Iako su medjunarodne pravne mogućnosti ograničene, za Kosovo, kao "jedinstven slučaj", će morati da se, kroz pregovore i kompromis, nadje i "jedinstveno rešenje" statusa, stav je visokih diplomatskih zvaničnika Evropske unije.
Zvaničnici su, medjutim, istakli da je ekonomski održiv razvoj Kosova ključna stvar, temelj za svako rešenje statusa, jer je cilj stabilnost i uključivanje celog Zapadnog Balkana u strukture Evropske unije.
Zato, kako su naglasili, ni u Kontakt grupi pitanje stolice Kosova u Ujedinjenim nacijama, kao ni kosovske vojske, nije uopšte pomenuto kao prioritet, ali se smatra da će se toga svakako u pregovorima dotaći albanska i srpska strana.
Diplomate u EU su agenciji Beta rekli da bi bilo kakvo prelazno rešenje, recimo na 20 godina, samo odložilo pravnu stabilnost i odvratilo investitore i medjunarodne finansijske organizacije od delovanja na Kosovu, bez čega nema obnove privrede i ekonomske održivosti pokrajine.
Funkcioneri u Briselu su podvukli da je decentralizacija Kosova apsolutno suštinsko pitanje za dalje pregovore o drugim bitnim rešenjima koja vode statusu.
Zato je veoma povoljno ocenjena činjenica da je, iako stavovi albanske i srpske strane u celini ostaju suprotstavljeni, u prvim pregovorima u Beču 20. i 21. februara atmosfera bila "pozitivna i konstruktivna" i da bi zato u istom duhu trebalo da se pregovori nastave 17. marta.
"Jedinstven slučaj" Kosova je, objasnili su izvori u EU, posledica "jedinstvenih zbivanja" koji su do toga doveli.
Tu se mora imati na umu i ono što je rekao ruski predsednik Vladimir Putin, kao i to da većina činilaca u medjunarodnoj zajednici ima drugačije stanovište.
Tako se u vezi sa stavom da Kosovo jeste "jedinstven slučaj", ukazuje na prirodu odnosa medju kosovskim zajednicama, iskustvo iz zbivanja 1990-ih godina, ratni sukob, bombardovanje i protektorat oličen u UNMIK-u.
Evropski diplomati ocenjuju da to jeste jedinstveno i sasvim različito od Abhazije, Južne Osetije i sličnih situacija, tako da i konačno rešenje za Kosovo ne mora obavezno biti isto kao za neki drugi problem u svetu.
Funkcioneri EU napominju da većina vrlo odrešito smatra da Kosovo i jeste zato "jedinstveno" pitanje i slučaj.
Tačno je i da će rešenje za Kosovo morati da uvaži, ugradi i vrlo specifičnu situaciju u pokrajini i Srbiji, ali, smatraju u EU, neće biti previše mogućnosti za rešenje, ne postoji "50 modela aranžmana", medjunarodno pravo ne dopušta "previše maštovitosti u tom pogledu" i "kreativnosti da se Kosovo razvije u prevashodno, i nužno, ekonomski održiv entitet".
"Može se govoriti o autonomiji, o nezavisnosti. Teoretski smo odbacili da možete imati podelu, isto kao i pripajanje drugim teritorijama. Ali, sve u svemu, broj mogućih valjanih rešenja po medjunarodnom pravu nije neograničen", kažu u Briselu.
Na pitanje da li bi bilo prihvatljivo da konačni status bude vid nezavisnosti ili neki drugi oblik samostalnosti, prihvatljiv za albansku stranu, ali da za Srbe i druge nealbanske manjine, isto kao i za Srbiju, budu zadovoljavajuće zajamčeni svi ključni politički, pravni, ekonomski i kulturni interesi i prava, uz otvorene granice i garantije države Srbije za zaštitu srpske zajednice, diplomatski funkcioneri u EU su odgovorili da "niko nije rekao da će rešenje biti nezavisnost".
Ali, podvukli su, i ako to ne bude nezavisnost, apsolutno je nužno da se obezbede garantije za sve zajednice na Kosovu, jer je njihov položaj veoma nezadovoljavajući. Zato je neophodno da "sami Kosovari" i medjunarodna zajednica obezbede takvu vrstu zaštite i prenošenja ovlašćenja.
Zvaničnici su zamoljeni za objašnjenje - kako se gleda na situaciju u kojoj mnogi uticajni činioci u medjunarodnoj zajednici kažu da je desetak godina vladavine režima Slobodana Miloševića na Kosovu Srbiji uskratilo prava da ubuduće ima vlast na Kosovu, da sadašnja Srbija nema moći da vlada albanskom većinom, a da, sa druge strane ni sedam godina vladavine UN na Kosovu i neprijateljski postupci kosovskih Albanaca prema Srbima i drugim manjinskim zajednicama, isto tako ne zaslužuju i nemaju pravo, ni sposobnost da samostalno upravljaju Kosovom.
Odgovor je glasio da se "mogu povući neke paralele s vladavinom Miloševića i onim što je činio UNMIK, ali ne bi bilo nikakvog UNMIK-a, da najpre tamo nije bilo Miloševića... Otud i postoji potpuna saglasnost da je zaštita manjina apsolutno presudno važna za svako održivo rešenje statusa".
U Briselu smataraju da bi bilo kakvo rešenje statusa, koje ne bi bilo jasno i održivo, onemogućilo i strane investitore i medjunarodne finansijske organizacije da tamo normalno posluju i deluju.
U tom slučaju ne bi bilo mogućnosti za bilo kakve ozbiljne trgovinske aranžmane, ekonomski oporavak i stanovništvo, koje brojčano snažno raste, ne bi imalo nikakvih perspektiva.To bi dovelo do nove krize, zaključak je evropskih diplomata.
Na pitanje Bete da li to znači da je konačni status i stvar suvereniteta, teritorijalnog integriteta, eventualno i pitanje sedišta Kosova u UN, odgovor je glasio da "to nije tema koju je EU odbacila, to je svakako na pregovaračkom stolu, kao mogućnost. Može se, medjutim, reći i da to nije prioritet za EU".
Funkcioneri u Briselu su zamoljeni da objasne kako se u EU gleda na snažno upozorenje i stav Beograda da bi stvaranje albanske armije na Kosovu značilo pretnju Srbiji i regionu i izazvalo neminovnu nestabilnost.
Uz opasku da bi možda mogla da se zamisli "demilitarizovana zona" na Kosovu, u sklopu statusa, tako da se umesto na oružje, ionako oskudna sredstva Kosova, a i drugih u susedstvu, troše i ulažu u ekonomiju, odgovoreno je da iskustvo pokazuje da demilitarizovane zone u svetu nisu baš bile uspešna rešenja.
Ipak i ta tema će svakako biti pitanje o kojem će se raspravljati.
Naglašeno je, takodje, da se može očekivati da će se albanska i srpska strana u pregovorima dotaći i pitanja vojske Kosova i stolice u UN, ali da to nije stvar kojoj bi se dalo prvenstvo, a ni u Kontakt grupi o tome nije bilo rasprave jer to nije prioritet.
(Beta)
Zvaničnici su, medjutim, istakli da je ekonomski održiv razvoj Kosova ključna stvar, temelj za svako rešenje statusa, jer je cilj stabilnost i uključivanje celog Zapadnog Balkana u strukture Evropske unije.
Zato, kako su naglasili, ni u Kontakt grupi pitanje stolice Kosova u Ujedinjenim nacijama, kao ni kosovske vojske, nije uopšte pomenuto kao prioritet, ali se smatra da će se toga svakako u pregovorima dotaći albanska i srpska strana.
Diplomate u EU su agenciji Beta rekli da bi bilo kakvo prelazno rešenje, recimo na 20 godina, samo odložilo pravnu stabilnost i odvratilo investitore i medjunarodne finansijske organizacije od delovanja na Kosovu, bez čega nema obnove privrede i ekonomske održivosti pokrajine.
Funkcioneri u Briselu su podvukli da je decentralizacija Kosova apsolutno suštinsko pitanje za dalje pregovore o drugim bitnim rešenjima koja vode statusu.
Zato je veoma povoljno ocenjena činjenica da je, iako stavovi albanske i srpske strane u celini ostaju suprotstavljeni, u prvim pregovorima u Beču 20. i 21. februara atmosfera bila "pozitivna i konstruktivna" i da bi zato u istom duhu trebalo da se pregovori nastave 17. marta.
"Jedinstven slučaj" Kosova je, objasnili su izvori u EU, posledica "jedinstvenih zbivanja" koji su do toga doveli.
Tu se mora imati na umu i ono što je rekao ruski predsednik Vladimir Putin, kao i to da većina činilaca u medjunarodnoj zajednici ima drugačije stanovište.
Tako se u vezi sa stavom da Kosovo jeste "jedinstven slučaj", ukazuje na prirodu odnosa medju kosovskim zajednicama, iskustvo iz zbivanja 1990-ih godina, ratni sukob, bombardovanje i protektorat oličen u UNMIK-u.
Evropski diplomati ocenjuju da to jeste jedinstveno i sasvim različito od Abhazije, Južne Osetije i sličnih situacija, tako da i konačno rešenje za Kosovo ne mora obavezno biti isto kao za neki drugi problem u svetu.
Funkcioneri EU napominju da većina vrlo odrešito smatra da Kosovo i jeste zato "jedinstveno" pitanje i slučaj.
Tačno je i da će rešenje za Kosovo morati da uvaži, ugradi i vrlo specifičnu situaciju u pokrajini i Srbiji, ali, smatraju u EU, neće biti previše mogućnosti za rešenje, ne postoji "50 modela aranžmana", medjunarodno pravo ne dopušta "previše maštovitosti u tom pogledu" i "kreativnosti da se Kosovo razvije u prevashodno, i nužno, ekonomski održiv entitet".
"Može se govoriti o autonomiji, o nezavisnosti. Teoretski smo odbacili da možete imati podelu, isto kao i pripajanje drugim teritorijama. Ali, sve u svemu, broj mogućih valjanih rešenja po medjunarodnom pravu nije neograničen", kažu u Briselu.
Na pitanje da li bi bilo prihvatljivo da konačni status bude vid nezavisnosti ili neki drugi oblik samostalnosti, prihvatljiv za albansku stranu, ali da za Srbe i druge nealbanske manjine, isto kao i za Srbiju, budu zadovoljavajuće zajamčeni svi ključni politički, pravni, ekonomski i kulturni interesi i prava, uz otvorene granice i garantije države Srbije za zaštitu srpske zajednice, diplomatski funkcioneri u EU su odgovorili da "niko nije rekao da će rešenje biti nezavisnost".
Ali, podvukli su, i ako to ne bude nezavisnost, apsolutno je nužno da se obezbede garantije za sve zajednice na Kosovu, jer je njihov položaj veoma nezadovoljavajući. Zato je neophodno da "sami Kosovari" i medjunarodna zajednica obezbede takvu vrstu zaštite i prenošenja ovlašćenja.
Zvaničnici su zamoljeni za objašnjenje - kako se gleda na situaciju u kojoj mnogi uticajni činioci u medjunarodnoj zajednici kažu da je desetak godina vladavine režima Slobodana Miloševića na Kosovu Srbiji uskratilo prava da ubuduće ima vlast na Kosovu, da sadašnja Srbija nema moći da vlada albanskom većinom, a da, sa druge strane ni sedam godina vladavine UN na Kosovu i neprijateljski postupci kosovskih Albanaca prema Srbima i drugim manjinskim zajednicama, isto tako ne zaslužuju i nemaju pravo, ni sposobnost da samostalno upravljaju Kosovom.
Odgovor je glasio da se "mogu povući neke paralele s vladavinom Miloševića i onim što je činio UNMIK, ali ne bi bilo nikakvog UNMIK-a, da najpre tamo nije bilo Miloševića... Otud i postoji potpuna saglasnost da je zaštita manjina apsolutno presudno važna za svako održivo rešenje statusa".
U Briselu smataraju da bi bilo kakvo rešenje statusa, koje ne bi bilo jasno i održivo, onemogućilo i strane investitore i medjunarodne finansijske organizacije da tamo normalno posluju i deluju.
U tom slučaju ne bi bilo mogućnosti za bilo kakve ozbiljne trgovinske aranžmane, ekonomski oporavak i stanovništvo, koje brojčano snažno raste, ne bi imalo nikakvih perspektiva.To bi dovelo do nove krize, zaključak je evropskih diplomata.
Na pitanje Bete da li to znači da je konačni status i stvar suvereniteta, teritorijalnog integriteta, eventualno i pitanje sedišta Kosova u UN, odgovor je glasio da "to nije tema koju je EU odbacila, to je svakako na pregovaračkom stolu, kao mogućnost. Može se, medjutim, reći i da to nije prioritet za EU".
Funkcioneri u Briselu su zamoljeni da objasne kako se u EU gleda na snažno upozorenje i stav Beograda da bi stvaranje albanske armije na Kosovu značilo pretnju Srbiji i regionu i izazvalo neminovnu nestabilnost.
Uz opasku da bi možda mogla da se zamisli "demilitarizovana zona" na Kosovu, u sklopu statusa, tako da se umesto na oružje, ionako oskudna sredstva Kosova, a i drugih u susedstvu, troše i ulažu u ekonomiju, odgovoreno je da iskustvo pokazuje da demilitarizovane zone u svetu nisu baš bile uspešna rešenja.
Ipak i ta tema će svakako biti pitanje o kojem će se raspravljati.
Naglašeno je, takodje, da se može očekivati da će se albanska i srpska strana u pregovorima dotaći i pitanja vojske Kosova i stolice u UN, ali da to nije stvar kojoj bi se dalo prvenstvo, a ni u Kontakt grupi o tome nije bilo rasprave jer to nije prioritet.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
