Napori koje je Srbija i Crna Gora uložila u poboljšanje stanja ljudskih prava doveli su do značajnog poboljšanja u toj zemlji, konstatovano je u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, objavljenom u sredu.
"Vlada (SCG) je u značajnom stepenu saradjivala sa Haškim tribunalom u isporučivanju osoba osumnjičenih za ratne žločine, potencijalnih svedoka i dokumenta; pokazala je da pred domaćim specijalnim sudovima može efikasno da procesuira složene kriminalne slučajeve; počela je više da se bavi slučajevima ugrožavanja prava manjina i sprovela program zaštite svedoka kako bi pomogla borbu protiv trgovine ljudima", navodi se u izveštaju.
Izveštaj koji se odnosi na SCG sastavljen je od tri odvojene celine koje se odnose na stanje ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu.
Državna zajednica i Srbija načinile su značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, ocenjuje se u izveštaju, ali se dodaje da se dvojica najtraženijih haških begunaca, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, još nisu našli pred Tribunalom.
Ocenjuje se da je pristup vlasti u Srbiji problemu korupcije selektivan. Istrage koje su pokrenute ocenjene su kao politički motivisane, a u brojnim slučajevima, vlasti nisu adekvatno odgovorile na sumnje da postoji korupcija. Medijsko izveštavanje o korupciji ocenjeno je kao senzacionalističko.
I primena Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja ocenjena je kao spora. Navodi se da nadležni uglavnom nisu omogućili primenu tog zakona u praksi.
Ocenjuje se da su pravosudni organi i dalje podložni korupciji i političkom uticaju. "Korupcija u pravosudju ostaje problem. Postoje izveštaji da vladini zvaničnici pokušavaju da utiču na politički osetljive procese, uključujući i pritisak na tužilaštvo", piše u izveštaju. Sudovi su ocenjeni kao krajnje neefikasni, sa slučajevima u kojima se na presudu čeka i po nekoliko godina.
Navodi se da zakon zabranjuje policijsku torturu, ali i da su zabeleženi slučajevi da su policajci prekoračili zakonska ovlašćenja, tukli i mučili pritvorene, uglavnom osumnjičene za sitna kriminalna dela. Stanje u zatvorskim jedinicama ocenjuje se kao zadovoljavajuće, uz napomenu da se uslovi razlikuju od zatvora do zatvora, i da ima zabeleženih slučajeva da su čuvari zlostavljali zatvorenike.
U izveštaju se pominje i postojanje incidenata na verskoj i etničkoj osnovi, kao i da je reakcija policije u takvim situacijama uglavnom neadekvatna. Najviše etnički motivisanih incidenata zabeleženo je u Vojvodini, ocenjuje se u izveštaju, i dodaje da je vlada reagovala pojačanom saradnjom sa liderima nacionalnih manjina.
Ukazuje se i na žalbe pojedinih lidera etničkih Albanaca iz opština Preševo, Bujanovac i Medjvedja da Albanci nisu dovoljno zastupljeni u strukturama vlasti.
Romi su, piše u izveštaju, i dalje žrtve verbalnih i fizičkih napada, policijskog nasilja, kao i društvene diskrminacije.
Nasilje i diskriminacija izraženi su i prema homoseksualcima, u čemu delimično učestvuju i mediji.
Navodi se da se vlada, iako je to zakonskim regulativama zabranjeno, meša u privatnost gradjana, kao i da ima slučajeva da policija bez naloga ulazi u privatni posed gradjana. "Većina posmatrača veruje da vlasti selektivno nadgledaju komunikaciju, da ima slučajeva prisluškivanja, čitanja privatne pošte. Lideri grupa koje se bore za ljudska prava često prijavljuju da su prisluškivani", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se ocenjuje da je zlostavljanje žena široko rasprostranjeno, kao i da je seksualno uzmeniravanje opšti problem, ali da je svest o tom problemu niska.
U delu posvećenom Kosovu, Stejt department navodi da su UNMIK i privremene institucije samouprave generalno poštovali ljudska prava stanovnika Kosova, iako su utvrdjeni ozbiljni problemi u nekim oblastima, posebno kada su u pitanju pripadnici manjina.
Medju problemima vezanim za stanje ljudskih prava na Kosovu navedeni su politički i etnički motivisana ubistva, smrtni slučajevi i povrede izazvane neeksplodiranim minama i eksplozivnim napravama, dugotrajno držanje u pritvoru pre sudjenja i sporo napredovanje sudskih procesa, korupcija i mešanje vlade u sudstvo, napadi na novinare, netrpeljivost prema Srbima i pravoslavnoj crkvi, kao i ograničenje slobode kretanja manjinama, posebno Srbima.
Konstatovano je i odsustvo progresa u povratku raseljenih lica, široko prisustvo korupcije u privremenim institucijama samouprave, nasilje i diskriminacija prema ženama, trgovina ljudima, posebno ženama i devojkama radi prostitucije, socijalno nasilje i diskriminacija prema manjinskim zajednicama, i zloupotreba dečje radne snage u privatnom sektoru.
(Tanjug)
"Vlada (SCG) je u značajnom stepenu saradjivala sa Haškim tribunalom u isporučivanju osoba osumnjičenih za ratne žločine, potencijalnih svedoka i dokumenta; pokazala je da pred domaćim specijalnim sudovima može efikasno da procesuira složene kriminalne slučajeve; počela je više da se bavi slučajevima ugrožavanja prava manjina i sprovela program zaštite svedoka kako bi pomogla borbu protiv trgovine ljudima", navodi se u izveštaju.
Izveštaj koji se odnosi na SCG sastavljen je od tri odvojene celine koje se odnose na stanje ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu.
Državna zajednica i Srbija načinile su značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, ocenjuje se u izveštaju, ali se dodaje da se dvojica najtraženijih haških begunaca, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, još nisu našli pred Tribunalom.
Ocenjuje se da je pristup vlasti u Srbiji problemu korupcije selektivan. Istrage koje su pokrenute ocenjene su kao politički motivisane, a u brojnim slučajevima, vlasti nisu adekvatno odgovorile na sumnje da postoji korupcija. Medijsko izveštavanje o korupciji ocenjeno je kao senzacionalističko.
I primena Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja ocenjena je kao spora. Navodi se da nadležni uglavnom nisu omogućili primenu tog zakona u praksi.
Ocenjuje se da su pravosudni organi i dalje podložni korupciji i političkom uticaju. "Korupcija u pravosudju ostaje problem. Postoje izveštaji da vladini zvaničnici pokušavaju da utiču na politički osetljive procese, uključujući i pritisak na tužilaštvo", piše u izveštaju. Sudovi su ocenjeni kao krajnje neefikasni, sa slučajevima u kojima se na presudu čeka i po nekoliko godina.
Navodi se da zakon zabranjuje policijsku torturu, ali i da su zabeleženi slučajevi da su policajci prekoračili zakonska ovlašćenja, tukli i mučili pritvorene, uglavnom osumnjičene za sitna kriminalna dela. Stanje u zatvorskim jedinicama ocenjuje se kao zadovoljavajuće, uz napomenu da se uslovi razlikuju od zatvora do zatvora, i da ima zabeleženih slučajeva da su čuvari zlostavljali zatvorenike.
U izveštaju se pominje i postojanje incidenata na verskoj i etničkoj osnovi, kao i da je reakcija policije u takvim situacijama uglavnom neadekvatna. Najviše etnički motivisanih incidenata zabeleženo je u Vojvodini, ocenjuje se u izveštaju, i dodaje da je vlada reagovala pojačanom saradnjom sa liderima nacionalnih manjina.
Ukazuje se i na žalbe pojedinih lidera etničkih Albanaca iz opština Preševo, Bujanovac i Medjvedja da Albanci nisu dovoljno zastupljeni u strukturama vlasti.
Romi su, piše u izveštaju, i dalje žrtve verbalnih i fizičkih napada, policijskog nasilja, kao i društvene diskrminacije.
Nasilje i diskriminacija izraženi su i prema homoseksualcima, u čemu delimično učestvuju i mediji.
Navodi se da se vlada, iako je to zakonskim regulativama zabranjeno, meša u privatnost gradjana, kao i da ima slučajeva da policija bez naloga ulazi u privatni posed gradjana. "Većina posmatrača veruje da vlasti selektivno nadgledaju komunikaciju, da ima slučajeva prisluškivanja, čitanja privatne pošte. Lideri grupa koje se bore za ljudska prava često prijavljuju da su prisluškivani", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se ocenjuje da je zlostavljanje žena široko rasprostranjeno, kao i da je seksualno uzmeniravanje opšti problem, ali da je svest o tom problemu niska.
U delu posvećenom Kosovu, Stejt department navodi da su UNMIK i privremene institucije samouprave generalno poštovali ljudska prava stanovnika Kosova, iako su utvrdjeni ozbiljni problemi u nekim oblastima, posebno kada su u pitanju pripadnici manjina.
Medju problemima vezanim za stanje ljudskih prava na Kosovu navedeni su politički i etnički motivisana ubistva, smrtni slučajevi i povrede izazvane neeksplodiranim minama i eksplozivnim napravama, dugotrajno držanje u pritvoru pre sudjenja i sporo napredovanje sudskih procesa, korupcija i mešanje vlade u sudstvo, napadi na novinare, netrpeljivost prema Srbima i pravoslavnoj crkvi, kao i ograničenje slobode kretanja manjinama, posebno Srbima.
Konstatovano je i odsustvo progresa u povratku raseljenih lica, široko prisustvo korupcije u privremenim institucijama samouprave, nasilje i diskriminacija prema ženama, trgovina ljudima, posebno ženama i devojkama radi prostitucije, socijalno nasilje i diskriminacija prema manjinskim zajednicama, i zloupotreba dečje radne snage u privatnom sektoru.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.