašnje Jugoslavije i da pozitivno utiče na stabilizaciju celog regiona.
Prema rečima Honđu Koa, Kosovo je država čiju su nezavisnost priznale 63 zemlje, uključujući sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije, i koja je članica međunarodnih finansijskih institucija.
Uprkos toj realnosti, Srbija traži povratak u prošlost, izjavio je Honđu Ko, uz konstataciju da je Beograd, mada je zatražio pokretanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde, saopštio da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Na osnovu toga Honđu Ko je ocenio da Beograd neće poštovati odluku suda ukoliko je u korist Prištine.
Honđu Ko je rekao da se u Rezoluciji 1244 govori o zaštiti teritorijalnog integriteta SRJ, ali isključivo u prelaznom periodu, do utvrđivanja konačnog statusa Kosova, i da se u tom dokumentu ne predviđa mogućnost da Beograd stavi veto na odluku o nezavisnosti.
U rezoluciji se ne pominje teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji. Govori se o Kosovu u sastavu SRJ, a ne Srbije. Razlog je što se tada pominjala mogućnost da Kosovo bude treća republika u sastavu SRJ, uz Srbiju i Crnu Goru, rekao je Honđu Ko.
Tokom pet prethodnih dana rasprave koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 15 država.
Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina i Kipar ocenili su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.
Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Prištini, podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska i Danska.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.
(agencije/MONDO)
