Stavljanje na snagu trgovinskog sporazuma s Unijom je otvorilo vrata Beogradu za podnošenje kandidature za članstvo u EU, u utorak u Stokholmu, rekao je Karl Bilt u Briselu, opisujući rezultate švedskog predsedništva Unije.
Odgovarajući na pitanje novinara da li smatra da je za to pravi čas, imajući u vidu da većina podržava nameru srpskih vlasti da zatraže status kandidata, dok su neke članice EU uzdržane, Bilt je odgovorio: "Mislim da jeste".
I, kako je objasnio, to je jedan bitan elemenat sveukupnog važnog preokreta i zamaha u pridruživanju Zapadnog Balkana, koje je pre šest meseci zapalo u određen zastoj.
"Činjenica da je stupio na snagu prelazni trgovinski sporazum (EU-Srbija), koji otvara vrata srpskoj kandidaturi za članstvo, predstavlja veoma važan sastavni deo sveukupnog novog uzleta u procesu ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU", dodao je šef švedske diplomatije.
Bilt je ukazao da su se više od šest meseci oko zapadnog Balkana "događale stvari" koje su ga "zaista zabrinule".
"A to je osećaj na svim mestima, što se može i proveriti, da je sve zakočeno, da se ništa ne kreće, kao i da je jedna blokada stizala drugu. To me je zabrinulo, jer ako se to događa, onda preti opasnost porasta zategnutosti i opasnost unutrašnjih političkih kretanja u tamošnjim zemljama, koja bi dovela do usmeravanja ka drugim pravcima, što bi bilo problematično u budućnosti", rekao je Bilt.
On je rekao da je "zbog toga jedan od prioriteta švedskog predsedništva EU bio da se otkoči zastoj i pokrene napredak na Zapadnom Balkanu".
Prema Biltovim rečima to se potom i moglo videti u stavljanju na snagu trgovinskog sporazuma sa Srbijom, pomaljanju mogućnosti da se nađe rešenje za spor Atine i Skoplja oko imena Makedonije, napretku Hrvatske ka okončanju pregovora o članstvu, pomaku koji su ostvarile Albanija i Crna Gora.
Bilt je dodao da bi jako voleo i da Bosna i Hercegovina sledi takvo kretanje, istakavši da bi EU želela da i ta zemlja izdejstvuje ukidanje viza EU za svoje građane.
Švedski ministar je dodao da su za "neuspeh oko toga krive vođe u Bosni" navodeći da im je "još u vreme češkog predsedništva EU rekao da moraju biti svesni da je to proces zasnovan na rezultatima".
"Predočio sam im i da će, inače, zaostati jer će ostali u regionu ići napred, ali mislim da oni to nisu dovoljno poslušali, ostali su iza", napomenuo je on.
Bilt je dodao da će Srbija u utorak podneti zahtev za kandidaturu za članstvo i da i Bosna to može da učini samo kad ispuni nužne uslove.
I, kako je istakao, "ostajem razuman optimista" da će i lideri u BiH krenuti napred kad ustanove da su svi ostali u regionu odmakli ka integraciji u EU i kad ih politički pritisak unutar Bosne privoli na dogovore.
Na pitanje hoće li Švedska u junu, čak i ako se desi da preostali optuženi od Haškog suda ne budu uhapšeni, pokrenuti ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU - Srbija, Bilt je uzvratio da smatra da će vlada u Stokholmu "biti u položaju da tad počne ratifikaciju" ŠP-a.
Dodao je da se može jedino postaviti pitanje "ima li neke teoretske mogućnosti" da u međuvremenu dođe do značajnijeg negativnog preokreta u saradnji Beograda s Haškim sudom, što bi to dovelo u pitanje. Ali je odmah naglasio da misli da niko takvu mogućnost istinski ne vidi.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u ponedaljak da Srbija u najboljem mogućem trenutku podnosi kandidaturu za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (EU) istakavši da se do sada "nikada u istoriji nije dogodilo da dve zemlje članice sa istim nivoom odobravanja prhvataju nečiju kandidaturu".
Tadić je novinarima, nakon obilaska pogona kragujevačke "Zastave", rekao da je Srbija završila kompletnu proceduru za podnošenje zahteva i da su sve obaveze prema partnerima i prijateljima iz EU ispunjene.
"Da li ćemo mi dobiti taj status kandidata pre nego što dovršimo konačnu saradnju sa haškim tribunalom to je potpuno drugo pitanje", naveo je predsednik koji će sutra u Stokholmu predati zahtev za kandidovanje Srbije za punopravno članstvo u Uniji.
On je primetio da se dosta događaja sabilo u kratki vremenski interval pa, kaže, ne može da definiše kad je šta bilo, ali je dodao da građani Srbije treba da znaju da "mi u najboljem mogućem trenutku podnosimo kandidaturu" za članstvo u EU.
"Nikad se nije u istoriji podnošenje kandidature za članstvo u EU desilo da su dve zemlje članice (Svedska i Španija) sa istim nivoom odobravanja prihvatile nečiju kandidaturu", rekao je predsednik.
Istakavši veoma dobre i otvorene partnerske odnose sa svim zemljama EU, Tadić je rekao da sada, čak i one zemlje koje su pokazivale blagu rezervu prema tom činu, podstiču Srbiju da se kandiduje.
"Čak i među onima koje su pokazivale blagu rezervu prema podnošenju kandidature, ogromna većina, 95 odsto zemalja članica, podstiču Srbiju", naveo je predsednik napomenuvši da je Italija jedna od njih.
Tadić, koji je u nedelju boravio u Italiji razgovarao je sa premijerom Silvijom Berluskonijem koji je, dodao je, takođe ohrabrivao Srbiju da ide dalje prema evropskim integracijama.
(agencije/MONDO)
Odgovarajući na pitanje novinara da li smatra da je za to pravi čas, imajući u vidu da većina podržava nameru srpskih vlasti da zatraže status kandidata, dok su neke članice EU uzdržane, Bilt je odgovorio: "Mislim da jeste".
I, kako je objasnio, to je jedan bitan elemenat sveukupnog važnog preokreta i zamaha u pridruživanju Zapadnog Balkana, koje je pre šest meseci zapalo u određen zastoj.
"Činjenica da je stupio na snagu prelazni trgovinski sporazum (EU-Srbija), koji otvara vrata srpskoj kandidaturi za članstvo, predstavlja veoma važan sastavni deo sveukupnog novog uzleta u procesu ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU", dodao je šef švedske diplomatije.
Bilt je ukazao da su se više od šest meseci oko zapadnog Balkana "događale stvari" koje su ga "zaista zabrinule".
"A to je osećaj na svim mestima, što se može i proveriti, da je sve zakočeno, da se ništa ne kreće, kao i da je jedna blokada stizala drugu. To me je zabrinulo, jer ako se to događa, onda preti opasnost porasta zategnutosti i opasnost unutrašnjih političkih kretanja u tamošnjim zemljama, koja bi dovela do usmeravanja ka drugim pravcima, što bi bilo problematično u budućnosti", rekao je Bilt.
On je rekao da je "zbog toga jedan od prioriteta švedskog predsedništva EU bio da se otkoči zastoj i pokrene napredak na Zapadnom Balkanu".
Prema Biltovim rečima to se potom i moglo videti u stavljanju na snagu trgovinskog sporazuma sa Srbijom, pomaljanju mogućnosti da se nađe rešenje za spor Atine i Skoplja oko imena Makedonije, napretku Hrvatske ka okončanju pregovora o članstvu, pomaku koji su ostvarile Albanija i Crna Gora.
Bilt je dodao da bi jako voleo i da Bosna i Hercegovina sledi takvo kretanje, istakavši da bi EU želela da i ta zemlja izdejstvuje ukidanje viza EU za svoje građane.
Švedski ministar je dodao da su za "neuspeh oko toga krive vođe u Bosni" navodeći da im je "još u vreme češkog predsedništva EU rekao da moraju biti svesni da je to proces zasnovan na rezultatima".
"Predočio sam im i da će, inače, zaostati jer će ostali u regionu ići napred, ali mislim da oni to nisu dovoljno poslušali, ostali su iza", napomenuo je on.
Bilt je dodao da će Srbija u utorak podneti zahtev za kandidaturu za članstvo i da i Bosna to može da učini samo kad ispuni nužne uslove.
I, kako je istakao, "ostajem razuman optimista" da će i lideri u BiH krenuti napred kad ustanove da su svi ostali u regionu odmakli ka integraciji u EU i kad ih politički pritisak unutar Bosne privoli na dogovore.
Na pitanje hoće li Švedska u junu, čak i ako se desi da preostali optuženi od Haškog suda ne budu uhapšeni, pokrenuti ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU - Srbija, Bilt je uzvratio da smatra da će vlada u Stokholmu "biti u položaju da tad počne ratifikaciju" ŠP-a.
Dodao je da se može jedino postaviti pitanje "ima li neke teoretske mogućnosti" da u međuvremenu dođe do značajnijeg negativnog preokreta u saradnji Beograda s Haškim sudom, što bi to dovelo u pitanje. Ali je odmah naglasio da misli da niko takvu mogućnost istinski ne vidi.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u ponedaljak da Srbija u najboljem mogućem trenutku podnosi kandidaturu za punopravno članstvo u Evropskoj uniji (EU) istakavši da se do sada "nikada u istoriji nije dogodilo da dve zemlje članice sa istim nivoom odobravanja prhvataju nečiju kandidaturu".
Tadić je novinarima, nakon obilaska pogona kragujevačke "Zastave", rekao da je Srbija završila kompletnu proceduru za podnošenje zahteva i da su sve obaveze prema partnerima i prijateljima iz EU ispunjene.
"Da li ćemo mi dobiti taj status kandidata pre nego što dovršimo konačnu saradnju sa haškim tribunalom to je potpuno drugo pitanje", naveo je predsednik koji će sutra u Stokholmu predati zahtev za kandidovanje Srbije za punopravno članstvo u Uniji.
On je primetio da se dosta događaja sabilo u kratki vremenski interval pa, kaže, ne može da definiše kad je šta bilo, ali je dodao da građani Srbije treba da znaju da "mi u najboljem mogućem trenutku podnosimo kandidaturu" za članstvo u EU.
"Nikad se nije u istoriji podnošenje kandidature za članstvo u EU desilo da su dve zemlje članice (Svedska i Španija) sa istim nivoom odobravanja prihvatile nečiju kandidaturu", rekao je predsednik.
Istakavši veoma dobre i otvorene partnerske odnose sa svim zemljama EU, Tadić je rekao da sada, čak i one zemlje koje su pokazivale blagu rezervu prema tom činu, podstiču Srbiju da se kandiduje.
"Čak i među onima koje su pokazivale blagu rezervu prema podnošenju kandidature, ogromna većina, 95 odsto zemalja članica, podstiču Srbiju", naveo je predsednik napomenuvši da je Italija jedna od njih.
Tadić, koji je u nedelju boravio u Italiji razgovarao je sa premijerom Silvijom Berluskonijem koji je, dodao je, takođe ohrabrivao Srbiju da ide dalje prema evropskim integracijama.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.