Na njemu je radilo ukupno 600 ljudi, a kompletan mozaik završen je za manje od četiri godine.

Ukrašavanje unutrašnjosti Hrama Svetog Save bio je impozantan poduhvat, kao što je bila i sama izgradnja objekta. Više od 15.000 kvadrata u Hramu malazi se pod mozaikom, što nije slučaj ni u jednoj pravoslavnoj svetinji, a u izradi mozaika korišćeni su najkvalitetniji malteri, prohromske mrežice i vezivna sredstva, koji bi trebalo da garantuju vrhunski kvalitet i trajnost.
Do polovine leta trebalo bi da se završi i izgradnja dodatnih 2.000 metara kvadratnih mozaika, pa će ukupna površina pod mozaikom iznositi oko 17.000 metara kvadratnih. Završen je i prvi deo platoa, dok bi ostatak trebalo da se uradi do kraja godine.

Posetioci u svojim komentarima ističu da su oduševljeni onim što su videli u Hramu, pogotovo od kada je urađen mozaik. Mnogi od njih uverili su se da je svaki detalj čudesan, pa ne čudi podatak da više od 70 odsto stranaca koji dolaze u Beograd obavezno posete ovu svetinju jedinstvenu u pravoslavnom svetu. Hram Svetog Save najveći je hram na svetu pod mozaikom, uopšte najveći na Balkanu i, po nekim brojkama, veći i od Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi.

Država je preuzela najveći teret za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, imajući u vidu da je u tri godine pre završetka radova u Hram uloženo 43 miliona evra, što je suma veća nego u prethodnih 60 godina. Bez značajnog ulaganja države hram bi bio građen još mnogo godina, ali srećom, konačno je shvaćen značaj Svetog Save i smisao svetinje koja se uzdiže na mestu gde su spaljene njegove mošti. Završetak Hrama označava i završetak vekovne borbe za podizanje spomenika jednom princu, monahu, prvom srpskom arhiepiskopu i svetitelju Savi Nemanjiću.

Priča o ovoj svetinji potekla je davne 1895. osnivanjem Društva za podizanje Hrama Svetog Save, a izgradnja Hrama počela je 1935. godine. Radove je zaustavio Drugi svetski rat i tek je 1984. dobijena saglasnost da se nastavi sa gradnjom.

Tada je otkriveno da budući Hram, sem zidina nad zemljom, čuva i tajnu koju su otrkili građevinari zašavši mu pod temelje. Prilikom kopanja u jednom trenutku iz podzemlja je šiknuo mlaz nafte i mnogi su pomislili da je otrkiveno nalazište crnog zlata. Ipak, ovo neobično otkriće, ispostaviće se, imalo je logično objašnjenje. Naime, kada su Nemci bombardovali glavni grad, brojni Beograđani su, navodno, spas potražili u ovom podzemnom utočištu. Ubrzo su ga i okupatori prepoznali kao „sigurnu kuću" za ratnu mašineriju i u nju smestili cisterne sa gorivom. Kada je vojska izmarširala iz grada, deo cisterni je ostao pod Hramom sve dok ih radnici na rekonstrukciji ponovo nisu pronašli.

Danas mnogima najveću pažnju privlači upravo ovaj najskrovitiji deo Hrama smešten pod zemljom za čiju je iz gradnju blagoslov dao počivši patrijarh Pavle.

Sedam metara ispod temelja Hrama nalazi se kripta, do koje se dolazi mermernim stepenicima, koja svoje posetioce ostavlja bez daha zahvaljujući svojoj nesvakidašnjoj proporciji, umetničkoj obradi i raskošnom izgledu. Kažu da ko nije sišao ispod zemlje, u temelje najveće pravoslavne bogomolje na Balkanu, taj ne zna šta je veličina. Na oko 2.000 metara u igri svetlosti između lučnih svodova posetioce posmatraju „nebeske oči". Sa živopisa oslikanog na plafonu u vizantijskom stilu nadgledaju ih likovi apostola i svetitelja, likovi sa fresaka koje su radili naši ikonopisci. Kamen od kojeg je započeto zidanje Hrama, a koji je osveštan još davne 1939. godine vidljiv je u samoj Kripti, dok je uz njega pohranjena i povelja o početku gradnje.

Centralnu poziciju u kripti zauzima grobna Crkva Sv. kneza i mučenika Lazara, dok je iza oltara kripta patrijarha, površine 250 kvadrata, u kojoj će u sarkofazima počivati zemni ostaci poglavara SPC.