"Bar milion puta pokušao sam da nagovorim svoje roditelje da napuste Mitrovicu, ali oni jednostavno ne žele da odu."
Najbolji srpski fudbaler u 2009. godini Miloš Krasić tvrdi da njegovi roditelji nikada neće napustiti Kosovo i Metohiju.
"Džekson" iz Kosovske Mitrovice kaže da je "mali milion" puta pokušavao da oca i majku preseli u Beograd ili Moskvu, ali da oni nisu želeli da čuju za to, ostavši uporni u nameri da i dalje budu na vekovnom ognjištu.
Vezni fudbaler CSKA u intervjuu "Frankfurtskim vestima" odao je priznanje Srbima koji ostaju u južnoj pokrajini, rekavši da ti ljudi za njega predstavljaju simbol hrabrosti i odanosti otadžbini.
Krasić je rekao i da je po dolasku u mlađe kategorije Vojvodine 1999. godine razmišljao da se vrati u Kosovsku Mitrovicu, jer nije mogao da izdrži život bez roditelja, ali da mu je u kriznim danima podršku pružio stariji brat Bojan, sada prvotimac Proletera iz Novog Sada.
Krasić, koji je Kosovo napustio tokom NATO bombardovanja, kaže da se i danas raduje kad ide na Kosovo:
"I danas jedva čekam svaku priliku da odem dole. Tako će biti do kraja života. To je moja kuća! Da, ima mnogo problema i svaka čast ljudima koji ostaju dole, bravo za hrabrost, vernost otadžbini. Znam mnoge koji nikad ne bi napustili Kosovo... Kosovo je simbol muka postalo od NATO bombardovanja. I ne bih se više vraćao na to. Bilo je, šta je bilo. Ali, moje detinjstvo bilo je zaista lepo. U rodnom gradu, sa drugovima koje najviše voliš, uz fudbal, treninge, igranje u školskom dvorištu, sve ono što klinca čini radosnim."
(MONDO, foto MN Pres)
"Džekson" iz Kosovske Mitrovice kaže da je "mali milion" puta pokušavao da oca i majku preseli u Beograd ili Moskvu, ali da oni nisu želeli da čuju za to, ostavši uporni u nameri da i dalje budu na vekovnom ognjištu.
Vezni fudbaler CSKA u intervjuu "Frankfurtskim vestima" odao je priznanje Srbima koji ostaju u južnoj pokrajini, rekavši da ti ljudi za njega predstavljaju simbol hrabrosti i odanosti otadžbini.
Krasić je rekao i da je po dolasku u mlađe kategorije Vojvodine 1999. godine razmišljao da se vrati u Kosovsku Mitrovicu, jer nije mogao da izdrži život bez roditelja, ali da mu je u kriznim danima podršku pružio stariji brat Bojan, sada prvotimac Proletera iz Novog Sada.
Krasić, koji je Kosovo napustio tokom NATO bombardovanja, kaže da se i danas raduje kad ide na Kosovo:
"I danas jedva čekam svaku priliku da odem dole. Tako će biti do kraja života. To je moja kuća! Da, ima mnogo problema i svaka čast ljudima koji ostaju dole, bravo za hrabrost, vernost otadžbini. Znam mnoge koji nikad ne bi napustili Kosovo... Kosovo je simbol muka postalo od NATO bombardovanja. I ne bih se više vraćao na to. Bilo je, šta je bilo. Ali, moje detinjstvo bilo je zaista lepo. U rodnom gradu, sa drugovima koje najviše voliš, uz fudbal, treninge, igranje u školskom dvorištu, sve ono što klinca čini radosnim."
(MONDO, foto MN Pres)
