"U redovima Internacionalnih brigada bilo je 1.750 naših tadašnjih građana, koji su raznim putevima stigli u Španiju", podsetio je Jeremić.
Ideja odbrane španske republike, kao simbola slobode, progresa i demokratije, naspram aveti fašizma, naglasio je Jeremić, bila je inspiracija milionima ljudi širom sveta.
"Sile koje su u španskom građanskom ratu izašle kao vojni, ali ne i moralni pobednici", prema rečima Jeremića, "nastavile su pohod Evropom i svetom sve do svog konačnog sloma 9. maja 1945. godine, dana čiju ćemo 65. godišnjicu ove godine dostojanstveno proslaviti".
Nad ruševinama dotadašnjeg sveta i na doprinosu svih onih koji su se borili, kao i ovde u Španiji, napomenuo je Jeremić, počeli su da se grade temelji jedne drugačije, prosperitetne i ujedinjene Evrope.
"U takvu Evropsku uniju ušla je 1986. godine i Španija, a istim putem sada napreduje Srbija, kao i čitav balkanski region", naglasio je Jeremić.
U Srbiji nema preživelih španskih boraca, rekao je Jeremić, ali je istakao da su sačuvana sećanja i ideali tog vremena, "težnja za slobodom, pravdom, demokratijom i otpor diktaturama, fašizmu i agresiji".
Predsednica Udruženja potomaka španskih boraca u egzilu Ludivina Garsija Arias ocenila je da se postavljanjem spomen ploče odaje počast za 1.700 jugoslovenskih dobrovoljaca, koji su se žrtvovali za ideale, boreći se protiv fašizma.
"Sećamo se važnog perioda zajedničke istorije naša dva naroda i Evrope...Želela bih posebno da pomenem Šestu jugoslovensku četu Devetog bataljona XIV brigade, koji je nazvan Bataljonom mučenika, jer je gotovo nestao u Andaluziji", podsetila je Arias.
(FoNet)
Ideja odbrane španske republike, kao simbola slobode, progresa i demokratije, naspram aveti fašizma, naglasio je Jeremić, bila je inspiracija milionima ljudi širom sveta.
"Sile koje su u španskom građanskom ratu izašle kao vojni, ali ne i moralni pobednici", prema rečima Jeremića, "nastavile su pohod Evropom i svetom sve do svog konačnog sloma 9. maja 1945. godine, dana čiju ćemo 65. godišnjicu ove godine dostojanstveno proslaviti".
Nad ruševinama dotadašnjeg sveta i na doprinosu svih onih koji su se borili, kao i ovde u Španiji, napomenuo je Jeremić, počeli su da se grade temelji jedne drugačije, prosperitetne i ujedinjene Evrope.
"U takvu Evropsku uniju ušla je 1986. godine i Španija, a istim putem sada napreduje Srbija, kao i čitav balkanski region", naglasio je Jeremić.
U Srbiji nema preživelih španskih boraca, rekao je Jeremić, ali je istakao da su sačuvana sećanja i ideali tog vremena, "težnja za slobodom, pravdom, demokratijom i otpor diktaturama, fašizmu i agresiji".
Predsednica Udruženja potomaka španskih boraca u egzilu Ludivina Garsija Arias ocenila je da se postavljanjem spomen ploče odaje počast za 1.700 jugoslovenskih dobrovoljaca, koji su se žrtvovali za ideale, boreći se protiv fašizma.
"Sećamo se važnog perioda zajedničke istorije naša dva naroda i Evrope...Želela bih posebno da pomenem Šestu jugoslovensku četu Devetog bataljona XIV brigade, koji je nazvan Bataljonom mučenika, jer je gotovo nestao u Andaluziji", podsetila je Arias.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.