U susret sajmu vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana” koji će biti održan od 1. do 4. septembra na Beogradskom sajmu, razgovarali smo sa Nenadom Blagojevićem, novinarom i licenciranim turističkim vodičem za francuski jezik.
Nenad je Balkan proputovao uzduž i popreko, a priče o vinima i vinarima prenosi rado domaćoj publici i stranim turistima. Srbija je zemlja široke i autentične turističke ponude u kojoj vinske destinacije i autohtone sorte imaju izuzetan značaj, a za nas sa Balkana je važno da budemo zajedno jer strancima nudimo jedan proizvod, smatra Nenad.
Nedavno ste objavili vodič kroz Šumadiju pod nazivom „50 najlepših mesta u Šumadiji“. Koje su vinske destinacije koje rado preporučujete domaćim i stranim turistima?
● Kako kao Beograđanin radim u Aranđelovcu, gde se nalazi moja firma, i kako sve više upoznajem Šumadiju poslednjih godina, tako sam i čitaocima mog vodiča preporučio taj kraj Srbije. Takozvana „Srpska Toskana“, kako vinski stručnjaci sve češće nazivaju Šumadiju zaista ima šta da ponudi u pogledu vinogradarstva i proizvodnje vina. Radeći na mojoj turističkoj knjizi detaljno sam obišao Aranđelovac, Topolu i Kragujevac i, recimo, samo u Lipovcu, selu pokraj Topole otvoreno je desetak malih vinarija, a da ne govorim o Raniloviću, Orašcu, Banji, Donjoj Šatornji, Drači. To su sve nove lokacije na koje ću narednih godina rado dovoditi francuske turiste, ali i pisati o njima domaćim čitaocima.
Da li su preporuke iste za domaće i strane turiste i imate li goste iz regiona?
● Domaći i turisti iz regiona na naše destinacije više gledaju sa emocijama, jer ih vezuju sećanja: tu su nekada bili, provodili odmor, imaju rođake ili su jugonostalgičari. Stranci, konkretno Francuzi sa kojima radim, usmereni su na kvalitet vina i položaj i okruženje samog lokaliteta. Oni vole i da čuju priču o vinariji, kad je otvorena, ko je vlasnik i oduševe se ukoliko je reč o dugoj porodičnoj tradiciji ili o mladim parovima koji su pokretači posla.
Vi ste vrhunski poznavalac frankofone kulture - kako narod kojem je vino deo nacionalnog identiteta doživljava našu vinsku kulturu?
● Frankofoni turisti tek počinju da otkrivaju ove naše balkanske krajeve kad je reč o vinu. Veoma ih zanimaju autohtone sorte, recimo tamjanika i prokupac. To ne mogu tako lako da probaju kod njih, pa su im ta vina ovde prava egzotika. Jedino što im se ne dopada kod nas i u regionu jesu degustacije koje se unapred naplaćuju, jer Francuzi imaju stav da ako je vino dobro, oni će ga odmah kupiti, a ako nije, onda neće. Ali, vremenom će se, nadam se, i kod nas to iskristalisati.
Vaš novinarski i urednički rad je prepoznat i nagrađivan, a publika vas najviše zna po vašem sajtu Priče s dušom. Koliko su vas vino i vinske priče u regionu inspirisali da kreirate sadržaj koji se čita širom regiona?
● Stara izreka kaže „u vinu je istina“, a ja mogu da dodam da se iza vina zaista kriju najbolje Priče sa dušom. Putujući po Balkanu, od Trebinja do Ohrida, često sam se susretao sa proizvođačima vina i prenosio čitaocima njihove životne priče. Jedan poznati vinar mi je ispričao priču o tome kako je od profesije arhitekte stigao do vinara, jedna vinarka iz Rekovca o njenom izvozu domaćeg vina u Japan, dok sam od umetnice Mire Kovačević i njenog kolege Dragana Despotovića saznao šta su to vinoreli, odnosno kako se slike slikaju vinom, umesto klasičnim bojama.
Svojim talentom i predanim radom ste pokazali do kojih visina može da se dosegne u samostalnoj poslovnoj inicijativi kao novinar - šta je potrebno mladim vinskim preduzetnicima da bi bili uspešni?
● U svakom poslu je najvažnija istrajnost, a toga nam danas svima najviše nedostaje. U instant vremenu u kojem živimo ljudi žele sve da dobiju na brzinu, a to nije moguće ukoliko želite kvalitet, pogotovo u vinarstvu. Čovek zaista mora da se posveti grožđu i vinu. Onako lagano kako ispijate vino, tako treba i da ga stvarate.
Marketing vam je jedna od specijalnosti – kako vidite pozicioniranje domaćih vina i vinarija kod nas, u regionu, svetu?
● Dosta radim sa malim firmama, pa uspeh domaćih vinarija i vinarija iz regiona vidim upravo kroz mikro preduzeća i male proizvođače. Njima treba pomoći u marketingu i promociji, jer se iza svake male vinarije, pogotovo porodične, krije dobra priča. Vinari zaista umeju da utkaju svoj život u biznis, odnosno u proizvodnju, a turisti upravo to traže autentičnost, ono što je domaće i autohtono. Budućnost je u sporom, zelenom i zdravom turizmu, a nove generacije putnika za tim žude: da putuju lagano, da se druže sa lokalnim stanovništvom, da probaju domaću hranu i, naravno, vino.
Na svom sajtu imate rubriku Otkrij Balkan – šta Balkan krije za one koji dolaze sa strane, a šta za one koji ovde žive?
● Balkan treba otkriti na licu mesta i doživeti ga baš tu, u svim ovim našim zemljama koje ga čine tako originalnim. Uvek me oduševe turisti koji su o nama gledali u turističkim filmovima, zatim čitali knjige i tu stekli dodatni utisak, a onda po dolasku na Balkan doživeli nešto neponovljivo, iskonsko i primili Balkan u srce. Priroda, gostoljubivi ljudi, gastronomija, vina, srdačnost... Lista je dugačka.
Trend regionalnog povezivanja sve više dobija na intenzitetu i značaju u različitim sferama života i društva – kakav je vaš stav prema tome?
● Često se setim Branka Kockice koji je u jednoj epizodi objašnjavao koliko je bitno da mali budu zajedno pokazujući kako je rukom lako slomiti jedan štapić, a teško polomiti nekoliko njih zajedno. Za nas sa Balkana je izuzetno važno da budemo zajedno, pogotovo u turizmu jer strancima predstavljamo jedan turistički proizvod. Stranci koji dolaze na Balkan radije će produžiti boravak ako imaju više država u programu nego samo jednu, a tako je i sa vinskim turizmom.
Više informacija o sajmu vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana” koji će od 1. do 4. septembra na Sajmu u Beogradu okupiti izlagače iz regiona možete naći na sajtu.
