Izbeglice i raseljena lica ne smeju biti taoci naših političkih razlika i ne smeju ni na koji način biti diskriminisani, rekao je danas u Beogradu ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić otvarajući međunarodnu konferenciju posvećenu rešavanju problema izbeglica i raseljenih lica u regionu.
U Beogradu se danas održava međunarodna konferencija "Trajno rešenje za izbegla i interno raseljena lica - saradnja država regiona", pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Jeremić je naglasio da je Srbija među prvih pet zemalja u svetu kada su u pitanju problemi s izbeglicama i naveo zvanične podatke UNHCR-a da je u Srbiji registrovano 86.000 izbeglica.
"Mi smo spremni da učinimo sve da se ljudska i građanska prava svih izbeglih i rasljenih lica poštuju do kraja", rekao je Jeremić i dodao da se to posebno odnosi na pravo na povratak i rešavanje pitanja tenzija i imovine.
Jeremić je rekao da je uveren da će u rešavanju tog problema posebno pomoći Evropska unija, UNHCR i OEBS.
"Poslednja decenija 20. veka je period kojeg će se malo ko sećati po dobrom. Verujem da imamo različita gledanja po tom pitanju", rekao je Jeremić i istakao da o svemu treba razgovarati otvoreno i pošteno.
Jeremić je dodao da ono što spaja sve zemlje regiona jesu zajedničke vrednosti poput demokratije i vladavine prava i pozvao sve učesnike konferencije da se pređe sa reči na delo u rešavanju problema izbeglica.
Ministar spoljnih poslova Srbije je kazao da je današnja konferencija u Beogradu prava prilika da se to i učini.
Njegov hrvatski kolega Goran Jandroković izjavio je da je Hrvatska ustanovila sistem koji omogućava povratak svih izbeglih i prognanih koji to žele.
"Probleme izbeglih i prognanih treba rešavati na human način i bez politizacije", poručio je Jandroković.
Jandroković je rekao da je Hrvatska veoma ozbiljno pristupila obavezama preuzetim prihvatanjem Sarajevske deklaracije, a pre svega kada je reč o obnovi porušenih stambenih objekata.
"U Hrvatskoj je obnovljeno 146.000 porušenih i uništenih stambenih objekata, a za obnovu uništenih naselja do sada je utrošeno 5,3 milijarde evra", kazao je on.
Da bi se na pravi način rešili svi problemi izbeglih i progranih treba utvrditi njihov precizan broj, ocenio je Jandroković navodeći da će to omogućiti da se odrede tačna finansijska sredstva neophodna za rešavanje svih problema i pokrenu projekti.
Kako je istakao, pred izbeglim i prognanima stoji izbor - ili povratak, ili lokalna integracije i poručio da se što pre opredele za nešto od toga.
Jandroković je dodao da je do danas u Hrvatskoj reintegrisano oko 120.000 izbeglih i prognanih.
On je rekao da je Hrvatska rešila problem i konverzije penzija svih koji su svoj radni staž ostvarili u toj zemlji, a potom izbegli u Srbiju.
"Ispunjavanje svih merila u rešavanju izbeglih i prognanih u samom je vrhu prioriteta hrvatske vlade", istakao je Jandroković.
Ministar spoljnihh poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj poručio je da je krajnje vreme da se posle više od decenije od krvavog rata omogući svima da se vrate svojim domovima.
Alkalaj je podsetio da je BiH u periodu od 1992-95. napustilo 2,2 miliona ljudi i dodao da je od tog broja oko 1,2 miliona otišlo u druge države, dok je oko milion interno raseljeno po BiH.
"Trenutno više od pola miliona ljudi je u izbeglištvu van BiH. Najviše ih je u Srbiji i Hrvatskoj", rekao je Alkalaj i podvukao da je BiH među zemljama sa najizraženijim izbegličkim problemom u svetu.
Šef diplomatije BiH je dodao da u toj državi ima i oko 7.000 izbeglica iz Hrvatske i oko 1.500 izbeglica sa Kosova.
"Mnogi se ne mogu vratiti jer je njihova imovina uništena. Zbog toga je neophodno stvaranje uslova za održiv povratak", naglasio je Alkalaj.
On je podvukao da je u tom kontekstu regionalna saradnja ne samo poželjna već i neophodna kako bi se svi izbegli i raseljeni vratili svojim domovima.
"Verujemo da se preostali problemi mogu rešiti zajedničkom saradnjom država regiona uz međunarodnu finansijsku pomoć", rekao je Alkalaj.
On je podržao ideju organizovanja međunarodne donatorske konferencije koja bi imala za cilj prikupljanje novca za rešavanje problema izbeglih u regionu.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da problemi izbeglih ne smeju da budu zloupotrebljen i da bi se susedima "zabijao klip u točkove na putu evropskih integracija".
"Problem izbeglih i prognanih je humanitarnog, ekonomskog i političkog karaktera i direktno je povezan sa procesom evropskih integracija", kazao je Roćen na međunarodnom skupu o izbeglicama koji je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Roćen je rekao da rešavanje problema izbeglih i prognanih mora da bude oslobođeno bilo kakve politizacije.
"Ne smemo da dozvolimo da sudbine nesretnih ljudi posluže kao moneta za potkusurivanje u nečijim političkim ili bilo kakvim drugim interesima", istakao je on i ocenio da pet godina nakon potpisivanja Sarajevske deklaracije nije zadovoljan njenom primenom, "ali da ne treba pošto-poto juriti krivca".
Prema Roćenovim rečima, u Crnoj Gori živi više od 16.000 izbeglih iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
"Vlada Crne Gore pokušava da im omogući iste uslove za život kao i ostalim državljanima", kazao je Roćen i podsetio da je vlada za izbegle sa Kosova organizovala obilazak njihovih kuća kako bi videli da li postoje uslovi da se oni vrate.
"Okrenuti ka evropskim integracijama moramo pokazati da imamo dovoljno političke volje i kapaciteta za rešavanje i najsloženijih pitanja", rekao je Roćen.
Međunarodne institucije spremne su da nastave pružanje finansijske pomoći državama pogođenim izbegličkim talasom, ali je neophodno i da države tog regiona zajednički rade na rešavanju izbegličkog pitanja, istaknuto je na konferenciji.
Savetnik u Direktoratu Evropske komisije za proširenje Andris Kesteris rekao je da će Evropska unija pomoći državama regiona, koje, sa svoje strane, treba da identifikuju sve probleme koje prate izbegličku populaciju.
Predstavnik OEBS-a Herbert Salber ohrabrio je zemlje regiona da zajednički rade na rešavanju ovih problema, istakavši da je značajno da se uporede statistički podaci o izbeglim i raseljenim osobama sa svih strana.
Volkar Turk, iz sedišta Visokog komesarijata UN (UNHCR) iz Ženeve, naveo je da će "mera uspeha" Konferencije biti održivost rešenja koje ljudi koji su izbegli sami izaberu.
On je ukazao na značaj razmene statističkih podataka o izbeglicama između država sa prostora bivše Jugoslavije, ocenivši da je najteže rešiti pitanje nasleđa stanarskih prava.
(agencije/MONDO)
Jeremić je naglasio da je Srbija među prvih pet zemalja u svetu kada su u pitanju problemi s izbeglicama i naveo zvanične podatke UNHCR-a da je u Srbiji registrovano 86.000 izbeglica.
"Mi smo spremni da učinimo sve da se ljudska i građanska prava svih izbeglih i rasljenih lica poštuju do kraja", rekao je Jeremić i dodao da se to posebno odnosi na pravo na povratak i rešavanje pitanja tenzija i imovine.
Jeremić je rekao da je uveren da će u rešavanju tog problema posebno pomoći Evropska unija, UNHCR i OEBS.
"Poslednja decenija 20. veka je period kojeg će se malo ko sećati po dobrom. Verujem da imamo različita gledanja po tom pitanju", rekao je Jeremić i istakao da o svemu treba razgovarati otvoreno i pošteno.
Jeremić je dodao da ono što spaja sve zemlje regiona jesu zajedničke vrednosti poput demokratije i vladavine prava i pozvao sve učesnike konferencije da se pređe sa reči na delo u rešavanju problema izbeglica.
Ministar spoljnih poslova Srbije je kazao da je današnja konferencija u Beogradu prava prilika da se to i učini.
Njegov hrvatski kolega Goran Jandroković izjavio je da je Hrvatska ustanovila sistem koji omogućava povratak svih izbeglih i prognanih koji to žele.
"Probleme izbeglih i prognanih treba rešavati na human način i bez politizacije", poručio je Jandroković.
Jandroković je rekao da je Hrvatska veoma ozbiljno pristupila obavezama preuzetim prihvatanjem Sarajevske deklaracije, a pre svega kada je reč o obnovi porušenih stambenih objekata.
"U Hrvatskoj je obnovljeno 146.000 porušenih i uništenih stambenih objekata, a za obnovu uništenih naselja do sada je utrošeno 5,3 milijarde evra", kazao je on.
Da bi se na pravi način rešili svi problemi izbeglih i progranih treba utvrditi njihov precizan broj, ocenio je Jandroković navodeći da će to omogućiti da se odrede tačna finansijska sredstva neophodna za rešavanje svih problema i pokrenu projekti.
Kako je istakao, pred izbeglim i prognanima stoji izbor - ili povratak, ili lokalna integracije i poručio da se što pre opredele za nešto od toga.
Jandroković je dodao da je do danas u Hrvatskoj reintegrisano oko 120.000 izbeglih i prognanih.
On je rekao da je Hrvatska rešila problem i konverzije penzija svih koji su svoj radni staž ostvarili u toj zemlji, a potom izbegli u Srbiju.
"Ispunjavanje svih merila u rešavanju izbeglih i prognanih u samom je vrhu prioriteta hrvatske vlade", istakao je Jandroković.
Ministar spoljnihh poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj poručio je da je krajnje vreme da se posle više od decenije od krvavog rata omogući svima da se vrate svojim domovima.
Alkalaj je podsetio da je BiH u periodu od 1992-95. napustilo 2,2 miliona ljudi i dodao da je od tog broja oko 1,2 miliona otišlo u druge države, dok je oko milion interno raseljeno po BiH.
"Trenutno više od pola miliona ljudi je u izbeglištvu van BiH. Najviše ih je u Srbiji i Hrvatskoj", rekao je Alkalaj i podvukao da je BiH među zemljama sa najizraženijim izbegličkim problemom u svetu.
Šef diplomatije BiH je dodao da u toj državi ima i oko 7.000 izbeglica iz Hrvatske i oko 1.500 izbeglica sa Kosova.
"Mnogi se ne mogu vratiti jer je njihova imovina uništena. Zbog toga je neophodno stvaranje uslova za održiv povratak", naglasio je Alkalaj.
On je podvukao da je u tom kontekstu regionalna saradnja ne samo poželjna već i neophodna kako bi se svi izbegli i raseljeni vratili svojim domovima.
"Verujemo da se preostali problemi mogu rešiti zajedničkom saradnjom država regiona uz međunarodnu finansijsku pomoć", rekao je Alkalaj.
On je podržao ideju organizovanja međunarodne donatorske konferencije koja bi imala za cilj prikupljanje novca za rešavanje problema izbeglih u regionu.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da problemi izbeglih ne smeju da budu zloupotrebljen i da bi se susedima "zabijao klip u točkove na putu evropskih integracija".
"Problem izbeglih i prognanih je humanitarnog, ekonomskog i političkog karaktera i direktno je povezan sa procesom evropskih integracija", kazao je Roćen na međunarodnom skupu o izbeglicama koji je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Roćen je rekao da rešavanje problema izbeglih i prognanih mora da bude oslobođeno bilo kakve politizacije.
"Ne smemo da dozvolimo da sudbine nesretnih ljudi posluže kao moneta za potkusurivanje u nečijim političkim ili bilo kakvim drugim interesima", istakao je on i ocenio da pet godina nakon potpisivanja Sarajevske deklaracije nije zadovoljan njenom primenom, "ali da ne treba pošto-poto juriti krivca".
Prema Roćenovim rečima, u Crnoj Gori živi više od 16.000 izbeglih iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
"Vlada Crne Gore pokušava da im omogući iste uslove za život kao i ostalim državljanima", kazao je Roćen i podsetio da je vlada za izbegle sa Kosova organizovala obilazak njihovih kuća kako bi videli da li postoje uslovi da se oni vrate.
"Okrenuti ka evropskim integracijama moramo pokazati da imamo dovoljno političke volje i kapaciteta za rešavanje i najsloženijih pitanja", rekao je Roćen.
Međunarodne institucije spremne su da nastave pružanje finansijske pomoći državama pogođenim izbegličkim talasom, ali je neophodno i da države tog regiona zajednički rade na rešavanju izbegličkog pitanja, istaknuto je na konferenciji.
Savetnik u Direktoratu Evropske komisije za proširenje Andris Kesteris rekao je da će Evropska unija pomoći državama regiona, koje, sa svoje strane, treba da identifikuju sve probleme koje prate izbegličku populaciju.
Predstavnik OEBS-a Herbert Salber ohrabrio je zemlje regiona da zajednički rade na rešavanju ovih problema, istakavši da je značajno da se uporede statistički podaci o izbeglim i raseljenim osobama sa svih strana.
Volkar Turk, iz sedišta Visokog komesarijata UN (UNHCR) iz Ženeve, naveo je da će "mera uspeha" Konferencije biti održivost rešenja koje ljudi koji su izbegli sami izaberu.
On je ukazao na značaj razmene statističkih podataka o izbeglicama između država sa prostora bivše Jugoslavije, ocenivši da je najteže rešiti pitanje nasleđa stanarskih prava.
(agencije/MONDO)
