DSS je najavila da će u Skupštini Srbije pokrenuti postupak za zamenu poslanika Šormaza, koga će, kako je saopšteno iz te stranke, u skupštinskim klupama zameniti Dragan Daničić, predsednik Omladine DSS.
Sam Šormaz izjavio je Tanjugu da je Skupštinu Srbije obavestio da samostalno raspolaže mandatom i da niko u njegovo ime ne može da aktivira njegovu ostavku.
On je rekao i da će narednih dana odlučiti da li će podneti ostavku na funkciju poslanika, ali da će to sigurno uraditi ukoliko lider te stranke Vojislav Koštunica bude odlučio da sedne u poslaničku klupu.
Šormaz je uveren da će, i pored toga što će DSS Administrativnom odboru podneti njegovu blanko ostavku, taj odbor postupiti kao i u ranijim slučajevima, odnosno odbiti taj zahtev, s obzirom da ostavku neće podneti lično.
Predsednik skupštinskog Administrativnog odbora Nenad Konstatinović objasnio je juče da će taj odbor razmatrati ostavku Šormaza ukoliko je on bude podneo.
Konstantinović je naveo da poslanik ostavku mora da podnese lično ili da ovlasti nekog ko će to uraditi u njegovo ime.
Ustav Srbije, koji je donet 2006. godine, propisuje da je narodni poslanik slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika.
Instituciju blanko ostavki predvideo je jedino Zakon o lokalnim izborima, čiju je odredbu nedavno Ustavni sud Srbije proglasio neustavnom.
Taj zakon predviđa da podnosilac izborne liste i kandidat za odbornika, odnosno odbornik, mogu zaključiti ugovor kojim će regulisati međusobne odnose i predvideti pravo podnosioca izborne liste da, u ime odbornika, podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave.
Prilikom zaključenja tog ugovora, kako se navodi u zakonu, kandidat za odbornika, odnosno odbornik, predaje podnosiocu izborne liste svoju blanko ostavku, što se konstatuje u ugovoru.
Blanko ostavka sadrži izjavu kandidata za odbornika, odnosno odbornika, da podnosi ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinici lokalne samouprave, kao i ovlašćenje dato podnosiocu izborne liste da ovu ostavku, u njegovo ime, preda predsedniku skupštine jedinice lokalne samouprave.
Na osnovu ugovora, podnosilac izborne liste stiče pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika sa kojim je zaključio ugovor i to tako što samostalno odlučuje da li će realizovati ovlašćenje koje je dobio i određuje vreme kada će to učiniti.
Kako se navodi u zakonu, podneta ostavka i ovlašćenje, koji su dati u blanko ostavci, ne mogu se opozvati.
Ugovor se sačinjava u pisanoj formi, a potpisi na njemu, kao i potpis na blanko ostavci, moraju biti overeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.
Slučaj poslanika Šormaza nije jedini koji je u bliskoj prošlosti pokrenuo pitanje blanko ostavke - posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci do danas je u poslanički klub Tomislava Nikolića "Napred Srbijo" prešao 21 poslanik radikala.
Nikolić je svojevremeno tvrdio da je blanko ostavke tih poslanika izgubio.
Još jedan slučaj oko blanko ostavki je svojevremeno zaokupio pažnju javnosti - nekadašnji poslanici G17 plus Ksenija Milivojević i Goran Paunović tužili su Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog kršenja izbornog prava 2006. godine i tražili po 100.000 evra kao nadoknadu.
Milivojević i Paunović su 2003. godine izabrani za poslanike G17 plus, a Skupština Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006. godine, posle aktiviranja njihovih blanko ostavki zbog tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Oni su tužili Srbiju zbog nezakonitog oduzimanja poslaničkih mandata i, pored materijalne nadoknade, tražili poništenje relevantnih odluka srpskog parlamenta o njihovom razrešenju i imenovanju drugih poslanika, a pri tom su se pozvali na povredu izbornog prava, pravičnosti postupka pred Vrhovnim sudom i Ustavnim sudom, diskriminacije zbog iznetog mišljenja i odsustvo delotvornog pravnog sredstva za povredu njihovog pasivnog biračkog prava.
(Tanjug)
Sam Šormaz izjavio je Tanjugu da je Skupštinu Srbije obavestio da samostalno raspolaže mandatom i da niko u njegovo ime ne može da aktivira njegovu ostavku.
On je rekao i da će narednih dana odlučiti da li će podneti ostavku na funkciju poslanika, ali da će to sigurno uraditi ukoliko lider te stranke Vojislav Koštunica bude odlučio da sedne u poslaničku klupu.
Šormaz je uveren da će, i pored toga što će DSS Administrativnom odboru podneti njegovu blanko ostavku, taj odbor postupiti kao i u ranijim slučajevima, odnosno odbiti taj zahtev, s obzirom da ostavku neće podneti lično.
Predsednik skupštinskog Administrativnog odbora Nenad Konstatinović objasnio je juče da će taj odbor razmatrati ostavku Šormaza ukoliko je on bude podneo.
Konstantinović je naveo da poslanik ostavku mora da podnese lično ili da ovlasti nekog ko će to uraditi u njegovo ime.
Ustav Srbije, koji je donet 2006. godine, propisuje da je narodni poslanik slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika.
Instituciju blanko ostavki predvideo je jedino Zakon o lokalnim izborima, čiju je odredbu nedavno Ustavni sud Srbije proglasio neustavnom.
Taj zakon predviđa da podnosilac izborne liste i kandidat za odbornika, odnosno odbornik, mogu zaključiti ugovor kojim će regulisati međusobne odnose i predvideti pravo podnosioca izborne liste da, u ime odbornika, podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave.
Prilikom zaključenja tog ugovora, kako se navodi u zakonu, kandidat za odbornika, odnosno odbornik, predaje podnosiocu izborne liste svoju blanko ostavku, što se konstatuje u ugovoru.
Blanko ostavka sadrži izjavu kandidata za odbornika, odnosno odbornika, da podnosi ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinici lokalne samouprave, kao i ovlašćenje dato podnosiocu izborne liste da ovu ostavku, u njegovo ime, preda predsedniku skupštine jedinice lokalne samouprave.
Na osnovu ugovora, podnosilac izborne liste stiče pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika sa kojim je zaključio ugovor i to tako što samostalno odlučuje da li će realizovati ovlašćenje koje je dobio i određuje vreme kada će to učiniti.
Kako se navodi u zakonu, podneta ostavka i ovlašćenje, koji su dati u blanko ostavci, ne mogu se opozvati.
Ugovor se sačinjava u pisanoj formi, a potpisi na njemu, kao i potpis na blanko ostavci, moraju biti overeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.
Slučaj poslanika Šormaza nije jedini koji je u bliskoj prošlosti pokrenuo pitanje blanko ostavke - posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci do danas je u poslanički klub Tomislava Nikolića "Napred Srbijo" prešao 21 poslanik radikala.
Nikolić je svojevremeno tvrdio da je blanko ostavke tih poslanika izgubio.
Još jedan slučaj oko blanko ostavki je svojevremeno zaokupio pažnju javnosti - nekadašnji poslanici G17 plus Ksenija Milivojević i Goran Paunović tužili su Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog kršenja izbornog prava 2006. godine i tražili po 100.000 evra kao nadoknadu.
Milivojević i Paunović su 2003. godine izabrani za poslanike G17 plus, a Skupština Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006. godine, posle aktiviranja njihovih blanko ostavki zbog tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Oni su tužili Srbiju zbog nezakonitog oduzimanja poslaničkih mandata i, pored materijalne nadoknade, tražili poništenje relevantnih odluka srpskog parlamenta o njihovom razrešenju i imenovanju drugih poslanika, a pri tom su se pozvali na povredu izbornog prava, pravičnosti postupka pred Vrhovnim sudom i Ustavnim sudom, diskriminacije zbog iznetog mišljenja i odsustvo delotvornog pravnog sredstva za povredu njihovog pasivnog biračkog prava.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
